У суботу 14. августа за вернике Српске православне цркве почео је Госпојински пост уочи празника посвећеног Богородици, Успеније Пресвете Богородице, који се слави 28. августа.
Верници двонедељни пост дочекују сa радошћу, јер знају да им доноси смирење, сусрет сa Богом, вежбање у врлинама. Од свих постова, Госпојински је најкраћи и један од строжијих. Постови се увек везују за велике црквене празнике, а најстрожији је уочи Васкрса, највећег хришћанског празника. Госпојински је по строгости одмах за њим. Верници могу da једу храну на води сваког дана осим суботе и недеље, а на Преображење - 19. августа и рибу. Овакво правило поста произилази из велике љубави верника према Мајци Божијој.
На први поглед може се да се учини нелогично зашто се из љубави јавља тако велико уздржање. Постом се човек вежба да може да се одрекне неке врсте хране, лоших мисли, дела и да у својој слободи бира оно што је добро. Пост подсећа верне да чешће размишљају о Богородици, у чију част је овај пост и установљен, да јој се моле, да се труде на сваки начин да што више на њу личе.
Хроничари су забележили да је Мајка Божија била веома скромна, да је свакоме хтела да помогне, да се никада ником није наметала, да је увек била ту за људе који су тражили утеху. Савременицима време поста служи за то да се верни подсећају како би требало да се понашају, стичу врлине и пребивају у љубави.
Свети Василије Велики зато пише: „Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова. Да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњем.“