Јуче и данас

Полагањем цвећа и прислуживањем свећа на спомен-обележју у Комленцу, у Козарској Дубици, сутра ће бити обележено 26 година од страдања народног хероја - мајора Милана Тепића.

Помен мајору Тепићу у оквиру програма обележавања "Септембарских дана одбране", биће одржан на месном гробљу у Комленцу.

Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, пошто је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје, којим би убијао његове војнике.

Њему у част, Република Српска је установила Орден за посебне заслуге у рату, а одлуком Скупштине општине Козарска Дубица 29. септембар проглашен је Даном сећања на народног хероја Милана Тепића.

Једна улица у Козарској Дубици носи његово име, у парку Народних хероја подигнута је биста са његовим ликом, а у близини граничног прелаза у граду је осликан мурал.

Народном хероју Милану Тепићу постхумно је 2007. године додељен Златни грб општине Козарска Дубица, који је уручен његовом сину Александру.

Обележавањем сећања на страдање мајора Милана Тепића биће завршен овогодишњи програм обележавања "Септембарских дана одбране" од хрватске агресије 1995. године.

Срна

Српска православна црква данас обележава Воздвижење Часног Крста - Крстовдан, помен на догађај када је пронађен крст на којем је распет Исус Христос.

Часни Крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму.

Пошто је преузео власт над целим Римским царством, цар Константин Велики желео је да обнови хришћанске светиње у Светој земљи.

Једна од највећих жеља Светог цара Константина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу Часни Крст на којем је био распет Исус Христос.

Царица Јелена је после много муке и труда успела да дозна где се налази Часни Крст и наредила је да се копа земља.

После извесног времена, копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христос, досете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста.

Када је Часни Крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

Овај празник спада у ред највећих Црквених празника. 

Српска православна црква и верници 21. септембра празнују као рођење пресвете Богородице, празник који се назива и Мала Госпојина. 

На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дева Марија. Овај дан убраја се у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом. 

Марија је рођена у Назарету у породици оца из племена Давида и оца из рода Ароновог. По оцу је, дакле, њено порекло царско а по мајци архијерејско.

Већ у трећој години, Марија која је настала као плод молитви, је одведена у храм Јерусалемски, а од седме је живела у атмосфери богослужења, уз молитву, ручни рад и читање Светог писма. Са 15 година примила је благу вест од арханђела Гаврила да ће родити сина божијег, а на четрдесети дан по рођењу Христовог однела га је у храм. Тридесет година које описују јеванђеља, Марија је провела у Назарету, а Исуса је пратила на путу до распећа. 

После његовог вазнесења, живела је још 24 године, лечила болесне, помагала сиротињи и удовицама. Према предању, када је положена у гроб, постала је невидљива. 

Сваки православац би требао на тај дан ако је у могућности да оде на Свету Литургију, исповеди се и причести. 

У Краљеву, у библиотеци која баш носи и име Стефана Првовенчаног, краља и једног од првих књижевника средњег века, одржана је промоција његових сабраних дела. Тај догађај је део програма обележавања осам векова од крунисања Стефана Немањића, у манастиру Жичи. Књигу је, како је објаснио Милоје Радовић, директор ове установе, као поновљено издање објавила Српска књижевна задруга и краљевачка библиотека, а о трошку града Краљева. Овој промоцији претходила је изложба, такође у простору поменуте установе, под називом „Стефан Првовенчани у књижевности и историографији”, чије су ауторке библиотекарке Ивана Хренко и Данка Спасојевић. Промоција је улепшана одломцима из Стефанове „Хиландарске повеље” које је говорио глумац Драган Пешић.

Иначе, књига, будући да су краљева дела преведена на савремени српски језик, омогућава читаоцима да се упознају са нашом књижевношћу у средњем веку, а тој области иако је био владар, државник и ратник Стефан Првовенчани је значајно допринео. Јер, био је и емотиван, луцидан, образован и промишљен писац. Зато је др Драган Лакићевић, уредник ове књиге, подсетио да је она у едицији Српске књижевне задруге објављена још 1999. године, а да са овим дивот издањем представља „историјски и књижевни споменик”. 

У Младеновцу читав један век жубори питка вода из спомен-чесме „Црквенац” на којој позлаћеним словима на српском и енглеском језику пише: „1915. за успомену на санитарну мисију шкотских жена у Србији и њеног оснивача Елси Инглис”.

Из луке Саутемптон на крају 1915. године кренула је Мисија шкотских жена са др Елси Инглис на челу, испраћена од енглеске краљице, принцезе Мери, лорда Џорџа и Винстона Черчила.

У Србији, којој је наметнут трећи узастопни рат, др Елси је поред Младеновца организовала пољске болнице у Лазаревцу, Ваљеву и Крагујевцу у којима је радило неколико стотина медицинара из Шкотске, Русије, Америке, Швајцарске, Данске, Холандије и других земаља. Болница у Младеновцу, којом је руководила др Беатриса Мекгрегор и др Хантер, била је у кући Чеде Василића, у којој је са околним шаторима збринуто 400 рањеника са Варовница и Касапског брда где се бранио Београд у Великом рату. Српски војници су посекли хиљаде Угара (отуда име) и избили на Космај одакле су протерали Аустроугаре преко Саве и Дунава. 
У славу те победе у хладу столетних храстова и данас блиста белег, споменик на коме пише: „Продор Аустроугарске војске у јесен 1914. заустављен је овде на Космају.” Уклесани су и стихови Ђуре Јакшића: „И само дотле, до тог камена, дрзнеш ли даље, чућеш громове земље слободне”...

... као 170 бомби на Хирошиму

Академик Љубиша Ракић рекао је данас да је током НАТО бомбардовања БиХ и СР Југославије употребљено осиромашеног уранијума у количини која би била довољна за конструкцију око 170 реплика нуклеарне бомбе бачене на Хирошиму.

"Најчешће последице на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна оболења, заливски и балкански синдром који је присутан код наших, али и западних војника који су учествовали у тим ратовима", рекао је Ракић у Дому Војске Србије на промоцији књиге "Рани и одложени здравствени ефекти осиромашеног уранијума", аутора доктора Светлане Жунић.

Ракић, који је рецензент књиге, истакао је да су и аномалије плода све чешће и чешће. Он је навео да је употреба осиромашеног уранијума коришћеног у заливским ратовима и на Балкану довела до глобалне контаминације.

Због ваздушног преношења честица после експлозија пројектила, додао је он, последице нису забележене само на подручјима где је употребљен, већ и на удаљености од више хиљада миља.

Жунићева је казала да бомбардовање пројектилима који садрже осиромашени уранијум изазива глобалну контаминацију животне средине, што доводи до климатских промена које се манифестују температурним екстремима, пожарима и слично.

Обележава се 16. годишњица терористичких напада на САД, када је живот изгубило око 3.000 људи. Два отета авиона су тада ударила у куле "близнакиње" Светског трговинског центра у Њујорку, као и у комплекс Пентагон у Вашингтону.

Директна последица терористичког напада 11. септембра 2001. године била је одлука Беле куће на челу са Џорџом Бушом Млађим, да објави рат тероризму у свету, што је несумњиво суштински одредило тенденције у међународним односима првих деценија 21. века.

У Сједињеним Америчким Државама са изузетном посвећеношћу сваке године подсећају на жртве напада од пре 16 година.

Жртве терористичког напада су страдале након што су два отета авиона ударила у куле "близнакиње" Светског трговинског центра у Њујорку, које су се потом срушиле, као и приликом удара трећег авиона на комплекс Пентагон у Вашингтону, и пада авиона у Пенсилванији.

Живот је изгубило око 3.000 људи. Из кула "близнакиња" у Њујорку свега 20 људи успело је да напусти зграде пре него што су се урушиле. Међу жртвама 11. септембра била су и 372 странца, укључујући и једног држављанина Србије.

Велике жртве су претрпели и припадници њујоршких градских служби, пре свих ватрогасци. Чак 343 ватрогасца су погинула приликом пада кула "близнакиња" док су настојала да некако помогну.

Били су благословени сви часови

Што смо их заједно провели,

сви заједно прогутани залогаји;

кроз многе мутне дане и јесени

оно пролеће још сјаји. 

Благословен био је сваки поглед

којим си ме тада обдарио

и сваки топли израз твога лица,

и рој свих оних пролазних ситница

милоште пуних. 

Ниједној ливади није топлота сунаца

била толико слатка

колико мени тада твоја љубав.

И дан и ноћ и недеља чинила ми се кратко

кад сам с тобом. 

Била ми је уза те увек топла душа

као земља тек узорана.

Чини ми се да сам у оно доба

била лепа и срећна сваког дана. 

Било је све као у сну девојака.

Чини ми се да си се на мене увек осмехивао,

да ниједан дан с тобом није ружан

ни празан бивао; 

да су неприметно текли часови

и кад се ради и кад се одмара.

Препун и сладак био ми је живот тада

као плод нара. 

Било је све као у сну девојака.

Куд год смо заједно ишли,

земља нам је цветала и рудила.

И да се још једном родим,

опет бих оне дане зажудела.

Аутор: Десанка Максимовић, Политика 6. јануар 1940. године

На данашњи дан 1949. године, на полигону у Семипалатинску, у Казахстану, у седам часова ујутру детонирана је „Прва муња“, прва совјетска нуклеарна бомба.

Плутонијумска бомба РДС-1, познатија као „Прва муња“, рађена је од 1946. на Институту „Курчатов“ у Москви, у то време познатом само као „Лабораторија број 2“, основаном 1943. са циљем производње атомског оружја.

На бомби су, поред осталих, радили и чувени физичари Игор Курчатов, Пјотр Капица и каснији добитник Нобелове награде за мир Андреј Сахаров.

Пројекат је у почетку био под контролом министарства спољних послова, али је напредак значајно убрзан када га је 1945. преузело министарство унутрашњих послова и његов шеф Лаврентиј Берија.

Велики део техничких детаља је добијен од немачких научника или путем шпијунаже америчког пројекта „Менхетн“, а по типу је била имплозивна, баш као и амерички „Дебељко“, бомба бачена на Нагасаки.

Успешан тест атомске бомбе је изненадио САД, које су очекивале да СССР неће доћи у посед нуклеарног оружја пре 1953. године.

Прикупљени подаци после тестирања показали су за 50 одсто разорнију снагу бомбе него што су научници очекивали.

Американци су „Прву муњу“ назвали Џо-1, по совјетском лидеру Јосифу Стаљину.

РТС, Бета

Детонација прве совјетске атомске бомбе РДС-1 („Прве муње“)

Полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти код споменика кнезу Сими Марковићу, у Великом Борку код Београда, данас је обележена 212. годишњица оснивања прве српске Владе, односно Правитељствујушчег совјета српског.

Правитељствујушчи совјет српски, први орган извршне власти у устаничкој Србији и претеча савремене Владе Србије, основан је 27. августа 1805. године у кући кнеза Симе Марковића у селу Велики Борак код Барајева, у другој години Првог српског устанка.

Оснивање Совјета био је један од најзначајнијих потеза устаничких првака предвођених вождом Ђорђем Петровићем - Карађорђем, а све са циљем постепене успоставе органа извршне власти у једној држави у настајању.

Иако је деловао свега неколико година Правитељствујушчи совјет српски представљао је, поред скупштине устаничких првака, први стални орган власти чиме је устаничка Србија кренула путем обнове државности након вишевековне отоманске владавине. 

Како се наводи у саопштењу, у државној церемонији учествовали су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, председник Градске општине Барајево, као и бројна удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Организатор свечаности је Одбор Владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Бета