Стваралаштво
Врхунац њеног песничког стваралаштва је збирка "Тражим помиловање". Најчешћи мотиви поезије Десанке Максимовић су љубав, младост и ведрина, страхови и сумње.
Песма "Крвава бајка", у којој је опевана трагедија ђака крагујевачке гимназије, спада међу најпотреснија сведочења о злочинима у Другом светском рату.
Објавила је око 50 збирки песама, писала је и приче, за децу и одрасле.
Прве песме објавила је 1920. године у часопису "Мисао".
Њене збирке песама су "Врт детињства", "Зелени витез", "Гозба на ливади", "Нове песме", "Песник и завичај" и "Заробљеник снова" и друге.
Збирке песама за најмлађе и младе су "Златни лептир", "Река помоћница", "Ветрова успаванка", "Пролећни састанак", "Чудо у пољу", "Сунчеви поданици", "Писма из шуме", "Патуљкова тајна" и "Ако је веровати мојој баки".
Објавила је приче "Лудило срца", два романа, збирку бајки, путопис "Снимци из Швајцарске", драму "Сибињанке".
Вредности
Многе њене песме представљају позив људима да буду добри, племенити, поносити, постојани, да поштују људе другачијих уверења и начела, мишљења, боја и вера, и да буду строги према својим манама као и према туђим.
Од свих вредности у животу она је кроз своје песме посебно истицала слободу, оданост, храброст, доброту и некористољубље.
У каснијем периоду живота, лирика Десанке Максимовић је добила нешто смиренији и тиши дух.
Десанка је преводила поезију са француског, руског, словеначког, бугарског и других језика.
Њене песме су превођене на више језика, награђене су Вуковом наградом, Његошевом наградом, два пута Змајевом наградом и многим другим.
Смрт
Преминула је 11. фебруара 1993. године. Влада Србије је 2013. годину прогласила годином Десанке Максимовић током које се одржавају различите манифестације, а планирано је и да буде издата поштанска марка, као и златник и сребрњак са њеним ликом.
Споменик Десанки Максимовић у Ваљеву подигнут јој је још за живота, што није одобравала.
Споменик у Београду, у Ташмајданском парку, откривен је у лето 2007. године.
Глас Српске