
Полагањем венаца на спомен плочу савезничким медицинским трупама у Првом светском рату, на здању Српског лекарског друштва, у четвртак 10. септембра одали су почаст представници владе и војске Србије и дипломатског кора.
Представник министарства за рад и социјална питања Дејан Ристић рекао је да је Србија изузетно поносна и привилегована земља јер је имала поред војне и значајну медицинску помоћ савезника у Првом светском рату. Он је нагласио да би та велика несрећа, која је задесила српски народ, била много већа да се савезничке медицинске јединице, пре свих Канаде, Велике Британије, Аустралије и Француске, нису ангажовале у збрињавању и лечењу српских војника.
Генерални секретар Српског лекарског друштва Недељко Радловић подсетио је на веома богату историју друштва основаног још далеке 1872. године, а које данас окупља више од 35 хиљада лекара и стоматолога. У великој несрећи која је задесила Србију и српски народ у И светском рату, у времену погибије и страдања, помоћ медицинских радника из ове четири пријатељске земље била је најбољи гест правог пријатељства које се не сме заборавити, истакао је Радловић.
Амбасадорка Аустралије у Београду Клер Биргин рекла је да јој изузетна част што је данас на месту сећања храбрих доктора и медицинских сестара који су служили у Србији за време Првог светског рата. ''Чињеница да можемо данас стајати овде и сећати се медицинског особља за време Првог светског рата доказ је да се нешто веома лепо и инспиративно догодило у време рата који је сам по себи ужасавајући", истакла је амбасдорка Биргин. Отправник послова Канаде у Београду Бил Милнер изразио је задовољство да, и после толико година, постоји жеља да се ода признање малој, али, ипак, важној улози које су, током тих страдања, имале друге земље, међу којима је и Канада. Током Првог светског рата четвртина српске популације је погинула, породице су растурене и остављене у жалости, што је била страшна цена, рекао је Милнер и додао да је, ипак, поносан на напоре малог броја оних који су помогли да та патња и бол буду ублажени.
Ђуро Малобабић