Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

И "Волстрит џорнал" и "ЕУ обзервер" пишу о састанку министара спољних послова ЕУ у Бечу, при чему амерички лист наводи да су САД и Немачка на супротним странама кад је реч о могућем плану о "промени граница између Србије и Косова" и решавању једног од последњих великих територијалних спорова у Европи.

Њујоршки лист Волстрит џорнал наводи да је Берлин забринут због "потеза који би могао да отвори Пандорину кутију међуетничких спорова у неким од најсиромашнијих земаља региона", а немачки званичници су у петак рекли да остају дубоко скептични по том питању. Волстрит џорнал указује, у том контексту, на изјаву немачког министра спољних послова Хајка Маса.

"Не мислимо да су разговори о размени територија између Косова и Србије конструктивни. То може да отвори превише старих рана код тамошњих народа", рекао је Мас, на путу ка Бечу, на разговоре између шефова дипломатија ЕУ и балканских званичника.

Сa друге стране, указује се у тексту, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је прошле недеље изјавио да та идеја не забрињава Вашингтон, упркос дводеценијском противљењу Запада. Евентуални договор о територијалним корекцијама могао би да наиђе на значајне критике на домаћем терену, оцењује Волстрит џорнал, уз напомену да се тој идеји противи српско православно светштенство и водећи косовски политичари. Уз то, додаје се, званичници у суседној Босни изразили су забринутост да би то могло да додатно подстакне тежње лидера Републике Српске Милорака Додика ка независности.

Лист наводи и да су неки европски лидери забринути да би евентуални договор о измени границе могао да направи етнички раздор и у Македонији, која је искусила спорадично насиље у које је била умешана албанска мањина.

Њујоршки лист подсећа да је фински министар спољних послова Тимо Соини у петак рекао да "треба бити веома опрезан како се не би изазвали нови проблеми у региону", као и да је немачка канцеларка Меркел раније овог месеца изјавила да су "границе овог региона неповредиве".

Амерички лист наводи да је идеја о прекрајању граница како би се балканске земље учиниле етнички хомогенијим непопуларна међу многим европским владама.

"Неки од главних европских званичника почели су своје каријере на Балкану, и лично присуствовали ратовима у бившој Југославији током деведесетих година прошлог века, у којима је убијено око 140.000 људи. Међутим, ЕУ, такође, годинама тражи решење за спор између Косова и Србије", наводи се у тексту.

Волстрит џорнал указује да су се Вашингтон и Берлин, генерално, слагали кад је реч о овом региону откако је председник Бил Клинтон председавао Дејтонским мировним преговорима 1995. који су донели нестабилни мир главном попришту југословенских ратова – Босни и Херцеговини, али да су под Доналдом Трампом САД показале интересовање за преиспитивање своје политике у погледу овог региона.

Њујоршки лист закључује да је америчка подршка територијалној размени на југоистоку Европе међу извесним бројем питања по којима се Берлин и Вашингтон не слажу.

ЕУ обзервер: Могеринијева треба да умири "нервозне главе"

У међувремену, бриселски портал ЕУ обзервер наводи да су институције ЕУ изразиле наду у нови значајан помак кад је реч о проширењу Западног Балкана, упркос "нервози" због идеје о размени територија из етничких разлога.

Портал подсећа на изјаву високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини, после разговора званичника ЕУ у Бечу 31. августа, да би Београд и Приштина могли да нормализују односе обавезујућим споразумом 2020. године.

Могерини, указује портал, тек треба да "умири нервозне главе", у тренутку када се разговори премештају из Беча у престоницу ЕУ идуће недеље, када ће се тамо са њом састати председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи.

"Евентуални договор тиче се размене делова северног Косова насељених Србима за Прешевску долину у Србији, где етнички Албанци чине већину становништва", наводи бриселски портал, уз оцену да би то могло да изазове снажну негативну реакцију националиста на Косову и у Србији.

И ЕУ обзервер упозорава на ризик да би такав договор могао да охрабри Албанце у Македонији, као и Хрвате и Србе у БиХ, да покушају да поново исрцтају границе, мање од 20 година после завршетка ратова на Западном Балкану.

Танјуг