Јуче и данас

Данас се навршава 26 година када је у ноћи између 11. и 12. децембра више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало је у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су били у некој врсти кућног притвора мештани углавном српске националности и због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама, убили 18 цивила.

Како је саопштио Веритас, те ноћи 1991. убијено 17 Срба и један Мађар, просечне старости 64 године.

Међу убијенима било је сам жена и четири брачна пара, а из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан (59) и Петар (54), снаха Босиљка (47) и рођака Драгиња (69).

После мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвезено са места злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је “гробница” прекривена са старим расходованим возилима, док је на месту злочина остављено исечено тело Даре Вујновић (57), која је затечена и убијена ван “куће смрти”.

Сутрадан ујутро злочинци су кућу Андрије Буквића, у циљу уништавања трагова злочина, експлозивом сравнили са земљом.

Тог дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Милка Лапчевић (81), чије је тело почетком марта 1992. године пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, око 2,5 километра удаљено од њене куће.

О овом злочину убрзо је дознао и комадант оперативне зоне Карл Гориншек и одмах о свему обавестио Главни штаб ХВ-а и “про форме” наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну.

На данашњи дан навршава се 26 година откад је Црвена звезда дотакла врх света и освојила Интерконтинентални куп у Токију победом над чилеанском екипом Коло-Коло (3:0), што је највећи успех у историји југословенског и српског фудбала.

Ове године је такав подвиг улепшан новим успехом јер је садашња генерација, само дан раније, победом над Келном (1:0) обезбедила "пролеће у Европи" након 25 година.

Осми дан децембра остаће заувек исписан у историји српског фудбала јер је Црвена звезда савладала првака Јужне Америке са 3:0 пред 60.000 гледалаца на стадиону у Токију, уз два гола Владимира Југовића и један Дарка Панчева, иако је од 43. минута играла са играчем мање због искључења Дејана Савићевића.

Црвено-бели су урадили оно што ниједан тим из источне Европе није – пехару Купа шампиона из Барија у истој години придодали су и титулу првака света.

Ни ратно стање у земљи, ни одлазак доброг дела шампионског састава, ни несугласице са управом око премија за победу, нису омеле фудбалере Црвене звезде да се издигну изнад ситуације и испишу странице историје.

"Били смо сви као један, не смемо да заборавимо грађански рат и крвави сукоб и да смо у таквим околностима одолели свим притисцима. После толико година и са ове тачке, све то много мирније гледам", причао је тренер те екипе Владица Поповић.

Звездин тим из Токија: Милојевић, Радиновић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Најдоски, Стошић, Ратковић, Панчев, Савићевић, Михајловић.

РТС

На данашњи дан, пре 25 година, послата је прва порука са мобилног телефона, а њен аутор - британски стручњак за софтвер Нил Папворт - каже да, када је послао први SMS није имао представу да се ради о „монументалном догађају”.

У SMS-у послатом 3. децембра 1992. године писало је „Срећан Божић”, а Папворт, који сада живи у Канади, испричао је за руску агенцију ТАС да му је у време када је радио за компанију Сема Груп у Великој Британији додељен SMS пројекат који је рађен у партнерству са једним од њихових клијената, компанијом Водафон.

Према његовим речима, сврха пројекта била је да омогући корисницима да имају само један уређан код себе, а не да носе телефон за позиве и пејџер за текстуалне поруке.

„Чуо сам да су неки људи навикли да носе два уређаја, телефон и пејџер, и да ће им ова технологија омогућити да са собом носе само један уређај, телефон”, рекао је Папворт. Папворт је рекао да, пошто су завршили тестирање унутар компаније, он се добровољно пријавио да буде део тима који ће отићи у канцеларију Водафона, инсталирати софтвер и помоћи им да га тестирају.

После неколико месеци тестирања, од њега је, додао је, тражено да пошаље прву поруку и докаже да сервис ради.

Сви верници требало би да се духовно уздигну, да буду расположенији, бољи и да не расипају пажњу, већ да је усмере на молитву

Велики божићни пост почиње данас и трајаће до 7. јануара, када православни хришћани прослављају Божић, најрадоснији празник Христовог рођења.

За време поста верници, поред уздржавања од хране, треба да одоле и другим изазовима, алкохолном пићу, кафи, цигаретама, а посебно је потребно да поведу рачуна о понашању. Да немају грешне мисли, да поштују своје окружење, да буду помирљиви, да не псују, не буду завидни...

Време за доброту

Професор Богословског факултета Димитрије Калезић каже да је циљ поста да се верници кроз телесно уздржавање и појачану молитву приближе Богу.

- Пост је дисциплинска мера која човека треба да подстакне да с већом концентрацијом прилази молитвама и да самим тим оне буду ефектније. Сви верници који посте требало би да се духовно уздигну, да буду бољи и да не расипају време и пажњу, већ да је усмере на појачану молитву. Поручио бих људима да не купују улазницу за пакао, јер тих улазница има и превише, већ за рај - каже проф. Калезић и додаје да је време поста идеално за давање и размену.

Верски аналитичар Драшко Ђеновић упозорава на то да многи верници не посте онако како Библија налаже.

Српска православна црква и њени верници 24. новембра славе Светог краља Стефана Дечанског, односно Мратиндан.

Син краља Милутина и отац цара Душана је по наређењу оца био ослепљен. При ослепљењу, легенда каже, јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и показао му његове очи рекавши: Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу тих их вратити.

Пет година је провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља, а својом мудрошћу, подвигом, кроткошћу, благочешћем, тпељивошћу и благодушноћу Стефан је придобио не само све монахе него и цео Цариград. После пет година поново му се јавио Свети Никола рекавши му: Дошао сам да испуним своје обећање.

После тога, легенда каже, Стефан је прогледао и у част овог светитеља подигао храм Дечански, једно од дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа.

Свети краљ Стефан са светим Савом и светим кнезом Лазаром чини тријаду "светости, благородства и самопожртвовања" које је народ српски дао. Као мученик проживео је свој земни век и као мученик скончао 1336. године примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно служио. 

Српска православна црква и верници данас славe Сабор Светог архангела Михаила, у народу познат као Аранђеловдан. По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава „оног који је као Бог”. На грчком језику реч „архи” значи главни, први, а „ангелос” значи весник, анђео.

Веровање каже да тај анђео није умро и да и даље по потреби силази међу људе, на земљу, као путник или просјак. Арханђел Михаило је, према веровању, „живи светац”. Сматра се чуварем вере православне и борцем против јереси. Многа су народна веровања ο овом анђелу. Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу - није добро, а ако је код главе - болесник ће оздравити.

Слави се у јесен, а по народном веровању, то је зато што је, кад су свеци делили улоге, арханђел Михаило добио јесење и зимско време - време зиме и зимских тешкоћа. Говори се да у ово време лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима.

Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан може одредити каква ће бити година. Каже се: какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа. У неким крајевима Србије овај анђео се слави и као заштитник сточара, јер се верује да само он може отерати вукове. Процењује да је, по броју верника, Аранђеловдан слава на другом месту, после Светог Николе.

А.А. Политика, Икона рад иконописца Зорана Савића

У Бањалуци ће данас бити обележен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је неопходно чувати од заборава датум овог догађаја, који је део историје српског народа.

"Потребно је да младе генерације знају како су историјске процесе на простору српског народа западно од ријеке Дрине креирали други", рекао је раније Савановић. Он је истакао да ће се овај датум обележити на достојанствен начин, како би се младим генерацијама пренело у завет да се сећају ових дешавања.

Савановић је напоменуо да је у Првом светском рату погинуло 1.300.000 Срба, односно 28 одсто српске популације, од чега 53 одсто мушкараца од 25 до 45 година.

"Српска и њене институције су наш кисеоник и морамо га чувати јединствено. Само тако можемо избећи да се не понови да будемо статистичка грешка, као што се десило Србима у Хрватској", рекао је Савановић.

Програмом обележавања овог значајног датума предвиђено је да у Храму Христа Спаситеља буде служен парастос несталим и погинулим српским борцима Првог светског рата. После тога биће одржана свечана академија у Културном центру Бански двор, уз пригодан културно-уметнички програм.

Српска војска је за 45 дана под борбом прешла 500 километара и 1. новембра 1918. године ослободила Београд. У току новембра српска војска је ослободила и највећи део територије БиХ, а 21. новембра, на Аранђеловдан, ушла је и ослободила Бањалуку.

Срна

Споменик некадашњем фудбалеру Црвене звезде Рајку Митићу свечано је откривен испред стадиона у Љутице Богдана.

„Хвала свима присутнима. Као најстарији живи звездаш желим да захвалим Рајку. Рано се видело да ће он бити велики играч. Мој лепи Рајко, громада од човека. Он је ударио темеље друштву и фудбалском клубу. Нека живи дух легенде Рајка Митића и нека поживи наша Црвена звезда”, рекао је Миодраг Петровић, најстарији живи саиграч Рајка Митића.

Звездини ветерани заједно су открили споменик, после чега је више од хиљаду присутних навијача отпевало клупску химну и скандирало његово име. Споменик испред западне трибине стадиона који је назван по њему 2014. године, реплика је оног из његове родне Беле паланке. Присутне су биле бројне легенде Звезде попут Драгослава Шекуларца, Душана Савића и Владице Поповића, функционери црвено-белих, а дошао је и некадашњи фудбалер Партизана Марко Валок.

Владица Поповић је рекао да је много научио од Митића.

„Покушавао сам да га имитирам, али је то било веома тешко. Данас ти се бата Рале одужујемо како се и треба одужити. Поносни смо на твоје дело”, казао је Владица Поповић.

Милиони хришћана широм света суочавају се са казнама укључујући затварање, мучење и смрт због практиковања своје религије, наводи се у новом истраживању.

Хуманитарна агенција Опен дорс саопштила је да су Северна Кореја, Сомалија и Авганистан најгоре земље за отворено практиковање хришћанства.

У истраживању ове агенције наводи да глобални ниво прогона хришћана бележи раст већ четири године заредом, а посебно тешка ситуација је у земљама Азије, пише лист Дејли експрес.

Студија је утврдила да је за повећање непријатељстава највише одговоран исламски екстремизам у 14 од 20 земаља које су прве на листи на којој је укупно 50 земаља.

Анимозитет према хришћанима регистрован је и у Индији и Ираку.

Ова хуманитарна агенција тврди да је ситуација посебно тешка у Северној Кореји и да је власт предузела оштре мере против око 300.000 хришћана у тој земљи.

У Сомалији, која је друга на листи, особа може да буде убијена на лицу места, ако се утврди да је хришћанин.

Милитантна исламистичка група Ал шабаб, која је посебно активна у Сомалији, најавила је као своју мисију "чишћење Сомалије од свих хришћана".

Непходност четничке акције како би се зауставио зулум над српским народом у Јужној Србији крајем XIX и почетком XX века ништа се мање није осећао ни у Старој Србији. У свим српским областима које су биле под окупацијом чинило се све како би сваки траг о светосавцима нестао. Жеља непријатеља је била да нам српским вековним огњиштима настане и направе неке измишљене народе и нације. Како би после запад са њима заједно могао лакше да пише неку нову лажну историју. Наравно онакву какву би они волели да јесте.

Само историја није оно што свака злонамерна шуша жели и пише већ оно што се заиста догодило. И поред свог труда и лажи злонамерних Божјом вољом увек се налазило и нађе довољно доказа о истини. Тако да на крају она права историја увек прокрчи пут до оних који желе и да је знају. Та права страна српске прошлости коју би они тако желели да никад није угледала светлост дана је оно што светосавце чини неизмерно поносним. И баш вођени тим примерима прави Срби ће наставити да живе по кодексима вере, части, чојства. Увек носећи у себи сазнање да могу постојати неистине и лажни папири, могу они наивне на овом свету и заварати али пред Господа нико неће моћи са лажима.

Баш то и јесте оно што у овом животу та људска беда не може никако да нам опрости. Та немоћ према истини у њима ствара мржњу и жељу да нас искорене.