На данашњи дан 1949. године, на полигону у Семипалатинску, у Казахстану, у седам часова ујутру детонирана је „Прва муња“, прва совјетска нуклеарна бомба.

Плутонијумска бомба РДС-1, познатија као „Прва муња“, рађена је од 1946. на Институту „Курчатов“ у Москви, у то време познатом само као „Лабораторија број 2“, основаном 1943. са циљем производње атомског оружја.

На бомби су, поред осталих, радили и чувени физичари Игор Курчатов, Пјотр Капица и каснији добитник Нобелове награде за мир Андреј Сахаров.

Пројекат је у почетку био под контролом министарства спољних послова, али је напредак значајно убрзан када га је 1945. преузело министарство унутрашњих послова и његов шеф Лаврентиј Берија.

Велики део техничких детаља је добијен од немачких научника или путем шпијунаже америчког пројекта „Менхетн“, а по типу је била имплозивна, баш као и амерички „Дебељко“, бомба бачена на Нагасаки.

Успешан тест атомске бомбе је изненадио САД, које су очекивале да СССР неће доћи у посед нуклеарног оружја пре 1953. године.

Прикупљени подаци после тестирања показали су за 50 одсто разорнију снагу бомбе него што су научници очекивали.

Американци су „Прву муњу“ назвали Џо-1, по совјетском лидеру Јосифу Стаљину.

РТС, Бета

Детонација прве совјетске атомске бомбе РДС-1 („Прве муње“)