Симеон Богопримац држи у рукама дете Исуса који га благосиља. Богородица и Јосиф су са друге стране, носе две голубице у корпи или марами. Сцену Сретења употпуњује и лик пророчице Ане која препознаје Бога у Исусу. Понекад је дете Исус насликан како се извија према мајци предвиђајући своју судбину и страхујући од ње.
По веровању српског народа, на Сретење се сусрећу зима и лето. Сретење пада у средину зиме, па се овај празник другачије назива Средозимци и узима се као важан датум у метеоролошком погледу.
Дан Сретења 1804. године један је пресудних датума у историји српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак. На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први Устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Република Србија на овај дан слави Дан државности. Сретењски устав донет је у изразито немирним временима, при крају прве владавине кнеза Милоша. Иако је Хатишерифом из 1830. године било предвиђено да кнез дели врховну власт са Саветом, Милош је неколико година после тога вешто избегавао да земљи да устав према коме би Савет добио одговарајуће место.
За израду устава био је задужен кнежев секретар Димитрије Давидовић, можда најученији човек у Србији онога времена. Устав је рађен по узору на француску декларацију о правима човека и белгијски устав, али је добар део његових одредаба имао и домаћу основу. Сретењски устав подељен је у 14 глава које обухватају 142 члана. Највише чланова (30) посвећено је „Књазу Србском". Кнез је светла, неприкосновена и ником одговорна личност у земљи. У Сретењском уставу читаво једно поглавље посвећено је грађанским правима. Прокламовани су принципи једнакости пред законом и судом, неприкосновеност иметка и право потпуног располагања њиме, слобода вероисповести и сл. Даље се каже да нико не може бити кажњен ван закона и без пресуде надлежног суда. Свим Србима отворен је пут према свим звањима. Роб постаје слободан чим ступи на тле Србије. Сви Срби дужни су да служе војску; заслужни уживају државну пензију. Дакле, Сретењски устав имао је одлике изразито демократског устава који је гарантовао остварење људских права њихову заштиту, много пре него што су то учинеле друге европске државе.
Оливера Миловановић, МРС