Здрав живот

Од кувања и чишћења до препарата за лепоту, пиво може да се користи практично за све.

Богат нутритивни састав, да и не спомињемо укус, разлог је што пиво као једно од најраније измишљених напитака људи производе и данас.

Меша се са аромама воћа ради примамљивијег укуса, али људи га производе и код куће. Постоје бројне врсте пива у којима се може уживати, а иако се углавном пије има и бројне друге сврхе, пише “Миррор”.

У служби лепоте

Пиво вашој коси може да да тај жељени сјај и волумен. Можете да користите светло и тамно пиво, а најбоље је да користите оно које има што мање алкохола у себи. Они који се залажу за употребу пива за негу косе кажу да је оно најбоље за масну косу и да подстиче бржи раст.

Користи се после шампона и балзама, тако да косу једноставно прелијете чашом пива и добро је очешљајте, после неколико минута исперете хладном водом. 
У кувању

Ставите месо у маринаду од пива, уместо у оно од вина. Укус ће бити бољи, а месо мекше. Поред тога, пиво можете додати и у воду у којој кувате пиринач или га додати у сос за роштиљ.

Маске, термометри и бројне контроле

Са пандемијом корона вируса путовати авионом постало је компликовано искуство, ношење маске, лекарске потврде и вишесатне контроле постале су уобичајене пре укрцавања са посадом под високом заштитом.

У време када неки сањају о кретању на авион после укидања мера изолације авиосаобраћај претрпео је још веће поремећаје од безбедносних поремећаја после терористичких напада 11. септембра у САД.

"Пре пандемије требало је да стигнемо два сата пре лета. Сада треба доћи на аеродром најмање четири сата пре полетања", рекао је Сујанто, путник на унутрашњем лету у Индонезији крајем маја. Пре него што је могао да се чекира морао је да чека у више редова за контроле и да докаже да није заражен Ковидом-19.

"То је било заморније и скупље искуство. Са тим строгим правилима мислим да ће људи да размисле два пута пре него што крену на пут", рекао је тај 40-огодишњак који је платио своју карту два пута скупље, јер је компанија требало да остави авионе полу паразне.

Авионски сектор тражи решења за смањење здравствених ризика али посматрачи упозоравају да ће утицај пандемије бити велики.

Пуна храњивих састојака, а укусна! Уз краљевску атричоку сачуваћете здравље, а и остаћете витки

Артичока изгледом помало подсећа на древни штап, жезла каква су владари некада имали, а кад се зброје све њене добробити, чини се да је стварно краљевско поврће. Укусна је, скоро да нема калорија и обилује хранљивим састојцима који ће вам помоћи да заштитите здравље и сачувате витку линију.

Записи о артичокама датирају још из Старе Грчке и Рима, а била је омиљена пре свега јер се веровало да ублажава муке са реумом и гихтом. Данас је артичока део сваког здравог јеловника, и то са разлогом.

Пуна је натиоксиданата, садржи доста витамина ц, А и К, влакана, фитонутријената, па се верује да превенира многе болести, као што је рак и срчана обољења. Да све буде боље, артичоке су сјајног укуса и уклапају се у сваки рецепт.

Скоро да нема калорија

Постоји око 140 различитих врста артичока, али од тога се само њих 40 гаји као храна. Округла артичока, Cynara cardunculus var. Scolymus, једна је од најпопуларнијих, а позната је још и као француска или зелена артичока. Јестиви део, који се назива срце артичоке, у ствари је пупољак цвета. Иако се овај део најчешће једе, не треба запоставити ни листове јер су баш они врло хранљиви.

Код људи који у каснијем животном добу учестало размишљају на негативан начин може доћи до опадања когнитивних способности и већег таложења два штетна протеина који доводе до појављивања Алцхајмерове болести, показују резултати најновије студије коју су спровели британски научници.

Према њиховој тези, навике као што су негативно размишљање о прошлости и забринутост за будућност зато могу да представљају још један фактор ризика од обољевања од деменције, наводи CNN.

У истом истраживању, установљено је да су депресивни и анксиозни људи подложни израженијем опадању когнитивних способности у односу на људе који то нису, што се поклапа са налазима неких ранијих студија.

Међутим, измерени ниво протеина под називом тау и амилоид, који су одговорни за појављивање Алцхајмерове болести, није био виши код људи који су већ патили од депресије и анксиозности, што доводи до претпоставке да су баш честе негативне мисли главни разлог због којег депресија и анксиозност доприносе обољевању од Алцхајмерове болести, али истраживачи тврде да су за конкретнији закључак потребна даља испитивања.

Танјуг

Светска здравствена организација изменила је своју препоруку у вези са ношењем маски током пандемије - од данас се саветује ношење маски од тканине, уместо медицинских. Према новим упутствима, маске треба да се носе и на јавним местима.

Основна препорука грађанима, како би се спречило ширење коронавируса, је да се носе маске, нарочито у затвореном простору.

Откуд промена

Светска здравствена организација наводи да широка употреба маски и осталих начина покривања уста и носа засад нема научне основе.

Међутим, истиче се да је довољан разлог за промену досадашњег упутства, према којем су маске носили они са симптомима и здравствени радници, то што све више земаља препоручује ношење маски и одржање физичке дистанце.

Када треба да се носи маска

СЗО препоручује да немедицинске маске носе сви који се крећу по радњама, који иду на посао, школу, на верску службу или присуствују великим окупљањима, или пак користе јавни превоз.

Такође, препоручује се да се маске носе и у избегличким камповима.

Какве маске треба да се носе

Како се медицински радници не би суочавали са несташицама медицинских маски, СЗО препоручује да такве маске носе само здравствени радници и ризичне групе становништва.

Сви остали би требало да носе маске од тканине.

Одвија се брже него што се очекивало

Шесто масовно изумирање врста није нешто што би требало да нас брине у будућности. Оно се дешава сада, много брже него што се раније очекивало и за то смо у потпуности криви ми, показало је најновије истраживање, а преноси CNN.

Људи су већ истребили стотине врста и довели многе на ивицу изумирања трговином дивљим животињама, загађивањем, губитком станишта и употребом отровних супстанци. Али налази објављени у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) показују да је стопа којом изумиру врсте убрзана током последњих деценија.

Герардо Цебалос Гонзалес, професор екологије на Националном аутономном универзитету у Мексику и један од аутора студије, каже да су око 173 врсте изумрле између 2001. и 2014. године.

„Сто седамдесет три врсте представљају 25 пута више истребљених врста него што би се очекивало на основу нормалне стопе изумирања”, изјавио је за CNN путем имејла. Он и његов тим открили су да је у протеклих 100 година изумрло више од 400 врста кичмењака. У нормалном току еволуције, тако нешто трајало би и до 10.000 година, сматрају ови стручњаци.

Компанија „Џонсон и Џонсон” саопштила је прошле недеље да ће престати да продаје беби пудер на бази талка у Америци и Канади, али још није сигурно да ли ће се ово односити и на европско тржиште. Компанија је истакла да је то део свеобухватне ревизије њених производа и нове пословне стратегије коју је изазвала епидемија вируса корона. Амерички фармацеутски гигант који производи лекове, медицинске и фармацеутске производе наводно ће наредних месеци постепено заустављати продају пудера која чини тек 0,5 одсто укупних производа на тржишту САД, пренела је агенција Ројтерс. Ипак, овај производ ће се продавати све док се на тржишту не потроше све залихе. 
Против „Џонсона” је иначе подигнуто више од 16 хиљада тужби потрошача који су тврдили да су добили тешка обољења због коришћења њихових производа на бази талка. Већину тужби судови тек требa да разматрају.

Овај случај је годинама интригирао јавност будући да је реч о тако великој компанији на чији рачун је стигло толико тужби потрошача. 

Од првог симптома до коначне дијагнозе пут дуг осам година

Уколико осећате хроничан бол у леђима, јутарњу укоченост каја траје дуже од 30 минута, имате потешкоће приликом устајања из кревета, пењања уз степенице, облачења - не игноришите симптоме, већ се што пре обратите изабраном лекару опште медицине.

Упркос чињеници да од анкилозирајућег спондилитиса, реуматске запаљенске болести кичме, сакролилијачних па и периферних зглобова, болују милиони људи широм света, у просеку је потребно чак осам година да се она дијагностикује, што представља и највећи изазов у лечењу ове болести, поручено је на конференцији „Један од нАС", одржаној поводом Светског дана анкилозирајућег спондилитиса.

Анкилозирајући спондилитис или Бехтеревљева болест хронична је прогресивна болест кичме и карлице, чији се симптоми први пут јављају углавном пре 45. године, чешће код мушкараца него код жена. 

Напредовањем, болест захвата и горњи део кичменог стуба, структуре очију, тетива.

После неколико година може доћи и до дефинитивних тешких промена, тако да кичмени стуб готово у потпуности губи покретљивост. 

Да бисте синтетисали витамин Д

Уобичајено је мишљење да треба да се сунчамо како бисмо синтетисали витамин Д. Међутим, познато је и да је претерано излагање сунцу опасно, и да може довести до рака коже. Колико сунца дневно је довољно?

Национални протоколи за лечење вирусне инфекције ковид 19 подразумевају и узимање витамина Д. Да бисте овај витамин синтетисали, не морате да се сунчате, објашњава докторка Лидија Кандолф Секуловић, дерматовенеролог са Војномедицинске академије.

„Нико не мора да се сунча због витамина Д, нормалан боравак напољу, са 10 до 15 минута излагања руку, лица или потколенице је довољно. Нормалан боравак и бављење физичком активношћу у јутарњим и вечерњим часовима довољан је да се синтетише витамин Д“, поручује др Кандолф Секуловић. Суплементе треба да користе они код којих је утврђено да је ниво витамина Д низак, истиче докторка. Подсећа да се сунца треба пазити, а једном у месец дана проверавати да ли је дошло до промена на кожи. 
„Једном у месец дана прегледајте своју и кожу чланова породице, да видите има ли промене и да ли се неки младежи мењају, расту. Тада треба да се упали лампица и јави дерматологу за дермаскопију“, истиче др Кандолф Секуловић.

Онтаријски огранак националне Асоцијације за ментално здравље испитивао је утицај и ефекте пандемијске кризе на оно шта осећају и како се понашају грађани у провинцији. Анкету је спровела агенција Полара.

Девет од десет учесника у онлајн анкети изразио је забринутост због ефеката пандемије на националну привреду, а нешто мало мање на будућност, на младе и старије генерације, личне финансије, као и на благостање породице и пријатеља. Око половине учесника брину последице које пандемија може имати на њихово сопствено ментално здравље, док две трећине страхују због последица које остају на њима најдражим особама.

Скоро сваки четврти анкетирани признао је да се у већој мери ослањају на коришћење супстанци, као што су алкохол, дуван и канабис.

Изолација током пандемијске кризе утицала је на све, па и на децу, која су у анкети Института Ангас рајд, своје расположење најчешће објашњавала речју ‘досада’.

Поред тога, међу релативно честим одговорима нашло се и ‘нормално’, а међу тинејџерима је, двоструко чешће него код млађих, присутна љутња као реакција на дешавања. Безвољност је веома присутна, па иако прате часове преко интернета, три петине анкетираних није тиме мотивисано, а свега трећина би желела да се врати у школске клупе.