У спису је добронамерно упозоравао Србе на њихове мане, за које мисле да су врлине, подсећа да су им њиве зарасле, образовање скромно, а елита корумпирана.

Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у немачкој покрајини Баден.

Рајса је 1914. године српска Влада позвала да испита масовне ратне злочине које су аустроугарске, немачке и бугарске трупе починиле над становништвом Србије.

Период од 1914. до 1918. године Рајс је са кратким прекидима провео са српском војском на Крфу, Солунском фронту и Кајмакчалану, прво као неутрални иследник, а затим као швајцарски добровољац српске војске.

Рајс се вратио у Београд са ослободиоцима 1. новембра 1918. године, а у послератном периоду /1918-1921/, дао је оставку на професорско место у Лозани и настанио се у Београду, са жељом да учествује у изградњи новог живота у разореној Србији.

Преминуо је 8. августа 1929. године у 4.30 часова, у Београду. Узрок смрти била је мождана кап као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром, Миланом Капетановићем који га је, по неким сведочењима, опсовао.

У три сата поподне, 9. августа 1929. године, тело Арчибалда Рајса било је превезено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце ради преноса на Кајмакчалан.

Посмртни остаци Рајса затим су пренесени у Официрски дом, где су били и изложени на почасном катафалку, све до сахране, која је обављена 10. августа 1929. године у поподневним часовима на Топчидерском гробљу.

Пријатељ за сва времена, како су га звали, сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду, крај своје миљенице мале Наде Фавра.

Опело је служио Његово преосвештенство епископ карловачки Иринеј са 15 свештеника, а сахрани је присуствовао велики број грађана, међу којима, изасланик краља Александра Првог Карађорђевића, представници власти, Рајсови саборци.

По Рајсовој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.

На урни, која је поломљена приликом налета Бугара у Другом светском рату, писало је: "Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана, Златно срце спава. Пријатељ Срба из најтежих дана. Јунак правде, истине и права. Швајцарца Рајса, ком` нек је слава!".

У Београду споменик Рајсу налази се у Топчидерском парку.

Срна