Били су благословени сви часови

Што смо их заједно провели,

сви заједно прогутани залогаји;

кроз многе мутне дане и јесени

оно пролеће још сјаји. 

Благословен био је сваки поглед

којим си ме тада обдарио

и сваки топли израз твога лица,

и рој свих оних пролазних ситница

милоште пуних. 

Ниједној ливади није топлота сунаца

била толико слатка

колико мени тада твоја љубав.

И дан и ноћ и недеља чинила ми се кратко

кад сам с тобом. 

Била ми је уза те увек топла душа

као земља тек узорана.

Чини ми се да сам у оно доба

била лепа и срећна сваког дана. 

Било је све као у сну девојака.

Чини ми се да си се на мене увек осмехивао,

да ниједан дан с тобом није ружан

ни празан бивао; 

да су неприметно текли часови

и кад се ради и кад се одмара.

Препун и сладак био ми је живот тада

као плод нара. 

Било је све као у сну девојака.

Куд год смо заједно ишли,

земља нам је цветала и рудила.

И да се још једном родим,

опет бих оне дане зажудела.

Аутор: Десанка Максимовић, Политика 6. јануар 1940. године