Јуче и данас

Православне цркве обележавају Велики четвртак, успомену на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика, један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне Недеље када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
Празновање у свим храмовима СПЦ почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао:
"Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова".
Затим је узео чашу вина и додао:
"Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".
Христове речи се на Велики четвртак, понављају на литургијама пре причешћа верника, по узору на прву причест Христову и његових апостола.
Празник је један од дана одређених за причешће верника, који су поштујући православни канон, "постили на води" најмање пет последњих дана.

Пре неколико дана у Љигу, малом граду у централној Србији, општинска власт је одлучила да средња школа у том месту после много година више не треба да се зове «1300 каплара», по младим патриотама из времена Првог светског рата.
По њиховом мишљењу, школу убудуће треба назвати по једном од њених директора, због чега бивши и садашњи ученици те школе протестују, питајући се - да ли је један школски администратор важнији од 1300 доказаних хероја? Међутим, овај случај из Љига је много важнији него што се чини на први поглед, зато што он осликава суштину односа према патриотизму у данашњој Србији. Погледајмо зато ко су били 1300 каплара, чије име локална власт жели упорно да избрише.
У време када је Аустроугарска извршила агресију на Србију и дошла на подручје око Љига, започела је чувена Колубарска битка. Београд је већ био окупиран од стране непријатеља, а деморалисана српска војска се повлачила, и чинило се да је слом Србије био неизбежан. У тим околностима велики број младића из Србије и Аустроугарске је прекинуо школовање, да би се као добровољци пријавили за одбрану отаџбине. Након кратке обуке они су добили чинове каплара и упућени су на место одигравања Колубарске битке надомак Љига, која је остала упамћена као једна од највећих победа у српској историји.

Земни остаци краљице Марије Карађорђевић, мајке последњег српског монарха Петра Другог Карађорђевића, стигли су из Велике Британије у Београд. Ковчег краљице Марије на београдском аеродрому дочекали су породица Карађорђевић, премијер Србије Ивица Дачић, специјални саветници председника Србије Оливер Антић и Радослав Павловић, као и епископ хвостански Атанасије Ракита.
Земни остаци супруге краља Александра Карађорђевића, чији су ковчег на аеродрому у народној ношњи носили чланови Удружења "Краљевина Србија", биће пренети у краљевску капелу Светог Андреја Првозваног где ће српски патријарх Иринеј служити помен.
Њено тело ће почивати у капели до 26. маја када ће бити сахрањена на Опленцу, поред сина, краља Петра Другог и снаје, краљице Александре.
За пренос тела краљице Марије, која је била сахрањена на краљевском гробљу Грогмор код замка Виндзор у Великој Британији, била је неопходна дозвола британске краљице Елизабете јер је Марија Карађорђевић праунука краљице Викторије и братаница краља Едварда.
Краљица Марија рођена је 6. јануара 1900. у Готи (Тирингија, тада немачко царство) и другорођена је ћерка румунскога краља Фердинанда Првог Хоенцолерн-Сигмаринген и краљице Марије, нећаке британског краља Едварда Седмог.

Од завршетка сукоба, десетине Срба осуђене су за ратне злочине на Косову и Метохији, али они нису били једини кривци за насиље, наводи се у тексту под насловом "Покажите нам тела" (Bring up the bodies), који ће у угледном америчком магазину Њујоркер бити објављен 6. маја.
У главном граду Косова, Приштини, кружиле су гласине да је лета 1999. године, Ослободилачка војска Косова превозила затворенике преко границе, у тајне логоре у Албанији, где су били мучени и понекад убијани. Али, у косовској јавности то је прихваћено као "табу о којем се не говори", наводи аутор текста речи новинара из Приштине, Вехбија Кајтазија. Људи који су водили ОВК били су "застрашујуће присутни" и представљали претњу сваком ко би проговорио. Српска мањина била је потпуно немоћна, будући да сада чине мање од два одсто популације на Косову. За разлику од Аргентине, Јужне Африке и Сијера Леонеа, Косово није успeлео да оснује сопствену комисију за истину и помирење.
Задатак да се пронађу нестали остављен је углавном људима са стране. Један од њих био је Мајкл Монтгомери, амерички радио новинар који је помогао да се открије злочин у селу Ћушка из маја 1999. године. Почео је да прикупља застрашујуће приче које се односе на ОВК.

Представници Срба из Хрватске и антифашистичке организације данас су обележили 72 године од страдања око 200 српских цивила масакрираних код Гудовца близу Бјеловара, као и одвођења око 500 Срба из Грубишној Поља у усташки логор Јадовно одакле се нико није вратио.
На месту страдања жртава првог масовног масакра Срба положени су венци, а присутнима којих је било стотињак, обратио се председник Српског народног вијећа и посланик у Сабору Милорад Пуповац. Подсетивши да су усташе масакр невиних српских цивила из Гудовца и околних села почињен 28. априла оправдавали тврдњом да се радило о четницима, Пуповац је нагласио да „реч четник и данас одзвања у Хрватској”.
„Њом се и данас именују припадници српског народа, али и неки који су моји најближи сарадници, па та реч и данас више живи у Хрватској него што живи помен на ове невине жртве”, оценио је Пуповац. „Овде је почео поход који је завршио геноцидом према Србима, Ромима и Јеврејима, као и злочини над Хрватима антифашистима”, рекао је Пуповац, истичући значење обележавање гудовачких жртава.
Подсетио је да је на месту ликвидације 1955. године подигнута костурница, а нешто касније постављен је и споменик „Гудовчан”, Војина Бакића, вајара из Бјеловара чија су четири брата такође побиле усташе, али у Јадовном.

УЛАЗАК ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Библијски опис
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика:
"Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут.

Украјинци данас обележавају 27. годишњицу хаварије у нуклеарној електрани у Чернобиљу, највеће нуклеарне несреће у светској историји. Опозициони активисти данас планирају шетњу на годишњицу те несреће када је након експлозије у нуклеарки у Чернобиљу радиоактивни облак приморао стотине хиљада људи да напусте своје домове.
Прошле године је почела изградња конструкције челичног свода који ће по окончању изградње прекрити остатке нуклеарног реактора. Свод новог саркофага довољно је велики да се у њега смести њујоршка Статуа слободе - његова дужина биће 257 метара, ширина 150 метара, а висина 108 метара. Када буде довршен у јуну 2015, моћи ће да почне опасан посао растављања реактора и чишћења велике количине радиоактивног отпада.
Нови саркофаг требало би да буде безбедан у наредних 100 година, а чиниће га 180 метара постојећег саркофага за смањење утицаја радијације на раднике.
После експлозије у реактору 26. априла 1986, радиоактивни облак проширио се изнад највећег дела северне хемисфере, а стотине хиљада људи побегле су из својих домова у најтеже погођеним областима у Украјини, Белорусији и западној Русији.
Бета

Издавачка кућа "Лагуна" представила је, у резиденцији британског амбасадора, вредну књигу Луиз Милер "Наш брат" о животу Флоре Сендс, једине странкиње која је служила као војник у српској војсци за време Првог светског рата.
Представљајући књигу, британски амбасадор Мајкл Девенпорт оценио је да је Флора Сендс, коју је описао као храбру и живописну жену, на емотиван начин повезала Србију и Велику Британију.
"Ово није само још једна ратна биграфија. 'Наш брат' је прича о јединој Британки која је активно допринела на војном пољу и добила највише српско војно признање - Карађорђеву звезду", рекао је Девенпорт. Посебну вредност ове књиге видим у томе да се приближавамо обележавању 100-годишњице Првог светског рата. Ова књига говори о занимљивим, херојским догађајима наше заједничке прошлости о којој на жалост не знамо довољно", навео је амбасадор.
Милерова, која се дуго бави темом жена из Британије које су боравиле у Србији за време Првог светског рата, рекла је да "Наш брат" није само прича о Флори Сендс, већ и о историји Србије.
Она је казала да је, истражујући за књигу, научила да историја Србије са својим нијансама сиве, успонима и падовима често није онаква каква се чини на први поглед.

Рано јутрос у 2.06 сати навршило се 14 година од напада НАТО на РТС у ноћи 23. априла 1999, у којем је погинуло 16 радника те медијске куће.
Погинули су Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео миксер, Дарко Стиоменовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.
У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?”, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.
Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч” је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

Полагањем цвећа и ловорових венаца на споменик устаницима у Другом српском устанку у Такову данас је обележена 198. годишњица од почетка борбе за коначно ослобођење Србије од Турака.
У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти.
После двомесечне борбе Турци су се задржали у Београду и још неколико утврђених градова.
Дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, којим је признат за врховног српског кнеза. Он је, мирним путем, 15 година градио аутономију Србије у оквиру Отоманског царства и своју власт у Србији. Порта је аутономију Србије признала хатишерифом 1830. године.
Поводом 198. годишњице од почетка Другог српског устанка и Дана Војске Србије, ловоров венац је у име Владе Србије положио министар просвете и науке Жарко Обрадовић, а у име Војске Србије генерал Горан Радовановић.
Обрадовић је на централној манифестацији рекао да Таково сви доживљавају као живу историјску читанку у којој је утемељено стварање нове Србије и њена државност.