Трећег септембра 1985. године трагично је настрадао један од најбољих нападача у историји Партизана - Драган Манце.
Двадесет дана пре 23. рођендана, док је журио на тренинг, Манце је изгубио контролу над својим "пежоом 205" и ударио у електрични стуб на новосадском путу.
Први је за погибију сазнао тадашњи тренер Партизана Ненад Бјековић.
"Момци, малочас је погинуо наш Драган. Тренинг је завршен", рекао је Бјековић са сузама у очима, док се његовом помоћнику Милутину Шошкићу слошило.
Манцеов најбољи пријатељ Влада Вермезовић пао је на терен, док је остатак тима јецао одбијајући да поверује у ту ужасну вест.
Убрзо су из Црвене звезде стигли Митар Мркела и Хусреф Мусемић који нису желели да поверују у истинитост те приче, а затим је у Хумску дошао и Милко Ђуровски који је годину дана касније заменио дрес вечитог ривала.
Плакали су ривали читавом СФРЈ, а на Манцеовој сахрани присуствовало је 30.000 људи.
Нападач црно-белих одиграо је за Партизан 279 утакмица и постигао је 174 гола, а да није настрадао вероватно би и постао најбољи стрелац у историји клуба.
Манце је био љубимац навијача, а многобројне поготке је славио ширењем руку и клизајући на коленима.