Јуче и данас

У организацији Савеза антифашиста и бораца народноослободилачког рата Босне и Херцеговине, у Јабланици је обележена 70. годишњице Битке на Неретви, познате и као Битка за рањенике. Манифестацији под називом "Падај сило и неправдо" присуствовало је неколико хиљада људи из свих земаља бивше Југославије, који су одали почаст жртвама историјске битке.
Председавајући Организационог одбора Нијаз Скендерагић рекао је да су "да су данас у центру пажње универзалне антифашистичке вредности и млади који ће наставити борбу против тог зла. Желимо да дамо подршку свим онима који желе да буду антифашисти, да пошаљемо поруку да борба није готова, да фашизам није побеђен на овим просторима и да морамо наставити тамо где су стали антифашисти који су извојевали победу у Другом светском рату", рекао је Скендерагић.
У програму су учествовали млади који су својим вршњацима промовисали антифашизам као животни став и опредељење на којем је могуће изградити здраво друштво. Богат уметнички програм режирао је сарајевски редитељ Дино Мустафић.
У Јабланици је отворена изложба Битке на Неретви, која је обновљена након скоро 20 година. Учесници су спустили хиљаде каранфила у реку Неретву и положили венце на споменик.

Контроверзан наступ митрополита црногорско-приморског Амфилохија на јучерашњем протесту поново је усталасао јавност. Иако је пре неколико дана портпарол Српске православне цркве владика бачки Иринеј рекао да представници СПЦ „неће учествовати ни у каквом организовању демонстрација поводом потписивања Бриселског споразума Београда и Приштине, али неће ни забрањивати било чије учешће”, митрополит Амфилохије се појавио на бини. Он је, пренели су медији, на почетку митинга служио „молебан за упокојење владе и скупштине”.
„Била је то јектенија за упокојење владе и Скупштине Србије и њихово васкрсење”, објашњава за „Политику” митрополит Амфилохије. „Те јектеније се говоре за духовно здравље и васкрсење. Нема ту ништа необично ни неприкладно, само је прилагођено овом историјском моменту.”
На шта сте тачно мислили када сте помињали „упокојење владе и парламента”?
У влади треба да умре оно што је болесно, а да васкрсне оно због чега постоје влада и парламент.
Али такве квалификације могу изазвати различита и опасна тумачења?
Влада је прихватила сопствени пораз државе која постоји у Уједињеним нацијама. Како себе могу сматрати здравима једна таква скупштина и влада?

У Србији је данас полагањем венаца и одавањем почасти борцима против фашизма обележен 9. мај - Дан победе над фашизмом у Другом светском рату.
Дан победе над фашизмом - 9. мај, када је 1945. нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату, свечано се обележава у Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Тадзикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану и Израелу.
У Берлину је нешто после поноћи 8. маја, односно првих минута 9. маја 1945. године потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке.
У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана давали отпор, између осталих и у Југославији (до 15. маја).
У рату који је трајао нешто мање од шест година, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника, а погинуло је између 55 и 60 милиона људи, а њих око 35 милиона је рањено.
Тачни подаци о жртвама, посебно на подручју некадашње Југославије, никада нису утврђени. Државна комисија бивше СФРЈ објавила је својевремено податак да је погинуло укупно 1.706.000 људи, међу којима нешто више од 300.000 бораца.

Миран, тих, скроман, човечански једноставан, натчовечански обдарен, Михаило Петровић је био један од највећих синова нашег народа, оцена је славног Милутина Миланковића
Јуче је Гугл исписао свој лого локализован за Србију у знаку још једног српског великана, овога пута Михаила Петровића Аласа, рођеног на јучерашњи дан пре 145. година.
Славни Мика Алас припада оном уском кругу овдашњих угледника који су успели да, упркос свему, ускладе своје многобројне таленте, знања и емоције, тако да прво не буде на сметњи другом и трећем, нити друго првом и трећем, такође ни треће првом и другом. Уместо да се међусобно гуше или, што је још горе, да се искључују, Мика Алас је своје таленте, знања и емоције, као ретко ко, хармонизовао на начин редак у српском јавном животу, науци и култури.
Његово сладострашће није угрозило преданост виолини, њени звуци нису га одвојили од професуре, педагошки рад није спутао приврженост науци, наука није самлела литературу, литература није опозвала задатке отаџбине, задаци отаџбине у рату нису угасли његов антирежимски став у миру, стање мира није умртвило Аласову окренутост откривању увек новог.

Око 300. године у Никомидији, у 30. години живота, мученички је пострадао за веру Христову млади римски војник Георгије, у време цара Диоклецијана, јавља данас Верска информативна агенција (ВИА), поводом Ђурђевдана, једне од веома честих слава код Срба.
Пред погубљење молио је Бога, да буде милостив према његовим убицама и да их уразуми, како би и они примили хришћанство. Хришћани су његово тело, мошти, сахранили у место Лиди, у данашњем Израелу.
Свети Георгије, кога старокалендарци славе 6. маја, а новокалендарци 23. априла, једна је од веома честих слава код Срба. Њему је посвећено 330 храмова, више их је само у славу светог Николе.
Култ овог светитеља распрострањен је свуда на Истоку и Западу. Енглеска краљевина га сматра својим покровитељем, у Русији је његов лик стављен на најстарији ковани новац, он је заштитник Москве. Српски ратници у време Немањића славили су га такође као свог заштитника.
Неки занати га по Европи славе као патрона: пушкари, седлари, затим болесни од лепре, колере, сматра се и као заштитник стоке, посебно коња. Моле му се они који имају температуру, кожне болести, сифилис.

Православни верници славе Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење. У православним црквама у региону служена јутрења.
Патријарх српски Иринеј служио је у Храму Светог Саве на Врачару васкршњу литургију која је почела у поноћ, црквеним звонима, литијом и првом молитвом пред затвореним вратима Храма, чиме је почело обележавање Васкрса.
"Нека радост васкршњих празника испуни домове, нек унесе трајну радост у њих, а пре свега у ваша срца, јер ако је у срцима, биће и у вашим домовима, тамо где радимо и живимо, на сваком месту", рекао је патријарх.
Литургији у Храму Светог Саве, поред великог броја верника, присуствовали су премијер Ивица Дачић, саветник председника Оливер Антић, државни секретар у МУП-у Владимир Божовић, директор Канцеларије за вере Миле Радојевић, принцеза Јелисавета Карађорђевић, као и представници верских заједница.
Васкрс се прославља у свим храмовима Српске православне цркве у земљи и региону, као и православним црквама широм света.

Субота уочи Васкрса, последњи дан Велике недеље, тиме и Часног поста посвећен је сахрани Христовој и његовом боравку у гробу.
Велика субота Јутрење је у ствари обред опела Христовог, пропраћен дирљивим песмама, док сви верници држе упаљене свеће. Али, поред свих потресних песама, Христос се мртав обраћа својој Мајци тешећи је:
Не ридај за мном, Мајко, ... јер ћу устати и прославићу се!
Уз појање „Свјати Боже“, подиже се плаштаница и трипута обноси око храма, уз сва звона и свеће. Негде се овај чин обавио у петак касно увече, а негде у зору данашњег дана, преноси верска информативна агенција. Пре подне нема богослужења, Христос лежи у гробу телом, док је душом у аду, Црква пева: да ћути свако тело људско и да стоји са страхом и трепетом и ништа земно да не помишља.
У раним послеподневним часовима, у оквиру вечерња служи се литургија св. Василија Великог, са читањем 15 одељака из Старог Завета, у којима се види све шта је кроз историју претходило Христовој смрти и васкрсењу. Док се то чита, свештеници се пресвлаче у светле одежде, јеванђеље о јављању анђела са радосном вешћу, чита се у осветљеној цркви.

Српски патријарх говори за „Новости“, о бриселском договору, будућности СПЦ на КиМ, путу Србије ка Европи. Вековима постоје стари мостови према братском руском народу и великој Русији. За судбину СПЦ најгласније „брину“ деца њених бивших прогонитеља
Свака аутономија Косова и Метохије је прихватљива, и она најшира могућа, али де факто признавање самопроглашене државности и самосталности покрајине - није. Дугорочно гледано, за стабилност, па и опстанак државе, од било чијег става, па и Српске православне цркве, важније је да решење косовско-метохијског проблема буде утемељено у Уставу. Не смемо кршити сопствени устав. Државна власт има нашу апсолутну подршку да, поштујући највиши правни акт, пронађе најбољи начин за заједнички живот Срба и Албанаца на Косову и Метохији.
Овим речима, патријарх српски Иринеј у васкршњем интервјуу за „Новости“ оцењује исход бриселских договора између државног врха Србије и представника привремених власти у Приштини и види будуће решење статуса јужне српске покрајине. Поглавар Српске православне цркве наглашава да је став Цркве о будућности покрајине непромењен и да европски пут Србије, који и СПЦ подржава, не сме да буде плаћен одрицањем од Косова и Метохије. Његова светост подсећа да је Српска црква у свим временима била са својим верницима, делећи са њима и добро и зло, и наглашава решеност да уз народ остане и на Косову.

Српска православна црква и верници данас обележавају Велики петак, дан када је на Голготи распет и умро Исус Христос.
Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница. Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља христову сахрану. Плаштаница се затим полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.
Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнијих у недељи Страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост Васкресења који СПЦ обележава у недељу 5. маја.
У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова јеванђеља о догађалима у дане Страдања.
Велики петак је за све хришћане дан строгог поста, а у Србији је обичај да се зауставе сви послови и у кући и у пољу, као и да се фарбају јаја у црвену боју која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота.

Данас се навршава 21 година од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, где су припадници некадашње армије БиХ 3. маја 1992. године, након пресретања колоне припадника ЈНА која се мирно повлачила из града, на монструозан начин убили 42, ранили 73 и заробили 215 војника, официра и цивила.
Колону припадника ЈНА која се, према договору, повлачила из команде Друге војне области, напали су на превару, кршећи договор, припадници БиХ Територијалне одбране, под муслиманском командом, полиција и паравојне формацијw „Зелене беретке” и „Патриотска лига”.
Према подацима МУП-а Републике Српске, у том нападу су убијена 42 припадника ЈНА и цивила, међу њима пет официра, 73 особе су рањене, а 215 заробљено или отето. Претходно су, 2. маја 1992. године, припадници војних и паравојних формација босанских муслимана напали Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА.
Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су истог дана на сарајевском аеродрому задржали муслиманског лидера и, у то време председника Председништва БиХ, Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредседника тадашње владе Златка Лагумџије и кћерке Сабине враћао са мировних преговора у Лисабону.