Јуче и данас

Министар управе Хрватске Арсен Баук маложио је да се промене имена свих улица које носе име ратног злочинца и високог усташког функционера Мила Будака, као и Улицу 10. априла, која се налази у селу Слатински Дреновац.
У десет градова и општина још увек постоје Будакове улице - у Славонском Броду, Винковцима, Вировитици, Пагу, Плетерници, Комижи, Ловинцу, Јасеници, Клакару, а у Пакоштанама чак две, пише ријечки Нови лист.
Од управа тих локалних самоуправа и општине Чачинци, на чијем подручју је улица посвећена дану оснивања НДХ, Министарство управе затражило је одлуке о именовању спорних улица, како би се утврдило да ли су у складу са Уставом и законима, наводи ријечки дневник.
Притом се у Министарству позивају и на Владу Иве Санадера, која је 26. августа 2004. године донела одлуку о уклањању спомен обележја Јури Францетићу у Слуњу и Мили Будаку у Светом Року. У том се документу истиче да је њихово постављање било "супротно изворишним основама Устава Републике Хрватске и да наноси штету угледу и интересима Републике Хрватске".

Српски народни покрет "Наши" је, лепљењем плаката у Аранђеловцу, Младеновцу и Новом Саду, почео "велику националну" акцију "Страни агент а не државни херој" као одговор на, како кажу, скандалозну кампању која се у Србији води са циљем да се покојни премијер Зоран Ђинђић, у јавности представи као визионар и политичар којег генерације треба да следе.
- СНП "Наши" најоштрије осуђују фалсификовање историје у којем се проглашава политичким генијем човек за којег су Стејт Департмент, ФБИ и ЦИА – кроз књигу Вилијема Монтгомерија, бившег америчког амбасадора у Београду, званично потврдили да је својевремено рад Зорана Ђинђића и ОТПОР-а био финансиран, припреман и координиран преко оперативног ЦИА центра у Будимпешти директно од стране Бил Клинтона, пише у саопштењу достављеном нашој редакцији.
Став СНП Наши јесте да је Ђинђић енциклопедијски пример "политике глупости и промашаја, пример велеиздајника и америчке марионете која је по класичном рецепту и системима индоктринације преварена, искориштена и одбачена, а што на крају и сам Ђинђић није могао да сакрије жалећи се јавно да га је Запад преварио за обећану финансијску помоћ и да Србији није дат обећани третман на међународном нивоу".

Сутра се навршава седам година од смрти бившег председника Србије и Југославије, и хашког оптуженика Слободана Милошевића.
Милошевић је умро од инфаркта у својој ћелији у притвору Хашког трибунала током суђења за ратне злочине и злочине против човечности на Косову и у Хрватској, и за геноцид у Босни и Херцеговини.
Пошто градске и државне власти нису дале дозволе које су тражили породица и високи функционери Социјалистичке партије Србије (СПС) да се Милошевић сахрани у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће своје супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу. После вишечасовног опроштаја и говора у Београду и Пожаревцу, сахрана је обављена у сумрак. Сахрани, која је обављена без верског обреда, није присуствовао нико од чланова најуже породице јер, како су навели, нису добили довољне гаранције за своју безбедност.
Милошевићева супруга Мирјана Марковић напустила је земљу 23. фебруара 2003, а син Марко је отишао одмах пошто је Милошевић 5. октобра 2000. био принуђен да призна пораз на изборима за председника СР Југославије. Обоје данас живе у Русији, а кћерка Марија у Црној Гори.

На данашњи дан 1991. године, на Тргу Републике, у организацији СПО-а, одржане су прве масовне демонстарције против режима Слободана Милошевића, под слоганом "Митинг против петокраке".
На забрањени митинг на Трг републике стигло је око 100.000 људи, иако је полиција блокирала прилазе Београду. Била је то побуна против режима и уређивачке политике државне телевизије која је тада први пут названа ТВ Бастиљом. Главни захтеви демонстраната били су смена генералног директора и четири уредника Радио-телевизије Београд, због тешких оптужби и увредљивих коментара на рачун Српског покрета обнове и других опозиционих странака.
Око поднева, полиција је кренула у разбијање демонстрација.
Лидери опозиције су се склонили у зграду Народног позоришта, чија им је врата отворила тадашња управница Вида Огњеновић.
Док су се са терасе Народног позоришта обраћали демострантима, полиција је стезала обруч и покушавала да растера грађане огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима, коњицом.
На пребијање демонстранта Вук Драшковић са балкона одговора позивом на "јуриш". Демонстранти су пружили жесток отпор, што се претворило у вишечасовне сукобе са полицијом.

Задушнице су дан посвећен помену и молитвама за упокојене. Наши људи у свету овај дан могу обележити паљењем намењених воштаница где год се нађу јер је црква свуда око нас, поручује отац Партемије, монах манастира Савинац код Горњег Милановца.
Шта је најбитније припремити за Задушнице?
- Најбитније су молитве у којима се поименице помињу сви преци уснули у Господу, кољиво (жито) које се износи на гроб, вино којим се преливају гробови, кађење гробова и воштане свеће. Читање молитве и кађење гробова обавља свешеник, а ако га нема, онда то ради најстарији члан породице. Тек након тога се на гроб износи и поставља храна и пиће. Та храна је, по правилу, увек дељена сиротињи јер је тај дан уједно и дан за милосрђе, дан када треба нахранити друге.
Како тај дан да обележе наши људи у расејању?
- Нека оду у неку од православних цркава којих има широм света где могу да запале намењене свеће. Ако им је то проблем, могу да упале свеће и у кући јер претпостаљам да сваки православни дом, ма где живели наши људи, има икону своје крсне славе и кандило. Наравно, свака свећа се намени именом и пали се појединачно за сваког претка, рођака, пријатеља.

Албански вандализам на уништењу свега српског на Косову и Метохији наставља се пред очима читаве међународне заједнице оличене у Кфору, УНМИК- у, Еулексу, ОЕБС-у и другима. Албанско наводно залагање за мултитничност на Косову само је декларативно, у пракси Приштина апсолутно не жели да види ништа са предзнаком српски.
Од доласка УНМИК- а и Кфора, половином 1999. године, Албанци су јужно од Ибра срушили и уклонили све српске споменике, спомен плоче, спомен чесме , бисте српских знаменитих личности и друга српска историјска знамења. Тако су још 1999. године у центру Гњилана срушили споменик кнезу Лазару, из Обилића споменик Милошу Обилићу, из Приштине су такође у јуну те године срушили споменике Вуку Караџићу, Његошу, Доситеју Обрадовићу ... а испред свих школа срушене су бисте знаменитих српских писаца.
Испред спортског центра ''Боро и Рамиз'' срушен је споменик народним херојима Бори Вукмировићу и Рамизу Садикуу. У центру Урушевца срушен је и поломљен споменик цару Урошу испред цркве светог Уроша..
Колико је осион албански национализам говори и случај више пута минираног споменика Братству и јединству у центру Приштине, поред Скупштине Косова, који је данас у бодљикавој жици. Албански вандали су јуна и јула 1999. године покушали и рушење споменика Косовским јунацима на Газиместану али осим мањег оштећења није било веће штете на монументу српске историје.

Генерални секретар Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић изјавио је данас да је у региону укупно 12.329 несталих лица у оружаним сукобима на простору бивше Југославије, од чега у Босни и Херцеговини 8.311, Хрватској 2.260, а на Косову и Метохији 1.758.
Одаловић је, на седници скупштинских одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, Косово и Метохију и дијаспору и Србе у региону, представио Извештај о раду Комисије за нестала лица за период од 1.јануара до 31. децембра 2012. године са Планом рада за 2013. годину и Предлогом закључака.
Он је рекао да је на Косову и Метохији у почетку било 5.800 несталих особа, а данас је остало још 1.758 отворених случајева, а на листи тражења Србије је 528 и то су углавном особе српске националности.
Одаловић је рекао да се у Хрватској траже још 403 држављана Србије, али да има још 880 случајева за које је неспорно да се ради о особама које нису у књизи Међународног комитета Црвеног крста, зато што се у евиденцију ове организације не може унети особа која није испунила све критеријуме које они постављају.

Православне цркве које се придржавају старог, Јулијанског календара обележавају Дан Светог Симеона Mироточивог, односно Стефана Немање, оснивача српске владарске лозе Немањића који је умро на данашњи дан 1200. године.
Стефан Немања рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је источним српским земљама.
Тадашњу српску државу успео је да прошири, активно се борио против богумила и сматра се једним од родоначелника српске православне цркве јер је православље, по византијском моделу, успоставио као државну религију.
"Он је био један од најзначајнијих личности свога доба у овом региону. Доба које је иначе обележило ривалство Византијског цара са једне стране и Немачког цара са друге стране", каже Срђан Пириватрић из Византолошког институтa САНУ у Београду.
Четири године пре смрти - 1196. године, одрекао се престола у корист свог сина Стефана и већ сутрадан се замонашио. Као монах прво је отишао у манастир Ватопед на Светој гори.
"Он је корен српског народа и физички и духовни. Он је показао да се може успети у тешким временима и дао је пример како да се то уради. Успео је тако што је себе потпуно дао српском народу", истиче Атанасије Ракита, eпископ хвостански.

Круцијални доказ о посетама ванземаљаца нашој планети стар је неколико векова и налази се у Србији, на фресци у манастиру Високи Дечани, тврди швајцарски новинар Ерих фон Даникен, пишу београдски медији.
Ерих Фон Даникен, швајцарски уметник, писац и мистериолог који својим радовима популарише палеоконтакт и теорије старовековних космонаута, тврди да је доказ о посети ванземаљаца планети Земљи настао још у 14. веку и да је осликан на фресци "Распеће Христово" у манастиру Високи Дечани на Косову и Метохији.
"Та фреска је фацинантна и ранијих година сам указивао на то. Просто ми је невероватно како многи уфолози широм света причају о разноразним теоријама и постојању ванземаљаца а нико да помене најконкретнији доказ за то у српском манастиру. Тај манастир се иначе налази на Косову и у сталној је опасности од вандализма албанских екстремиста и међународна заједница би морала да га заштити максимално", рекао је Даникен.
Ево шта се заправо налази на фресци у Дечанима.
У левом горњем углу слике налази се необичан детаљ облика сузе и у њему приказа са испруженим рукама. Суза за собом оставља три зрака са горње и три са доње стране, стварајући утисак кретања ка десној страни слике.

У Србији се 15. фебруара обележава Дан државности а Српска православна црква тога дана прославља празник Сретење. Дан државности Србије се прославља као спомен на дан када је 1804. године дигнут Први српски устанак у Орашцу и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије. Верници га славе у знак сећања на сусрет Исуса Христа, 40 дана после Божића, и побожног старца Симеона из Јерусалима, којем је Бог обећао да неће умрети док не види Спаситеља. Старац је у њему препознао обећаног Месију, благословио га и захвалио се Богу на Сретењу.
За Српску православну цркву Сретење је један од најважнијих Господњих, али и Богородичних празника. Он истовремено велича чистоту Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке. То је такође догађај суштински важан за хришћанство јер се тада Спаситељ први пут сусрео са људима.
У православној иконографији сцена Сретења представљена је у храму са тремом и куполом, а у дну трема је олтар са упаљеним кандилом.