Власти у Србији су избегличке колоне упућивале у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово.
Војна акција "Олуја" убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.
Нема прецизних података о жртвама. По неким изворима, у акцији хрватске војске "Олуја" нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.
Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба од којих 1.205 цивила, медју њима 522 жене и 12 деце.
Командант Главног сстаба Хрватске војске Јанко Бобетко изјавио је у августу 2001. загребачком Јутарњем листу да је он аутор плана акције "Олуја" и да је војни врх са тадашњим председником Хрватске Фрањом Тудјманом ту операцију припремао две године.
Оптужницу против Бобетка Хашки трибунал отпечатио је 2002, али га хрватске власти нису изручиле том суду и он је до смрти 29. априла 2003. све време био у загребаццкој болници.
Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је у децембру 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију "Олуја" у току, али да нису биле "умешане у планирање или извођење те операције". То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.
У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине.
Врховни суд Хрватсе потврдио је ослобађајућу пресуда за исти злочин бившем генералу Рахиму Адемију.
Хрватска влада је почетком јула 2003. саопштила да је примила извештај државног тужиоца о кривичним пријавама и поступцима против извршилаца злочина после војне акције "Олуја". Оптужене су 3.792 особе, а против већине су донете пресуде.
Бета