Према његовим речима, они морају да уче о оваквим местима, да сазнају што се овде догађало и шта је довело до овога и да се то никад више не сме догодити.
"У данашњем времену, у којем се одлуке доносе брже него икад досад, млади људи немају времена за историју. Зато је главни задатак овог скупа да младе учимо што се стварно догодило и да им кажемо пуну истину. Гледамо ових дана испаде и нетолеранције, националне мржње, чак и Загребу. То је лоше", закључио је Милановић.
Јосиповић: Страхоте усташког злочина
У свом говору председник Хрватске Иво Јосиповић напоменуо је да жртве сведоче о страхоти злочина којег су починиле усташе у име идеологије нацизма.
"Вероватно нема ниједног места где су се на тај начин суочили зло, мржња, непријатељство, смрт и сукобили се са животом, човечношћу и љубављу. Непрегледни низ имена који сваке године слушамо у Јасеновцу показује колика је страхота злочина којег су починиле усташе у име идеологије нацизма и фашизма, оценио је Јосиповић.
Према његовим речима, хрватски народ, српски народ, Бошњаци, Јевреји, Роми који су овде били жртве, били су они који су тој жртви дали дигнитет и који су Хрватској донели слободу и припадност цивилизованом кругу Европе.
Јосиповић сматра да ће се у Јасеновцу и кад више не буде живих заточеника, учити лекција из историје сваке године испочетка.
"То је потребно јер човечанство из оваквих историјских страхота није научило ништа јер се увек јављају људи, покрети, политике и идеологије који би опет да некога затру, да погазе људскост, слободу, демократију", напоменуо је Јосиповић.
Како је истакао хрватски председник, управо заборав и негирање највеће су опасности слободе, демократије и људскости.
Негирање је други вид опасности који не смемо да допустимо. Негирање је непрепознавање оних симптома који говоре да у сваком друштву има оних који би историјски точак окренули уназад. Ми то не смемо да допустимо, поручио је Јосиповић.
Окупљенима се обратила и председница Савета Спомен подручја Јасеновац Катица Седмак, која је посебан поздрав упутила преживелим заточеницима Јасеновачког и седамдесетак других логора у којима су се на подручју НДХ догађали ратни злочини.
"Логораши су кренули у пробој на договорени знак Анте Бакотића, а малобројни преживели, тек њих стотинак понело је у својој души доживотну трауму али и обавезу да за будуће генерације сачувају сећање на жртве и на проживљене страхоте да се слични ужаси никада више не понове", истакла је Седмак.
Представница затвореника и преживела логорашица Бригита Кнежевић рекла је да Спомен подручје Јасеновац треба увек да подсећа на жртве које су овде положиле своје животе.
"Зло на сме никад више да се понови. Треба да градимо живот и будућност у љубави и толеранцији, такав завет морамо оставити за будуће нараштаје", истакла је Кнежевићева.
Од 1073 логораша, колико их је 22. априла 1945. године било у логору, у пробој их је кренуло 600, а прежело је само стотинак. Преосталих 473, који нису кренули у пробој, убијени су и спаљени. Истог дана 1945. године, почео је и пробој заточеника Кожаре, дела логора у месту Јасеновцу. Од 167 заточеника, пробој је преживело њих 11.
РТС