У Јошаници код Фоче данас је служен парастос за 56 српских цивила које су 1992. године након бруталног мучења убили припадници Армије РБиХ.
Тада су убијени двоипогодишња Данка, десетогодишња Драгана и седмогодишњи Дражен. Најстарија жртва у овом покољу био је 90-годишњи старац, којег нису поштеђели мучења док није издахнуо.
Душанка Лаловић, која је сакривена у шипражју изнад села 19. децембра 1992. године преживела напад, мучења, силовања и убијања 32 мушкарца, 21 жене и троје деце, каже да нико није био поштеђен. Лаловићева истиче да нико није очекивао да ће се тог дана тако нешто десити, јер је већина мештана славила Никољдан - крсну славу.
"Очекивали су госте, али не такве. У саму зору зачули су се пуцњи из свих праваца, повици по селу ‘убијајте’, ‘кољите’. Било је страшно. Око поднева чула сам повике Олге Вишњић и њене кћеркице - `спасите нас`. Свуда је био гареж, измаскарирана тела", каже Лаловићева.
Момир Кулић успео је да се пробије кроз обруч и да се спаси, али од тога шта је доживио и видео оседео је за седам дана.
"Видео сам како су јурили за нашима који су покушавали да побегну. Деца су вриштала. Било је ужасно. Једна од породица Вишњића потпуно је уништена. То је био пакао – тела прекланих комшија и рођака свуда по земљи. Знам и које то урадио и спреман сам да кажем истражним органима", прича Кулић.
Један од сведока Ратко Благојевић преживео је са још једним човеком, сакривен у подруму куће. Он говори да је нападача било посвуда и да су дозивали поименично.
"У журби су нас видели сакривене у подруму, пуцали су и мене ранили. Побегли су. Чуо сам како један од њих каже ‘Медо, Мустафа наредио је да идемо даље", прича Благојевић који је одатле успео да се извуче на оближње брдо у шуму, јер је Јошаница горела.
Постоје бројни докази, каже Славко Ђорђевић, којем су убијени сестра и зет, а сву ту страхоту је видео као здравствени радник у Општој болници у Фочи.
"Имам фотографије на којима се види сва страхота. Тупим предметима су ломљење лобање. Нису поштедели ни дечије главе – мозак је вирио из лобање. Моју сестру су заклали, а зета исцепали ножем од стопала до глутеуса, резали су и мишиће. Ужасно", каже Ђорђевић.
Сви они се питају зашто првосуђе БиХ остаје слепо и поред свих доказа и зашто се свима не суди по истом закону. Сведоци тврде да су позната имена наредбодаваца и починилаца. Из Јошанице је данас послата порука да се мора истрајати на расветљавању овог злочина.
Председник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз поручује да ће истрајати док се не сазна докле се стигло са тим предметом.
"Даћемо све од себе да злочинци буду кажњени, али и да сазнамо ко је кочио да правосуђе о овоме ћути", истакао је Ћургуз.
Срна
На слици - Рушевине у Јошаници код Фоче после напада Армије БиХ
Ауторска права Радио Оаза 2026