Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Око 300. године у Никомидији, у 30. години живота, мученички је пострадао за веру Христову млади римски војник Георгије, у време цара Диоклецијана, јавља данас Верска информативна агенција (ВИА), поводом Ђурђевдана, једне од веома честих слава код Срба.
Пред погубљење молио је Бога, да буде милостив према његовим убицама и да их уразуми, како би и они примили хришћанство. Хришћани су његово тело, мошти, сахранили у место Лиди, у данашњем Израелу.
Свети Георгије, кога старокалендарци славе 6. маја, а новокалендарци 23. априла, једна је од веома честих слава код Срба. Њему је посвећено 330 храмова, више их је само у славу светог Николе.
Култ овог светитеља распрострањен је свуда на Истоку и Западу. Енглеска краљевина га сматра својим покровитељем, у Русији је његов лик стављен на најстарији ковани новац, он је заштитник Москве. Српски ратници у време Немањића славили су га такође као свог заштитника.
Неки занати га по Европи славе као патрона: пушкари, седлари, затим болесни од лепре, колере, сматра се и као заштитник стоке, посебно коња. Моле му се они који имају температуру, кожне болести, сифилис.

Као заштитника славе га 23. априла следећи градови: Ферара, Рио де Жанеиро, Птуј, Пиран, Бамберг, Лондон, Барселона, Фрајбург, Ђенова, Лођ.
У српским крајевима одувек је постојао обичај да се на Ђурђевдан у рану зору набере одређено биље и цвеће и исплете венац, који се ставља на ограду, али и на тор за стоку.
У венац се обавезно ставља дрен као симбол здравља. Понегде се венчићи бацају у реку или поток. Ако празник не пада у среду или петак, уобичајено је да се испече јагње и да буде народно весеље.
У иконографији се свети Ђорђе представља као млади војник са оклопом, штитом и копљем. Тек од средњег века се представља на коњу, како убија аждају која симболизује зло.
Тиме се сликовито исказује и победа хришћанске вере над свим злим силама и противницима.
ФоНет