Православни верници славе Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење. У православним црквама у региону служена јутрења.
Патријарх српски Иринеј служио је у Храму Светог Саве на Врачару васкршњу литургију која је почела у поноћ, црквеним звонима, литијом и првом молитвом пред затвореним вратима Храма, чиме је почело обележавање Васкрса.
"Нека радост васкршњих празника испуни домове, нек унесе трајну радост у њих, а пре свега у ваша срца, јер ако је у срцима, биће и у вашим домовима, тамо где радимо и живимо, на сваком месту", рекао је патријарх.
Литургији у Храму Светог Саве, поред великог броја верника, присуствовали су премијер Ивица Дачић, саветник председника Оливер Антић, државни секретар у МУП-у Владимир Божовић, директор Канцеларије за вере Миле Радојевић, принцеза Јелисавета Карађорђевић, као и представници верских заједница.
Васкрс се прославља у свим храмовима Српске православне цркве у земљи и региону, као и православним црквама широм света.
За Васкрс се прва молитва служи пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут после Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења оглашавају прва звона.
Уз празничну литургију, у свим храмовима Српске православне цркве чита се посланица патријарха Иринеја.
Пут спасења људском роду
Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.
У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.
Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио анђео благовесник Гаврило.
"А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб.
Према одлукама Никејског сабора (325. године) које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролеће равнодневнице, али обавезно после јеврејске Пасхе.
Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог Васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.
Симбол обнављања природе и живота
Васкрс је покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана - од 4. априла до 8. маја.
Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о Васкрсењу.
Јаје је симбол обнављања природе и живота, васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".
На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовесник Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленуијума.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
У СПЦ православни верници размењују поздраве - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026