Дешавања

Амбасадор Канаде у Србији, Филип Пинингтон (Philip Pinnington), обишао је завршене радове на уређењу речног корита на реци Бјелици у општини Лучани. Влада Канаде финансирала је пројекат превенције од поплава са 411.000 канадских долара, да би изливање те реке било спречено, саопштено је из Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС).

Амбасадор Пинингтон је, заједно са директором Канцеларије Владе Републике Србије за помоћ и обнову поплављених подручја Марком Благојевићем и председницом општине Лучани Весном Стамболић, посетио локацију уређеног речног корита код моста на реци Бјелици на регионалном путу Лучани - Гуча. Та река нанела је велику штету становницима општине, када се излила услед великих падавина у мају 2014.

– Веома ми је драго што имам прилику да се уверим у добре резултате овог пројекта, а поготово када чујем да се река од његовог завршека ниједном није излила. Канађани и српска дијапора желели су одмах да помогну Србији после поплава у мају 2014. године, па осим за уређење корита реке Бјелице, средства ће бити издвојена и за реконструкцију две пумпне станице у Војводини – рекао је Пинингтон.

Чланови и пријатељи Савеза српске дијаспоре у Словенији су у Љубљани организовали културни протест, са којим су желели да изразе незадовољство са својим положајем у словеначкој држави. Они су у суботу од Бежиграда кренули до Прешерновог трга у центру Љубљане где су намеравали да изведу културно-уметнички програм.

Уместо да пролазници уживају у народном фолклору и стваралаштву, драми и поезији које су Срби у Словенији приредили да прикажу својим комшијама, појавио се словеначки соло хармоникаш који је ометао целу културно-протестну манифестацију.

Безобразни хармоникаш са својом музиком је почео поприлично да нервира учеснике манифестације, али такође и оне који су хтели да гледају скуп. Што је још горе он је током свог соло наступа вређао чланове српског удуржења називајући их погрдним речима.

Два политичара – један чија је странка у владајућој коалицији, други којем је партија пропала на изборима – поручуjу у ауторским текстовима да Србији нема спаса ако што пре не уђе у НАТО.

И нема ту ништа ново. Одавно Вук Драшковић и Чедомир Јовановић сматрају да је чланство у овој алијанси наша улазница за Европску унију. Од априла, политичарима који заговарају и атлантски пут Србије придружио се и Борис Тадић, рекавши да ће Србија у будућности „озбиљно морати да размотри могућност посебних савеза са НАТО, можда чак и пуноправно чланство”.

Да ли је појачано медијско лобирање за НАТО, упркос проглашеној војној неутралности Србије, нешто што и власт прижељкује, али не сме јавно да каже?

У српским књижарама коначно се појавила опсежна и документована студија о Вуку Бранковићу, српском племићу који је, доказано, оклеветан као издајник у Косовском боју.

Књига аутора др Марка Шуице, доцента на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, носи наслов “Вук Бранковић – славни и велможни господин”, има нешто мање од 200 страна и осветљава српску средњовековну прошлост за ширу читалачку публику.

Када је и како истина замењена митом

Мит живи и данас. У истраживању о познавању српске историје које је недавно спроведено, чак 49% испитаника је одговорило да је Вук Бранковић био издајник.

Да мишљење о Вуковој издаји нема везе са истином утврдили су научници пре око једног века – њихов рад је, међутим, непознат српској јавности и неопходно је било не само да се напише књига која се лакше чита, него истини дати довољан публицитет.

До осуде Вука Бранковића дошло је много времена после Косовске битке, почетком 17. века, у делу “Краљевство Словена” бенедиктинског опата Мавра Орбина.

Корени проблема ипак сежу у даљу прошлост, државне прилике после Косовске битке и борбу за превласт између српских породица у сродству Лазаревића и Бранковића.

И док неки предмети промене само своје име и задани наставни програм, други потпуно изумиру па их се данас често сећамо са дозом сете и носталгије

Школски предмети мењају се и допуњују са готово сваком генерацијом нових ученика. И док неки промене само своје име и задани наставни програм, други потпуно изумиру па их се данас често сећамо с дозом сете и носталгије. Доносимо вам попис "изгубљених школских предмета".

Лепо писање

Уз "Српскохрватски или Хрватскосрпски језик", постојао је и посебан предмет за пажљиво, прецизно и лепо писање. Данас се посебне бележнице за учење "лепог писања" више не користе, а деца су у правилу вештија за тастатуром него с наливпером у руци.

Моја околина

Ради се о предмету данас познатом као "Природа и друштво" који је кроз своје постојање доживео многе трансформације. У послератном школском програму звао се "Моја околина", али му је циљ остао исти - припрема деце за касније учење о друштвеним и природним наукама.

Није спорно да је ћирилица запостављена. Да замире као што нам села нестају. Као што је све мањи број деце која се у Србији рађају. Ћирилица је писмо српског језика од 12. века, од Мирослављевог јеванђеља. Латиница је званично писмо српског језика први пут постала 1915. године, када су Аустријанци забранили ћирилицу. Затим, укинула ју је и НДХ 1941. године, а ове – власти Вуковара, у Хрватској.

А ко је склонио ћирилицу у Србији, са фирми продавница, са реклама, са већине књига, новина, са већине телевизија и многих сајтова? 

Међународни филмски фестивал у Торонту окупиће бројне звезде идућег месеца укључујући Ридлија Скота, Мета Дејмона, Сандру Булок и Џонија Депа. Фестивал ће трајати од 10. до 20. септембра и на њему ће бити приказане 132 светске премијере.

Фестивал, који многи сматрају првом фазом трке за Оскаре, приказаће 289 дугометражних филмова и више од 100 кратких из 71 земље света.

Скот и чланови екипе дуго очекиваног филма The Martian (Марсовац) у Торонто стижу на светску премијеру филма рађеног према роману Ендија Вира који је у Србији објавио Евро Ђунти. Дејмон игра астронаута који покушава да преживи на Марсу пошто га је његова посада оставила, мислећи да је мртав после бруталне олује.

Булок и Били Боб Торнтон биће на премијери филма Дејвида Гордона Грина Our Brand Is Crisis, филма о сукобљеним политичким стратезима у Америци који покушавају да наместе председничке изборе у Боливији.

Рушење манастира на Косову и Метохији представља ратни злочин, рекао је данас амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић. Он је, гостујући у Дневнику РТС-а, нагласио да је јасно да је оно што се догађало од 1999. године са српским манастирима ратни злоччин, оценивши да „треба да се изборимо да однос према томе буде као према злочину Исламске државе у Палмири”.

Захтев Косова да буде члан Унеска, уколико дође на дневни ред, Извршни савет тог тела разматрао би у октобру, а Генерална конференција ће на предлог Савета одлучити о том питању у новембру.

Овим поводом, Танасковић је за РТС говорио о томе да ли је Секретаријат те организације добио писмо Хашима Тачија са захтевом, каква је процедура и ко је успешнији у дипломатској борби - Београд или Приштина.

“Краљевић Марко – човек који је постао легенда”, назив је прве научне студије о српском јунаку, из пера Марка Алексића, магистра археологије. Књига је управо изашла из штампе и представљена у књижари “Делфи” Студентског културног центра у Београду.

– Реч је првој научној студији о највећем српском народном јунаку, о коме се на целом Балкану, и не само међу јужним Словенима, певало још од времена цара Душана, када је овај епски херој живео, па све до хајдучког доба. Иако је још Вук Стефановић Караџић говорио да “никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића”, 150 година стара идеја о расветљавању његове историјске личности остварена је тек сада са Алексићевом књигом у издању Лагуне.

То је један од разлога што рецезент књиге, историчар Марко Узелац, каже да је “највећи успех појављивање ове студије која, живописно и сликовито приказујући време у коме је Краљевић Марко живео, доноси нове и мало познате чињенице о њему”. Алексић, по образовању археолог, ког је овај епски јунак навео да “искорачи у сродну историју”, утврдио да је Краљевић Марко није од почетка био турски вазал, како се до сада веровало, него је међу последњим српским великашима тек 1385, кад није имао куд, прихватио вазалски однос. Узелац указује и да је “веома важно што је расветљена улога краља Марка после битке на Марици 1371″, у којој су погинули Марков отац и стриц – браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић.

У глобалном извештају о срећним и мање срећним нацијама, под насловом World Happiness Report 2015, Канађани се налазе на петом месту од укупно 158 земаља.

Испред ње су само, овим редоследом, Швајцарска, Исланд, Данска и Норвешка.

World Happiness Report 2015. приказује стање у периоду од 2012. до 2014. године. За боље објашњење шта се уствари мери, важно је да се напомене да је први извештај ове врсте настао на захтев неколико земаља, укључујући и Велику Британију, на пример, које су закључиле да висок бруто национални производ није кључан за доживљај задовољсва и среће у народу.

Проблем су истакли политичари, у намери да открију шта још Канађани желе што им недостаје и да им управо то понуде.