Много година касније, пријатељ и биограф Кенет Свизи, потврдио једа се баш тако догодило када је Никола Тесла сазнао да одличје треба да подели са Томасом Едисоном. Међусобна нетрпељивост била је свима позната, а кулминирала је у такозваном рату струја, што подупире тврдњу Кенета Свизија. Занимљиво је да је Гуљермо Маркони награђен 1909. године – за проналазак радија! Упркос чињеници да је надлежан амерички суд 1943. патентна права доделио нашем славном великану, Нобелова фондација никада није преиспитала своју првобитну одлуку.
Необично је да је Томас Едисон, неколико година после „рата струја”, патентирао „електричну столицу”, засновану на патенту Николе Тесле за наизменичну струју и изум продао тада чувеном затвору „Синг синг”!
Нобелов комитет није и једина институција у свету која смишљено занемарује допринос Николе Тесле науци. Постоје мишљења да је Смитсонијен институт за науку једна од таквих организација. По неким америчким ауторима, кустоси музеја, у суштини, све заслуге за настанак светског електросистема приписују Томасу Едисону, као што Марконију приписују проналазак радија.
У питању је очигледно извртање историјских чињеница. Многи посетиоци су протестовали против оваквог скрнављења истине. У интервјуу датом америчком недељнику, један од директора, Бернард Фин, морао је и сам да одговори на такве оптужбе:
„Познајем једног од њих, Џона Вагнера, учитеља из Мичигена који је постигао изванредан успех у популаризацији Теслиног дела код својих студената. Пре неколико година, отац једног од студената је извајао Теслину бисту коју је школа понудила Смитсонијену као стални експонат. На несрећу, део наше политике је да се излажу само бисте сачињене за живота научника.”
У међувремену су копије бисте које је урадио Вагнер постављене у његовој школи и на неколико других места у Америци.
Вагнер има свој веб-сајт на коме наставља да промовише идеју о бисти. Он инсистира да изложимо више материјала о Тесли и оптужује нас да Теслу занемарујемо (обично у корист Едисона) у нашој садашњој поставци.
Истина је да ми већ више година планирамо једну нову поставку о Тесли. Будући да нам за то недостају одговарајући објекти, тражили смо помоћ Теслиног музеја у Београду и започели разговоре о једном заједничком подухвату да би Тесла био достојно представљен у Смитсонијену. Неко време, због ситуације у тадашњој Југославији, сарадња је била прекинута, али сада поново радимо на томе и већ смо у поодмаклим договорима са садашњим директором музеја, господином Владимиром Јеленковићем.
Вагнер погрешно тумачи и једну нашу изложбу посвећену Едисону. Он, наиме, пропушта да наведе да смо тада јасно приказали да је проучавање муња имало пресудан утицај на настанак великих електрана, као што је она на Нијагари. На изложби се налазила и једна плочица са генератора на којој се наводи (као и на свим другим генераторима на Нијагари) име проналазача, Николе Тесле, и почетак рада електране. Овај приказ, са описом Теслиног доприноса, може да се види на нашем сајту: http://americanhistory.si.edu/lighting.
У посебној поставци, под називом „Доба информација”, Тесла се налази заједно са Марконијем, Де Форестом и другима. Свако је представљен својим доприносом. Ни тада нисмо поседовали ниједан Теслин уређај, па смо његов рад представили фотографијом Ворденклиф торња.”
Ноле: Ко га је убио?
Новак Ђоковић, први рекет света, уме да се радује када добија мечеве и да тугује када их губи, али по свему другом није типичан тенисер – чита књиге, воли оперу и на свом блогу се забавља шалама на свој и туђ рачун.
Када пође на нови турнир, међу рекетима су увек и два-три књижевна дела која ће читати у паузама између мечева. Нису то кримићи и љубићи за пуко опуштање, већ штиво које ће му помоћу да притегне неке друге жице, каквих нема на свом рекету. Тако је рано открио Николу Теслу и на својеврстан начин га претворио у свог сталног пријатеља и сабеседника.
Да ли се и ових дана друже? У недавном интервјуу „Санди тајмсу” наш тенисер је то поменуо:
„Тренутно читам једну велику књигу о Николи Тесли – човеку који је пре сто година пронашао све што је важно у области електрицитета. Отрован је”, каже Ноле, „у Америци, у Чикагу, у хотелској соби. Био је близу да доврши пројекат, једног од најмоћнијих оружја у историји цивилизације, а они су га предухитрили, отровали и однели сва документа. И дан-данас се овај догађај скрива, као ствар од посебног интереса за безбедност земље.”
„Тесла?”
„Да, Н-и-к-о-л-а Т-е-с-л-а. Наш национални аеродром у Београду добио је име по њему; он је наш најпоштованији човек у историји, али је живео и радио у Америци. Тих дана је такође био близу проналаска бежичног преноса енергије, ипак, мало људи зна ко је био Тесла. Управо сам почео да читам књигу и тек улазим у читаву причу. Заиста ме интересује ко га је убио и зашто.”
(Из додатка НИТ - број 4)
Александар Милинковић, Илустрација Новица Коцић
Политика