Јуче и данас

Новинар и аутор телевизијског серијала "Агапе" Александар Гајшек чији је преминули академик проф. др Владета Јеротић био стални гост рекао је за "Недељник" да је Јеротић био један од највећих српских просветитеља, уз Светог Саву и Доситеја Обрадовића. 

"То су великани који се појаве једном у 200 година. Верујем да ће бог опет послати такву личност и које ће на тај начин светлети и држати ту бакљу неугашеном", рекао је Гајшек о свом дугогодишњем сараднику. Он је нагласио да је Јеротић обележио многе животе и изменио их на боље.

"Упућивао је српски народ на пут просветљења или просвећења, како је он то говорио. Да идемо ка светлости, развијамо наше умове, а да уз то будемо и добри људи", рекао је Гајшек.

"Људи су реаговали на његове речи, јер их је живео. У његовом случају, етика није била раздвојена од праксе. Он је доказао да је то могуће", додао је он.

Гајшек је подсетио и на Јеротићева бројна пријатељства и познанства које је неговао током живота, чак и са људима који му ниси били блиски по животним ставовима.

"Од Исидоре Секулић коју је лично лечио хомеопатским лековима још у оно време, преко Иве Андрића, Црњанског, патријарха Павла. Сваку од тих личности је уважавао, и они су га сматрали једним од најмудријих људи на овим просторима. Чак и људи који су припадали другачијој животној провенијенцији, као што је, на пример, хрватски писац Ковач, који је припадао агностичком или атеистичком свету, сматрао га је најмудријом главом бивше Југославије", рекао је он.

И "Волстрит џорнал" и "ЕУ обзервер" пишу о састанку министара спољних послова ЕУ у Бечу, при чему амерички лист наводи да су САД и Немачка на супротним странама кад је реч о могућем плану о "промени граница између Србије и Косова" и решавању једног од последњих великих територијалних спорова у Европи.

Њујоршки лист Волстрит џорнал наводи да је Берлин забринут због "потеза који би могао да отвори Пандорину кутију међуетничких спорова у неким од најсиромашнијих земаља региона", а немачки званичници су у петак рекли да остају дубоко скептични по том питању. Волстрит џорнал указује, у том контексту, на изјаву немачког министра спољних послова Хајка Маса.

"Не мислимо да су разговори о размени територија између Косова и Србије конструктивни. То може да отвори превише старих рана код тамошњих народа", рекао је Мас, на путу ка Бечу, на разговоре између шефова дипломатија ЕУ и балканских званичника.

Сa друге стране, указује се у тексту, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је прошле недеље изјавио да та идеја не забрињава Вашингтон, упркос дводеценијском противљењу Запада. Евентуални договор о територијалним корекцијама могао би да наиђе на значајне критике на домаћем терену, оцењује Волстрит џорнал, уз напомену да се тој идеји противи српско православно светштенство и водећи косовски политичари. Уз то, додаје се, званичници у суседној Босни изразили су забринутост да би то могло да додатно подстакне тежње лидера Републике Српске Милорака Додика ка независности.

Ако бисмо у овом тренутку имали на располагању истраживаче „Ипсоса“ рецимо, и уколико би они поставили питање „ко је у праву по вашем мишљењу - Александар Вучић или Сава Јањић и коме бисте на основу тога поверили свој глас“, шта мислите који би био рејтинг игумана „Високих Дечана“?

Да ли би се на страну монаха сврстали сви који су на председничким изборима 2017. били за Сашу Јанковића, Луку Максимовића, Вука Јеремића, као и они који су за „СНС“ али са Томиславом Николићем? Да ли би Вучић ипак добио већину, будући да је на друштвеним мрежама монах Сава изложен серијским увредама оних које зове „несрећни ботови“. И још више на „Пинку“ -поприште политичке борбе. „Пинк“, а не парламент Србије, јесте права мера јавне сцене која је дозвољена под напредњацима. И ових дана је постало дозвољено да се монах проглашава издајником Србије, а истовремено у приштинским медијима означен је као шверцер детерџента и машина за мужу крава, и као поп који је благосиљао убицу Аркана.

Како и зашто је монах са пар твитова и објава на „Фејсбуку“ постао много више од лидера опозиције – идејни вођа отпора Вучићу и његовом естаблишменту? 
Није само до Саве или како „Пинк“ инсистира на световном имену, Драгутина Јањића. Није ни разлог у томе што је игуман „Високих Дечана“ на дневној бази саопштавао став „Српске православне цркве“ о Косову и Метохији. Цркве, за коју грађански кругови у Београду тврде да ће увек бити назадна, увек против напретка и људских слобода, али која се ипак о КиМ мора нешто да пита - тамо су њени најважнији и најстарији храмови. 

Хрватска мањинска заједница у Црној Гори успротивила се обнови православног манастира у власништву СПЦ на полуострву Превлака.

Подгоричке „Вијести” пишу да црногорска опозиција сматра да тим захтевом Хрватско национално вијеће (ХНВ) покушава да скрене пажњу са финансијских афера тиватске власти.

Хрватско национално вијеће (ХНВ) се, наиме, недавно обратило Министарству културе и Управи за заштиту културних добара због радова Митрополије црногорско-приморске на обнови манастира на Михољској Превлаци код Тивта. У том већу, које води члан Председништва Хрватске грађанске иницијативе, која је чланица владајуће коалиције у Црној Гори, Звонимир Дековић, сматрају да се на том локалитету не смеју изводити радови.

Одборник Тиватске акције Миомир Абовић сматра да се тиме подижу међунационалне тензије, како би се скренула пажња јавности са одлуке тиватске власти да опрости 5,6 милиона комуналија „Порто Монтенегру”. „Веће је привезак ХГИ-ја, коалиционог партнера и привеска Демократске партије социјалиста на локалном и државном нивоу. С друге стране, владајућа коалиција у Тивту је у веома деликатној политичкој ситуацији јер новопечени председник општине Синиша Кусовац треба да потпише уговор о опросту 5,6 милиона евра накнаде за комунално опремање грађевинског земљишта „Адријатик маринасу”, а ускоро можда и додатних шест милиона евра”, рекао је Абовић.

Од Госпића, преко Смиљана, до Јадовна данас живи десетак српских породица, за разлику од пре последњег рата, када је ту било више од 50 одсто српског становништва, а госпићко-смиљански јереј Драган Михајловић у Смиљан долази када дођу туристи, који би, осим родне куће Николе Тесле, хтели да виде и унутрашњост цркве у којој је његов отац, прота Милутин Тесла службовао, а светски познати научник крштен.

Мало ко би да обиђе и масовну гробницу, на православном гробљу, у којој је сахрањено 530 Срба из Смиљана и околине, које су усташе убиле за време Другог светског рата. У тој масовној гробници налази се и 11 рођака Николе Тесле.

Јереј Михајловић каже да је до рата деведесетих година гробница била обележена, али је за време рата плоча разбијена.

И не само та плоча.

У згради некадашње Казнионице у Госпићу, одакле су у пролеће 1941. године Срби одвођени у логор Јадовно, данас су смештени суд, затвор и делом цивилне службе. То место, симбол страдања, на тргу је који се данас зове Трг Алојзија Степинца, а испред су споменици Степинцу и Фрањи Туђману.

Јадовно је данас Национални парк Јадовно.

У Јадовну, у Лици, на Велебиту, у мају 1941. године, формиран је један од седам логора у комплексу логора Госпић - Јадовно - Паг, у којима су логораши боравили само привремено, док не дођу на ред да буду ликвидирани у некој од многих крашких јама и усека, којима то подручје обилује.

Заточеници су били углавном Срби, али и Јевреји и противници идеологије НДХ, а за три месеца страдало ту је страдало укупно 40.000 људи.

На локалитету „Шанчеви на Иванковцу” код Ћуприје, сутра ће уз државне и војне почасти, бити обележена 213. годишњица Боја на Иванковцу, када су Карађорђеви устаници, на челу са војводом Миленком Стојковићем, нанели први пораз регуларној турској царевој војсци, коју је предводио Хафис паша.

Бој на Иванковцу 18. августа 1805. године, историчари оцењују „најзначајнијом и највећом победом Карађорђевих устаника у читавом раздобљу Првог српског устанка”. Историчари истичу и да је то „истовремено, блистав пример тактички добро осмишљене и остварене  војне операције”.

Остваривши победу на Иванковцу, српски устаници пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације током читава два наредна столећа”, записали су хроничари.

„Успех српских устаника био је потпун, Турци су за собом оставили богат ратни плен, а сам Хафис паша је преминуо од последица рањавања”, истичу историчари и подсећају да је Бој на Иванковцу „био први отворени  сукоб устаника са турском царевом војском”.

Велики војнички успех доживео је и Миленко Стојковић, који је и сам у овој бици рањен.

Пре 77 година, у ноћи између 14. и 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.

На месту масовне гробнице на Пагу, у пределу Фурнажа, поново је данас постављен спомен-крст који би требало да сведочи о страшном злочину почињеном пре 77 година. Председник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић рекао је да је крст превезен јутрос из Карлобага преко Подвелебитског канала, па мученичком Пашком стазом дугом око четири километра донесен до места освештања.

Спомен-крст освештао је парох смиљански Драган Михајловић, који је служио и парастос.

На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500.

- Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти - рекао је Басташић.

Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније.

Италијански војни санитарци су на месту злочина на Пагу, у септембру 1941. године, ексхумирали и спалили 791, како су забележили, "свеже закопани леш". Евидентирали су да је међу овим жртвама било 407 мушкараца, 293 жене и 91 дете. Њихов пепео затрпан је у пашком камењару.

Експедиција удружења Јадовно 1941. пронашла је октобра месеца 2017. то место.

Срана

Данас се навршава 89 година од смрти истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дела "Чујте, Срби" о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас, можда, актуелније него икада.

Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог светског рата. Он је важио за највећег пријатеља и једно од најзначајних имена у српској историји, човек који је сам разбио стравичну немачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мере да су јој се Американци дивили.

У Србију је дошао да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом, на позив српске Владе 1914. године.

Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи "Шта сам видео и проживио у великим данима", а пре тога објавио је "Писма са српско-македонског фронта", док је као своје посмртно завештање српском народу оставио необјављен рукопис књиге "Чујте Срби!".

Хирошима данас обележава 73 године од атомског бомбардовања, тужном церемонијом у знак сећања на жртве, а јапанске власти су позвале на елиминисање нуклеарног оружја, у тренутку када се та земља нада денуклеаризацији Северне Кореје.

Градоначелник Хирошиме Казуми Мацуи описао је, у свом обраћању поводом годишњице, паклене призоре које је снажна експлозија оставила иза себе на данашњи дан 1945. године, као и агонију кроз коју су жртве прошле, преноси АП. Он је, говорећи у Меморијалном парку мира, изразио забринутост због пооштравања егоцентричних политика у свету и упозорио на нуклеарно застрашивање као претњу по глобалну безбедност.

Мацуи је позвао светске лидере да непоколебљиво раде на елиминисању нуклеарног оружја из света. „Неке земље отворено прокламују национализам и модернизовање својих нуклеарних арсенала, обнављајући тензије које су ублажене завршетком Хладног рата”, рекао је Мацуи, на прецизирајући на које земље мисли.

Церемонији је присуствовао и премијер Шинзо Абе, који је упозорио да се разилажења између нуклеарних и ненуклеарних земаља проширују, али је обећао да ће учинити више како би премостио тај јаз.

Сувише је великих Срба из Хрватске, оних због чијих проналазака данас своју срамоту не славе у мраку, и без микрофона, да бисмо се ми стидели

Дошли смо не само да обележимо тај најстрашнији дан у нашој новијој историји, него и да посведочимо, пред свима, а поготово пред онима који су заборавили, намерно или случајно, да је сваки злочин вечан и да не може ни да се заборави, ни оправда, а најмање може да се слави, истакао је председник Србије Александар Вучић на централној манифестацији, којом су Србија и Република Српска заједнички обележиле 23 године од злочиначке акције хрватске војске и полиције „Олуја”. Вучић је рекао да је то „дан у којем је отпочела голгота читавог једног народа, народа на чија леђа је натоварен крст рода, порекла и вере и народа који је шибан мржњом”.

Председник Србије рекао је да није никаква случајност што су датуми злочина, због различитости, због вере и нације, исти. Нагласио је да злочин не застарева и упоредио је хапшење фамилије Франк 4. августа 1944. године у Холандији са чињеницом да су 51 годину касније то урадиле хрватске снаге које су провалиле у крајишку сигурну кућу.

„Исти злочин против некога ко је различит, има другачије име, порекло и неког свог бога. И у оба случаја, једина кривица, и Ане Франк и Срба из Крајине, била је не нешто што су урадили, него нечије убеђење да ће, без њих, нека земља, неки људи, бити лепши и бољи. У оба случаја тражено је и примењено коначно решење. У оба случаја, они који су другачији, оптужени су за само своје постојање. И није пука коинциденција то што је Хитлер, 1919. године оптужио Јевреје за то што се ’множе’, и што је исту ту реч - ’множили су се’, употребио Туђман у свом говору у празном Книну, ’ослобођеном’ од Срба”, истакао је Вучић.