Јуче и данас

Српска православна црква сутра ће да прослави празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.

Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића са почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

У тренутку смрти Богородице, како је записано, апостоли почеше да певају у славу Божију, а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола.

"Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Председник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић оценио је да нова хрватска држава темељно и предано ради на реинтерпретацији историје Срба и Хрвата у 20. веку, са фокусом на период постојања НДХ, а настављено је и брисање трагова страдања Срба у Хрватској.

Поводом обележавања Свеевропског дана сећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75 година од особађања Дечијег дома за ратну сирочад у Јастребарском, Басташић је рекао да овај хрватски државни пројекат предводе историчари Института друштвених наука "Иво Пилар" из Загреба, Хрватско жртвословно друштво, Хрватски меморијално-документациони центар домовинског рата и Хрватско културно вијеће, уз подршку врха Католичке цркве.

- Пошто су хрватски бојовници у протеклом рату уништили више од 3.000 споменика жртвама рата од 1941. до 1945. и спалили више од 2,7 милиона "неподобних" књига, настављено је брисање трагова страдања Срба у Хрватској, а посебно ревизија њихове улоге у дизању устанка у Хрватској и БиХ и НОБ уопште - истиче Басташић.

Он је навео да је тако Јасеновац постао "радни логор" у коме готово да није било мучења и ликвидације Срба, Рома и Јевреја и у коме је "највише било хрватских жртава после завршетка рата".

На данашњи дан 1960. године у свемир је полетео совјетски сателит „Спутњик пет” са живим путницима. „Команданти” мисије биле су керуше Белка и Стрелка, а поред њих у капсули су била два пацова, 40 мишева и бројне биљке.

Циљ лета било је истраживање утицаја свемирских фактора на животињске и друге организме не би ли се осигурао безбедан боравак људи у свемиру и повратак на Земљу. У свемиру су провели 25 сати и за то време 17 пута обишли Земљу. Када су успешно слетели 20. августа, Белка и Стрелка су постале први Земљани који су се вратили из свемира.

Научници који су их дочекали установили су да изгледају боље него много пута током тренинга. Било је јасно да су преживеле значајан стрес, али су се прилично брзо опоравиле. Стрелка је неколико месеци касније на свет донела шест штенаца а једно од њих совјетски лидер Никита Хрушчов поклонио је првој дами САД Жаклини Кенеди и њеној ћерки Керолајн.

Керуше космонаути провеле су остатак живота на институту за космичку медицину и угинуле у дубокој старости. Тела су им затим препарирана и налазе се у Меморијалном музеју космонаутике у Москви.

На данашњи дан 1984. године преминуо је Душко Радовић, песник, писац, новинар, уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд и аутор популарне емисије Студија Б "Београде, добро јутро" и једна од највећих легенди српске престонице.

Иако данас ужива култни статус они мало старији Београђани сигурно ће се сетити да је Душко пред крај живота "скинут" са репертоара Студија Б, као и тога да је потпуно нестао из јавности. 

Ево шта се уствари десило и коме је "сметао" Душко Радовић.

- Редакцијски телефони на врху “Београђанке” усијали су се тог јутра, датум скоро нико и не памти, али, кажу, било је то негде између 1982. и 1983. године.

Београђани зову Студио Б. Прошло 7.15, а нема Душка. ПАНИКА! Нека музика свира, али одзвања тишином, сви се упињу али џаба - на таласима који се шире од Теразија према Калемегдану не чује се онај промукли глас да их после оног легендарног “Београде, добро јутро!” пробуди, отрезни, каже оно што сви мисле, али не умеју, или, можда, не смеју да кажу…

Испоставиће се убрзо да се тај глас и то “Београде, добро јутро!” више никада уживо неће чути са таласа велеградског радија. Угасиће га политички моћници. 
“Гашењу” Душка Радовића, легендарног писца, песника, радио и ТВ водитеља претходиће, по суду Партије, велики и сваким даном све већи број “неподобних” политичких афоризама којима урбана легенда буди поспане Београђане ушушкане у привидни спокој осамдесетих.

"Јеси чуо шта је онај лудак јутрос рекао?!"

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.

На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава. 

"Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге су од Независне Државе Хрватске преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти", каже за Срну председник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић. 

Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. 

"Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату клања. Ноћ уочи католичког празника Велике Госпе, злочинци су у ували Слана на острву Пагу поклали преостале заточенике, мушкарце жене и дјецу", подсећа Басташић. Он каже да су усташки злочинци ујутро, 15. августа, довршили крвави пир, после чега су се, пијани и крвавих униформи, прикључили процесији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града. 

У цркви рођења пресвете Богородици у Гораждевцу данас је одржан парастос младићима Ивану Јововићу и Пантелији Дакић, које су пре 14 година убиле и даље непознате особе из аутоматског оружја, док су се купали у реци Бистрици. Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић поручио је да Србија и српски народ не заборављају своје жртве.

Ђурић, који је после парастоса положио венац на споменик жртвама у НАТО бомбардовању и деци страдалој на Бистрици, нагласио је да држава Србија не заборавља многострадалну српску Метохију, која је у претходним деценијама била жртва плана за истребљење српског народа са ових простора, који је готово у потпуности успео.

„И зато на данашњи дан помињемо не само Пантелију и Ивана и све младиће чија су имена изгравирана на трагичном споменику који се налази у језгру највеће преостале срппске енклаве у Метохији, и сећамо се десетине хиљада других који су страдали само зато што су српске националности, било да су убијени на својим српским праговима, било да су протерани са својих огњишта”, рекао је Ђурић. Он је навео да не можемо говорити ни о демократији ни о људским правима док год људски живот не вреди ништа и док се не зна или наводно не зна име оних који су одговорни за најстрашнију етничку мржњу и прогон на овим просторима. Управо је многострадална Метохија, казао је Ђурић, била највећа жртва шовинистичког дивљања о чему сведоче трагичне судбине хиљада наших људи.

Тадија Р. Сонденмајер (*19. II 1882, Београд – †10. Х 1967, Београд) био је син познатог пуковника др Романа Сонденмајера, који је у Мајском преврату 1903. оперисао рањеног пуковника Аписа, док му је мати Станислава била ћерка ђенерала Димитрија Ђурића (1838–1893). Велики испит зрелости положио је 1909/1910. у Другој Београдској гимназији. Определио се да студира техничке науке у Немачкој. Када је започет Први балкански рат 1912, Тадија прекида студије и враћа се у Београд где се као добровољац пријављује за војску. Учествовао је у оба балканска рата у коњици где је добио не само чин трупног потпоручника, већ, пошто је био храбар у борбама, и сребрну медаљу „Обилић”.

Униформу није био поштено ни скинуо када започе и Велики рат, где је био пребачен као водник у IV коњички пук „Великог кнеза Константина Константиновича”, тако да је и ту учествовао у свим операцијама ослобођења Београда децембра 1914. Тадија је био у првој извидници која је ушла у град док су у њему још биле многе аустроугарске јединице. Као и у претходна два рата он је, за период 1914/1915, унапређен у чин поручника и додељен му је златни „Обилић”. 
Прешавши Албанију, Тадија се са пролећа 1916, пријавио за тромесечни извиђачки курс, у бази у Седесу, која је била недалеко од Солуна. По свршетку обуке долази у Вертекоп (исто близу Солуна), где је до краја 1917. у ескадрили био прво извиђач, а затим, од јуна исте године, и као војни пилот, за шта се углавном сам и оспособио.

Становници Главинаца, села подно Јухора, око седам километара од Јагодине, којих је 524 по последњем попису, подигло је у селу споменик српском сељаку, јединствен у Србији.

Споменик је рад академског вајара Ивана Марковић, од бетона у боји бронзе.

Приказује сељака, у природној величини, у народној српској ношњи са мотиком на десном рамену и тестијом (земљаном посудом за воду) у левој, иза кога, на око метар, иде жена, забрађена марамом, са корпом хране у десној и малом мотиком у левој руци, како иду на њиву.

"Реч је о највероватније једином споменику сељаку у Србији, имамо споменике научницима, песницима, јунацима... споменик пчели, крави, кукурузу и ко зна коме и чему још, али немамо споменик сељаку, који храни све", рекли су мештани Главинаца.

Председник Месне заједнице Главинци и одборник у Скупштини града Зоран Глигоријевић, каже да су га подигли мештани у захвалност "селу и традицији".

Споменик је 3. августа открио најстарији становник Главинаца Живко Васиљевић. Он има 93 године и целог живота се бавио пољопривредом. 
Споменик је подигнут на регионалном путу Јагодина - Рековац, на раскрсници путева који воде ка Јагодини, Крагујевцу, Рековцу и планини Јухор.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је данас поводом Дана сећања на све страдале православне Србе у војно-полицијској акцији "Олуја" да можда у читавој историји није било толико братоубилаштва колико у 20. веку и да су Хрвати довршили оно што је започео Анте Павелић.

Митрополит Амфилохије, који је у манастиру Дуљево у Паштровићима крај Будве, са свештенством служио Свету архијерејску литургију и парастос жртвама "Олује", рекао је да је саможивост и самољубље основа сваког убиства и свакога братоубиства.

- То је основа и овога братоубиства кога данас наша браћа Хрвати прослављају као свој велики историјски подвиг, као основу стварања своје државе и своје власти - каже владика Амфилохије. Он је рекао да српски народ, побијен и прогнан са својих вековних огњишта не може, наравно, прихватити такво обележавање тог злочина.

- Ми смо народи који говоримо истим језиком, корење нам је исто. Судбина нам је историјска иста, од иза Карпата, па ево до овде на Балкану. А у исто време верујемо у истога Бога. Отимати од других - то је само сатанска идеологија. То сатанско семе трује људе и народе да се међусобно убијају и кољу. А отето је проклето, давно је рекао народ - поручио је митрополит црногорско-приморски.

Владика Амфилохије каже да се то већ види и у Хрватској.

Имена хрватских пилота који су бомбардовали колоне српских избеглица на територији БиХ позната су хрватском правосуђу, али оно одбија да их процесурира и казни.

Директор "Веритаса" Саво Штрбац за ЕуроБлиц открива да о злочинима Хрватске војске за време акције "Олуја" већ дуго размењује информације са Тужилаштвом БиХ које је, према његовим речима, отворило кривични предмет против 42 лица.

Међутим, Штрбац истиче да власти Хрватске на сваком кораку саботирају истрагу о злочинима ХВ на Петровачкој цести, у Сводни код Новог Града, као и у близини граничног прелаза код Двора на Уни где је, према до сада прикупљеним подацима, почетком августа 1995. убијено најмање 13 српских цивила, док их је око 100 теже и лакше рањено.

- Имао сам прилику да незванично "прелетим" по поверљивим документима хрватске војске о узлетима њихових борбених авиона МИГ-21 7. и 8. августа 1995, где се прецизно наводе локације сa којих су узлетали, опис борбених мисија и бомбардовања српских "моторизованих и оклопних колона" код Бравска и Сводне. Пилоти који су учествовали у тим "борбеним" задацима - а у ствари се радило о ракетирању колона немоћних српских избеглица - били су Данијел Боровић, Иван Селак и Ивица Вандић - тврди Штрбац.