Јуче и данас

Изложбама архивских докумената, слика, фотографија, књига, старих новина и разгледница, на Цетињу је почела прослава стогодишњице обнове краљевине Црне Горе. Пре тога, државна претходница Црне Горе, Дукља била је краљевина половином XI века.
Церемонији обележавања јубилеја црногорске краљевине неће, међутим, присуствовати потомак династије Петровић принц Никола јер је незадовољан предлогом Закона који се односи на статус краљевске фамилије.
Тај закон летос је утврдила Влада Црне Горе, а њиме је предвиђено за се за потребе принца Николе изгради репрезентативна зграда на Цетињу, као и да прима месечну плату у износу који добија шеф државе Црне Горе. Принц је, међутим, незадовољан таквим решењем и зато је поручио да ће бојкотовати данашњу светковину на Цетињу.
Кабинет Филипа Вујановића, како је саопштено, послао је позивнице за око 300 званица које би требало да присуствују вечерашњој свечаној академији и коктелу на Цетињу.

У Великом Борку, код Барајева, данас ће бити обележена 205. годишњица оснивања Правитељствујушћег совјета српског, претаче савремене Владе Србије, који је установљен за време Првог српског устанка.
Тим поводом биће одата почаст српским устаницима и положени венци на споменик кнезу Сими Марковићу, на чијем је имању, на Велику Госпојину 1805. године, одржана оснивачка скупштина Совјета.
Одлука о оснивању овог органа, који ће временом прерасти у српску владу, један је од најзначајнијих потеза устаничких првака, са Карађорђем на челу.
Совјет је, уз Скупштину устаничких првака, представљао први стални орган власти и, мада је деловао само неколико година, његова је огромна важност у томе што је означио почетак обнове српске државности након вишевековне отоманске владавине.
За првог председника Совјета изабран је прота Матеја Ненадовић, а за совјетника Београдске нахије Павле Поповић из Вранића.
Совјет се састојао од 12 изабраних представника из 12 нахија, међу којима се председник бирао сваког месеца, а од 1811. године у Совјет су уведени и министри, тадашњи попечитељи.

Стогодишњица рођења добротворке мајке Терезе обележава се широм света, а посебно у њеном родном Скопљу и у Калкути, где је радила као мисионар, али и Тирани, с обзиром да је по мајци албанског порекла.
Мајка Тереза је рођена као Агнес Гонџа Бојаџиу 1910. године у Скопљу, а са 18 година постала је искушеница у манастиру Лоретског реда код аблина одакле одлази у Индију.
Монашки завет је положила 1931. године, а Конгрегацију мисионарки љубави за помоћ сиромашнима и напуштеној деци основала је 1950. године.
Њен ред је помогао милионима људи у Индији и Бангладешу, а затим по читавом свету и активан је и данас.
Критичари су мајку Терезу, како је пренела Верска информативна агенција, без доказа оптуживали за частољубље и ненаменско коришћење прилога. Нобелову награду је добила 1979. године. Умрла је 5. септембра 1997. одине, а блаженом је проглашена 2003. године, али још није проглашена за свеца. Свештеник Брајан Колодијецук, заступник поступка канонизације, ових дана је изнео да за то недостаје "још чудо", односно извештај да се неко излечио молећи се мајци Терези.

Саборни храм Христа Спаситеља у Бањалуци добио је недавно на поклон непроцењиво духовно благо – честице моштију 42 светитеља. Према речима старешине храма протојереј-ставрофора Ратка Радујковића, верник и хаџија Бранко Зец, родом из Санског Моста, који 25 година живи у Америци, поклонио је мошти светитеља пред којима се свакодневно верници моле за духовно и свако друго исцељење.
Он каже да му је Бранко Зец, када је видео Храм Христа Спаситеља, рекао да „неће дати прилог у новцу већ много вреднији поклон”.
„Недавно нам је даровао честице моштију 42 светитеља. Он је честице светитеља добио као израз захвалности од манастира и цркава које је обишао и даривао – од Јерусалима и Палестине, преко Свете Горе до Русије”, каже за „Политику” прота Ратко Радујковић и наглашава да свака честица има сертификат који потврђује њено порекло и веродостојност.
Он је додао да су честице моштију светитеља стављене у моштаник или кивот. „У моштанику имамо честице Прохора Пчињског, светог владике Николаја, архиђакона Стефана, апостола Томе и Јакова, великомученика Георгија, Јована Златоустог, светог великомученика Пантелејмона, великомученице Ирине, Мати Ксеније, свете мученице Теодосије, светих мученика Максима, Викентија, Христофора, Петра, светог епископа Исидора, свете Урсуле, комадић одеће светог Јована Шангајског, честицу крста на којем је распет Исус Христос...”, каже наш саговорник.

Обнова средњовековног манастира Манасија код Деспотовца, започета пре 20 година, биће завршена у целости до 2018. године, када ово здање, које је пре нешто више од 20 дана стављено на прелиминарну листу културних добара УНЕСКО-а, обележава шест векова од изградње. "Када завршимо овогодишње радове, остаће нам још две куле, од 11, колико их манастирско утвртдјење има, и два бедема за обнову, што се тиче утврђења", изјавила је новинарима саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Гордана Симић. Симићева, која је и водитељ радова на обнови пуних 20 година "са мањим прекидима", истакла је да, што се тиче унутрашњости манастирских утврда, "пројекат манастирске трпезарије биће један од обимнијих и замашнијих објеката и када је реч о радовима и инвестицијама".
"Када буде средства, биће и обновљен, а у складу са средствима, изводиће се радови", рекла је она у манастирској порти.
За две године стручњаци Србије треба да Комитету УНЕСКО-а поднесу комплетан досије о Манасији, како би би манастир био номинован за упис у светску баштину ове организације Уједињених нација.

Централна државна манифестација поводом 96. годишњице Церске битке данас ће бити одржана у Текеришу код Лознице.
Код споменика српским јунацима у Текеришу у 11.00 часова биће положени венци и одате високе државне и војне почасти, саопштили су организатори.
Најважнија победа српске војске
Свечану церемонију предводиће начелник Генералштаба Војске Србије генерал потпуковник Милоје Милетић, а венце ће положити представници Владе Србије, удружења грађана као и дипломатског кора Аустрије, Чешке, Словачке и Мађарске.
Музичко сценски приказ "Церска битка" извешће Хор "Браћа Барух" и глумци Милорад Мандић, Бранислав Јеринић и Лепомир Ивковић.
Церска битка је једна од најзначајнијих битака и најважнијих победа српске војске у Првом светском рату.
Церемонију поводом годишњице Церске битке организују Министарство одбране Србије и Центар за културу "Вук Караџић" у Лозници.
Церска битка вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су се главне војне операције одвијале у сливу реке Јадар.

Ове недеље обележена је годишњица смрти Душана Душка Радовића. Легендарног писца и песника, Срби нису заборавили - бројна позоришта и школе носе његово име, а не прође ни један дан да се у новинама, на радију, или телевизији не прочита неки од афоризама великог филозофа обичних људи.
Душан - Душко Радовић, новинар, песник, писац, афористичар и ТВ уредник, рођен је 29. новембра 1922. године у Нишу, а Београђани га памте као драгу особу, која је знала да одслика и невеселу свакодневницу на начин који и најмлађи разумеју. Генерације клинаца су одрастале уз Душкове песме, док су се њихови родитељи будили уз афоризме које је читао у емисији „Београде, добро јутро", на тада популарном радију Студију Б. Био је главни уредник "Пионирских новина", уредник Програма за децу Радио-Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа "Полетарац", новинар "Борбе" и од 1975. године био је уредник Студија Б. Јединствена личност наше културе, Радовић се први пут огласио на Радио Београду, песмом „Био једном један лав“, а затим радио-игром „Капетан Џон Пиплфокс“. Следиле су књиге за децу и телевизијска серија „На слово, на слово", чија се нова верзија снима ових дана и у коме ће догодовштине старих ликова бити обрађене на савремен начин.

Српска православна црква и верници у четвртак обележавају празник Преображења Господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника. Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.
Патријарх српски Иринеј служиће на празник Преображења Господњег свету архијерејску литургију у манастиру Липовцу код Алексинца, а викарни епископ хвостански Атанасије служиће у цркви Преображења Господњег на Видиковцу у Београду, објављено је на сајту СПЦ.
Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповеди, на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен "са лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег".
Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца - "Ово је Син мој љубезни...њега послушајте". Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке.
Према речима владике Николаја Велимировића, ово небеско сведочанство о Исусу Сину Божјем "требало је да послужи у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у његову крајњу победу".

У суботу 14. августа за вернике Српске православне цркве почео је Госпојински пост уочи празника посвећеног Богородици, Успеније Пресвете Богородице, који се слави 28. августа.
Верници двонедељни пост дочекују сa радошћу, јер знају да им доноси смирење, сусрет сa Богом, вежбање у врлинама. Од свих постова, Госпојински је најкраћи и један од строжијих. Постови се увек везују за велике црквене празнике, а најстрожији је уочи Васкрса, највећег хришћанског празника. Госпојински је по строгости одмах за њим. Верници могу da једу храну на води сваког дана осим суботе и недеље, а на Преображење - 19. августа и рибу. Овакво правило поста произилази из велике љубави верника према Мајци Божијој.
На први поглед може се да се учини нелогично зашто се из љубави јавља тако велико уздржање. Постом се човек вежба да може да се одрекне неке врсте хране, лоших мисли, дела и да у својој слободи бира оно што је добро. Пост подсећа верне да чешће размишљају о Богородици, у чију част је овај пост и установљен, да јој се моле, да се труде на сваки начин да што више на њу личе.
Хроничари су забележили да је Мајка Божија била веома скромна, да је свакоме хтела да помогне, да се никада ником није наметала, да је увек била ту за људе који су тражили утеху. Савременицима време поста служи за то да се верни подсећају како би требало да се понашају, стичу врлине и пребивају у љубави.
Свети Василије Велики зато пише: „Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова. Да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњем.“

Одавањем високих државних и војних почасти у Цркви светог Ђорђа на Опленцу у Тополи обележено је 89 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића.
Крај његовог саркофага у северној певници опленачке цркве ловорове венце су положиле делегације Министарства рада и социјалне политике, Војске Србије, општине Тополе и града Крагујевца, изасланици породице Карађорђевић, представници Задужбине краља Петра Првог, средње школе "Краљ Петар Први" из Тополе и Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Јутрос је у Цркви светог Ђорђа Свету архијерејску литургију са парастосом служио владика шумадијски Јован, уз саслужење свештеника опленачког намесништва и црквеног хора "Опленац".
Кнежевић Петар Карађорђевић проглашен је краљем Србије после Мајског преврата 1903. године, чиме је након 45 година Карађорђево потомство поново дошло на чело Србије.
Краљ Петар I Карађорђевић био је на престолу Србије до 1918. године и потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921.
Његова владавина обележена је општим развојем парламентарне демократије, убрзаним привредним и културним напретком и слободом штампе.