Јуче и данас

Ову свечану песму, према најновијим истраживањима, испевао је владика вршачки Јован Глигоријевић, који је касније постао и митрополит карловачки. Песму је забележио јеромонах Силвестер Вучковић и 1832. пренео је у Хиландар
„Ускликнимо с љубављу светитељу Сави...”, химна посвећена првом српском архиепископу и књижевнику Светом Сави, настала је у манастиру Кувеждин на Фрушкој гори 1735. године. Ову свечану песму испевао је владика вршачки Јован Глигоријевић, који је касније постао и митрополит карловачки. Песму је забележио јеромонах Силвестер Вучковић и 1832. пренео је у Хиландар.
У манастиру Кувеждин нема писаног трага када је настала ова песма и да ли је певана у манастирској цркви посвећеној Светом Сави, али историчари и истраживачи верују да је Химна Светом Сави, односно песма са насловом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“, која је забележена тек 1832. године, појана у цркви овог манастира. А о првој школској слави постоји запис да је прослављена у Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у Кувеждину. Тада је основан и школски фонд са задатком да се „Свети Сава има обележавати сваке године, као заштитник српских школа“.
Манастирска архива у Кувеждину не постоји, изгорела је током Другог светског рата па настојатељ ове обновљене светиње јеромонах Варнава не може да нам сведочи о Светосавској химни.

Српска православна црква и Срби у отаџбини и расејању славе 27. јануар као дан посвећен Светом Сави. Савиндан је школска слава који просветни радници и ђаци прослављају свечано уз приредбе, академије и ритуал сечења славског колача.
Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. године у Земуну, док је у Србији, одлуком Совјета Књажевства Сербског прослављање Светог Саве као школске славе започело тек од 1840. године и то најпре у Крагујевцу и Београду.
Поштовање Светог Саве код Срба датира од времена када је живео и стварао најпре као Растко Немањић, владар једног дела српске територије Захумљем, а касније као монах Сава и први српски архиепископ. У том периоду монашког живота Свети Сава је и урадио највише за Српску Православну Цркву, којој је омогућио аутокефалност, али и стварање српске државности на здравим основама. Свети Сава је на првом државно-црквеном сабору у манстиру Жичи, круном- венцем, добијеном од папе, крунисао свог брата Стефана Првовенчаног, чим је је Србија постала краљевина. Тада је одржао Жичку беседу о правој вери, којом је желео да поучи краља, властелу и новоизабране епископе да православна вера треба да буде у основи свих добрих дела.

Када се 25. јануара 1904. године појавио први број "Политике", штампан је у тиражу од 1300 примерака и имао је само 4 стране, а при дну последње, налазили су се подаци о власнику и одговорном уреднику - Владиславу Рибникару. Иначе Владислав Рибникар је био новинар и дописник страних листова, а његову идеју о покретању листа подржали су српски интелектуалци и имућни људи тога времена. Већ после неколико бројева, Рибникар оснива своју штампарију и по тадашњим прописима полаже мајсторски испит за штампара. У  Србији је 1904. године излазило 90 листова и часописа, од којих 72 у Београду. Као 13. дневни лист "Политика" је била нестраначки и демократски оријентисана, новина независна у уређивању и нова у изразу, а по стилу у врху савременог новинарства са почетка 20. века. Убрзо постаје најчитанији лист захваљујући разноврсности, одмерености, непристрасности и информативности.
За време Првог светског рата "Политика" није излазила. Оснивач листа Владислав и уредник Дарко Рибникар погинули су 1914. године. У новој држави, Краљевини СХС, "Политика" је међу својим читаоцима од 1. септембра 1919. године, а први послератни број потписује доктор Слободан Рибникар.

Програм обележавања 71. годишњице Новосадске рације, трагичног догађаја у Другом светском рату у којем је страдало цивилно становништво, који заједно организују град Нови Сад, Српска православна црква и Јеврејска општина почео је у 12 сати на Кеју жртава рације, крај споменика "Породица", док ће на купалишту "Штранд" у 14 сати бити откривена и спомен-плоча жртвама Рације убијеним на том месту.
Председник Одбора за обележава Новосадске рације Мирослав Илић и потпредседник новосадског парламента рекао је јуче да ће обележавању Новосадске рације присуствовати и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, потпредседник Владе Републике Мађарске Тибор Наврачич, као и амбасадори Израела и Мађарске у Србији.
Вучевић: Врхунац новосадске трагедије
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић подсетио је да је у Новом Саду и 1941. године у априлу било велико страдање грађана у којем је убијено више од 700 грађана Новог Сада.
"Рација од 21. до 23. јануара 1942. године је врхунац новосадске трагедије у којој су страдале читаве генерације, а под ледом је завршио цео један град", рекао је Вучевић, подсећајући да је једини грех жртава био то што су били друге националности.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је данас да у Србији школски календар поштује све значајне верске датуме, без обзира на вероисповест ђака - католички Божић, Бајрам, и, наравно, Светог Саву.
„Школа као домаћин славе Свети Сава, по традицији српског народа, никога не присиљава да учествује у слављу”, истиче Министарство, поводом захтева Бошњачког националног већа (БНВ) да „заштити бошњачке ђаке” од, како тврде, „наметања Савиндана”.
У Министарству подсећају да је Савиндан предвиђен школским календаром, не као наставни дан, већ као дан у коме се слави велики просветитељ.
„Све школе у Србији традиционално, према могућностима, обележавају своју славу. У традицији српског народа слава је празник породице и потпуно је препуштено домаћину да је обележи са гостима или у уском породичном кругу, не присиљавајући никога да учествује у његовом слављу”, наводи Министарство.
Председник Одбора за образовање БНВ Мустафа Фетић затражио је раније данас од највиших званичника Србије да заштити бошњачке ђаке, њихове родитеље и наставнике од наметања славе Свети Сава, као обавезујуће школске славе.

Удружење драмских писаца Србије одржало је на Новом гробљу у Београду помен поводом 75. годишњице смрти Бранислава Нушића (1864 -1938).  Помен је служио протојереј ставрофор, професор др Димитрије Калезић.
О Нушићевом животу и раду говорили су министар културе Братислав Петковић, председник Удружења драмских писаца Миладин Шеварлић, добитник награде "Бранислав Нушић" драмски писац Војислав Савић, песник Мирко Магарашевић, театролог Рашко В. Јовановић и генерални секретар Културно просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић.
Министар Петковић, иначе драмски писац и редитељ, истакао је како је Нушић својим животом потврдио дух и мисао свог дела. Он је подсетио на анегдоту према којој се Нушић, боравећи у затвору због песме "Два раба", представио као рођак високог државног функционера и тако издејствовао пријем код краља Милана. Велики комедиограф је оставио такав утисак на краља да, упркос "подвали", није враћен у затвор.
Како је писао, тако је и живео, рекао је Петковић, додајући да је Нушић такође и патио заједно са својим народом и да је његов син јединац погинуо у рату.
Магарашевић је прочитао говор свог претка, песника Ђорђа Магарашевића који је овај одржао на Нушићевој сахрани 1938. године.

Милица Манојловић је пуне 44 године била васпитач и диригент овог најмлађег ансамбла Музичке продукције РТС-а. Читав живот посвећена музици и деци, створила је један од најбољих дечијих хорова у Европи.
Многе генерације расле су са песмама хора “Колибри” и уз Милицу Манојловић, која је хор основала давне 1963. године.
Милица Манојловић је дипломирала на Музичкој академији у Београду. У току студија ради у Школи за васпитаче у Новом Саду, а од 1960. године, као певач – солиста и музички сарадник у Радио Телевизији Београд.
"Дечији хор Колибри заузима посебно место у култури нашег хорског певања. Познат је јавности не само старе Југославије него и земаља Европе у којима је гостовао. Из генерације у генерацију та деца нас задивљују уживањем у певању, дајући све од себе у тумачењу песме.
Репертоар пребогат: дечје песме, народне, старе грађанске, песме из филмова, бисери уметничке световне и духовне музике.
Како је могуће 40 година одражати ансамбл певача, деце од 4 до 12 (а касније до 14 година) и развијати га до професионалних квалитета: сценско понашање, чиста интонација, јасна дикција, изражајнот интерпретације, разумевање музике као и речи текстова увек певаних на оригиналном језику, природан тон?

Бивши командант Унпрофора Мајкл Роуз посведочио је јуче на суђењу Ратку Младићу пред трибуналом у Хагу да су крајем 1994. САД и НАТО, кршећи резолуције УН, наоружавале и обучавале муслиманске снаге у БиХ. Британски генерал Роуз рекао је да је мисија Унпрофора у БиХ постала готово немогућа пошто су САД и НАТО одлучиле да прекрше сопствене резолуције и наоружају и обуче Армију БиХ.
Док га је унакрсно испитивао Младићев бранилац Бранко Лукић, генерал Роуз је потврдио да је Армија БиХ 1994. нападала Војску РС из муслиманских енклава у источној Босни што је било противно споразуму зараћених страна којим су те енклаве биле проглашене за сигурне и демилитаризоване зоне. Ти напади муслиманских снага изазивали су одговор Војске РС која је у војном смислу веома тешко могла избећи да узврати, казао је сведок.
Како је нагласио, УН су прећутно прихватале присуство АБиХ у заштићеним зонама иако је то било кршење споразума.
На сугестију адвоката Лукића, сведок је потврдио и да је сврха успостављања сигурних зона била заштита цивила, а не војних јединица. Казао је и да је очигледно било да су нападима из енклава муслиманске снаге угрожавале сопствене цивиле. По Роузовим речима, обе стране су варале у примени споразума – муслимани тако што су држали снаге у заштићеним зонама, а Срби тиме што су зоне нападали.

Канадски војни обавештајац је сведочећи на суђењу Радовану Караџићу пред Трибуналом у Хагу рекао да су босански Муслимани артиљеријски гађали сопствени народ у Сарајеву да би за то окривили Србе и изазвали међународну интервенцију против њих.
Бивши председник Републике Српске оптужен је за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада; за геноцид у Сребреници; за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и за узимање за мировних снага УН за таоце, 1992-95.
Сведочећи у Караџићеву одбрану, идентитета заштићеног псеудонимом КW-554, канадски официр је изјавио да је у главној команди Унпрофора у Загребу, где је службовао, "било раширено веровање да су Муслимани били одговорни за неке од најзлогласнијих инцидената" у којима су током рата страдали цивили у Сарајеву.
"Владало је уверење да муслиманске снаге артиљеријски гађају сопствени народ како би окривили Србе и изазвали међународну интервенцију у своју корист", изјавио је сведок.
Нагласио је да су, по сазнањима које је имао, Муслимани били одговорни за "бар једну" од две експлозије на пијаци Маркале.

Највећа интернет енциклопедија чији садржај креирају и константно дорађују корисници - "Википедија" - напуниће сутра 12 година постојања, а следећег месеца биће тачно 10 година од када је лансирана верзија овог сајта на српском језику.
"Википедија" на српском језику покренута је 16. фебруара 2003. године, и ове године напуниће 10 година постојања. У духу прославе овог јубилеја "Википедија" на српском променила је свој препознатљиви лого - недовршени глобус сачињен од делића слагалице на којима су исписани симболи - тако да сада исписује број 10.
Пројекат "Википедија" покренут је 15. јануара 2001. године као подршка "Нупедији", енциклопедији коју су писали експерти, да би се убрзо "Википедија" осамосталила и добила сопствени домен /www.wикипедиа.орг/.
Само до краја године у којој је основана "Википедија" је већ имала 20.000 чланака на 18 светских језика. Данас садржи више од 24 милиона чланака и има око 100.000 активиних корисника, а читана је на 285 језика.