Јадиковали су над чињеницом да нова технологија омогућава ширење безвредних и вулгарних садржаја који подилазе најнижем укусу необразоване публике. Међу садржајима које су „непросвећени” гутали, а новонастало тржиште приводило, нарочито су били популарни такозвани витешки романи препуни аждаја, змајева, несрећних принцеза, витезова који су гинули, па одмах потом васкрсавали, дивова без главе и сличних сензационалистичких чудеса које је непросвећени народ напросто обожавао. Учени људи су били уверени да ће ова пошаст уништити све праве културне вредности, довести до пада укуса и масовног заглупљивања публике. 

Али, десило се супротно. Гуетнебергова нова технологија штампе помогла је ширењу опште писмености, развоју универзитета у Европи и процвату књижевности. Поплава петпарачких витешких романа и кичерајских пасторала који су се „масовно“ штампали и продавали за „пет пара”, навела је Сервантеса да напише причу о сиромашном земљопоседнику који је услед лоше литературе померио памећу. Тај несрећник је сам себе називао Дон Кихотом од Манче и, мада сасвим помраченог ума, постао је први глобални супер јунак нашег доба. Захваљујући новом тржишту Латинске Америке и новој технологији, Дон Кихот се продао у, до тада невиђеном броју примерака. Издавач је, као и сваки добар менаџер, одмах наручио наставак. Тако је настао други део Дон Кихота који се сматра претечом модерног романа, нове књижевне форме која је заувек променила историју приповедања (или како се то данас популарно зове сторyтеллинг-а). Не само да нова технологија штампе није уништила књижевност, већ је допринела демократизацији знања и директно утицала на настанак најважнијег књижевног жанра без кога се данас књижевност не може ни замислити: реалистичког романа. 

Ништа, дакле, није ново под капом небеском. Данашња нова технологија у форми дигиталних нових медија, и масовна продукција свакојаких садржаја који су досутпни одмах и свима, неће ни уништити ни створити данашњу културу и уметност. Јер за опстанак кутуре и уметности нису пресудни медији. Пресудна је Уметност. Наравно да је важно да познајемо нове медије и да кроз њих комуницирамо, али да бисмо стигли до слова Ц (цоммуництионс), прво морамо да савладамо слово А. А-рт је алфа нашег бизниса. Медији, кампање, комуникација, фацебоок, твитер, неће ништа помоћи ако уметност није узбудљива. 

Недавно смо имали пример изузетно добре, паметне, духовите и врло добро стратешки смишљене кампање за позориште која се одвијала у таксију. Кампања је изазвала много пажње, јер је постала вирални феномен о коме су сви говорили и који су сви међу собом делили. Али, колико нам је познато, није значајно увећала ни посету ни цене улазница позоришта. Место маркетинга и комуникацје је од пресудног значаја у данашњем окружењу, препуном најразличитијих садржаја. Али само под једним условом сине qуа нон: да имамо добар производ. 

У данашњој економији, коју неки с правом називају и економијом пажње, чак и врхунској уметности је неопходан маркетинг. Али чак и врхунски маркетинг без врхунске уметности не служи ничему. Ако желите да будете успешан менаџер културе, ваш задатак није да врхунски познајете социјалне медије. У томе вам може помоћи сваки менаџер за комуникације или чак свако мало старији од 15 година. Ваш задатак је да препознате и произведете Дон Кихота, да негујете уметност и развијате укус публике за нове садржаје, откривате таленте, правите добре оркестре и узудљиве сезоне. Без тога вам ниједна твитер кампања неће помоћи. Питајте Министра.

Милена Тробозиц Гарфилд, Б92