Иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава, случај је врло брзо стављен "ад акта", а тела убијених су из примарних премештани у секундарне гробнице.

Тужилаштво Хашког трибунала, убрзо по оснивању, водило је интензивну истрагу о овом догађају и случај је, пре него је оптужница подигнута, уступљен хрватском правосуђу.

Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци је у марту 2001. године подигло оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције због ратног злочина против цивилног становништва, а теретило их се за безразложно хапшење и ликвидацију најмање 50 лица. Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Ријеци, из марта 2003. године, осуђени су Тихомир Орешковић, тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу на 15 година, Мирко Норац, тадашњи командант 118. бригаде Хрватске војске на 12 година и Стјепан Грандић, тадашњи комадант Друге бојне /пука/ на 10 година затвора.

Истом пресудом суд је, у недостатку доказа, ослободио Норца, Орешковића и Ивицу Рожића за ликвидацију тројице Срба из Карлобага, који су 25. октобра 1991. године одвезени и убијени на локалитету Црни Дабар на Велебиту, док је против Милана Чанића, због одустанка тужиоца, суд одбио оптужбу.

Међународне и домаће институције и организације из године у годину питају зашто нису процесуирани и остали припадници хрватске војске и полиције за које је "ван сваке сумње" у том судском поступку утврђено да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба, по командној или индивидуалној одговорности. Таквих је, наводи Веритас, више десетина, од којих су неки и данас на високим функцијама и положајима у хрватској војсци, полицији и власти, као што се то ради у другим случајевима и у другим државама региона.

Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да су сва тројица осуђених већ одавно на слободи док се, са друге стране, ништа не предузима у проналажењу осталих 74.

У граду Госпићу је, према попису становноштва из 1991, живело 9.025 житеља, међу којима је било 36 одсто Срба и три одсто Југословена. Према попису из 2011. године, у том граду је живело 6.575 житеља, без ознаке националне припадности.

СРНА