Јуче и данас

Пре 100 година, 15. маја 1914. године, преминуо је 37-годишњи академик Јован Скерлић, најутицајнији књижевни критичар у Србији свог времена.
Рођен је 20. августа 1877. у занатлијској породици у Београду, дипломирао је на београдској Великој школи а докторирао у Лозани, Швајцарска. Убрзо после одбране доктората из француске књижевности почео је да предаје у гимназији а убрзо на Великој школи (универзитету) у Београду, најпре на катедри за француски језик затим за српску књижевност. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и веродостојност књижевног дела.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1910. године.
Био је уредник "Српског књижевног гласника" од 1905. године, уређивао је тај чувени часопис са Павлом Поповићем две године а онда сам, до преране смрти.
Антологијско дело "Историја нове српске књижевности" објавио је почетком 1914. године. Остала његова дела су расправе и студије "Поглед на данашњу француску књижвност", "Уништење естетике и демократизација уметности", "Француски романтичари и српска народна поезија", "Српска књижевност у 18. веку", "Омладина и њена књижевност", "Јаков Игњатовић", "Светозар Марковић", краће студије, критике и прикази сакупљени у више књига под насловом "Писци и књиге"...

Нишлије обележиле 15. годишњицу првог бомбардовања током НАТО агресије 1999. Погинуло петнаесторо цивила, међу којима и једна трудница
Полагањем венаца и поменом код Тврђавске пијаце, Нишлије су одале дужну пошту својим суграђанима погинулим од касетних бомби 7. маја 1999. године, који ће остати упамћен по највећем и најболнијем страдању града на Нишави током 78 дана НАТО бомбардовања бивше СРЈ.
Тог ратног пролећа, становници нишке општине Црвени крст преживели су прави пакао. Тог 7. маја, око 11.20 у самом центру града, код Тврђавске пијаце и поред зграде Универзитета, НАТО авијација бацила је више товара са касетним бомбама. Нигде у близини није било ниједног војног објекта, који би могао да послужи као оправдање за бомбардовање.
Људи су падали као покошени. Живот је изгубило 15 цивила, међу којима и Љиљана Спасић (26) у седмом месецу трудноће. Сахрањена је 11. маја, у 11.30. У исти дан и исти час када се венчала.
Тог кобног 7. маја, више десетина Нишлија лакше је и теже повређено. Само пет дана касније, 12. маја око 15 часова, у насељима Дуваниште, Трошарина и на Булевару Немањића поново су избацили више од 1.000 касетних бомби.

Усташе су од 6. до 8. маја убиле више од 530 Срба из Вељуна и околине и то је био први масовни злочин над Србима на Кордуну.
Био је то организован злочин планиран у самом врху усташке организације и почињен са геноцидном намером истребљења српског становништва на територији Независне Државе Хрватске, подсећају из Удружења "Јадовно". У овом злочину 530 мушкараца из Вељуна и околине похватано је или доведено на превару у зграду жандармеријске касарне и школе у Хрватском Благају и усмрћено на зверски начин хладним оружјем, осим једне групе која је била стрељана.
Усташа Јанко Медвед рекао је пред органима Озне у Карловцу 21. маја 1945. године, описујући масакр, да су усташе водиле групе од по 10 Срба до ископане јаме и тамо их тукле крамповима, ножевима и батинама.
"Кад смо их довезли до јаме, командовали смо да легну, тако да смо од једног до другог ишли и ударали по два пута у главу, а затим смо их бацили у јаму. Било је људи који су напола живи бачени...Када смо тако све људе поубијали, јаму смо посули живим кречом, затрпали је и заиграли коло...", рекао је усташки зликовац, чије је сведочење било сачувано у Историјском музеју у Карловцу.

Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.
Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.
Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
Ђурђевдан је празник који се односи на народне обичаје, од којих је главни плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци.
Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, "да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору".
Понегде је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.

Пре тачно петнеаст година на данашњи дан командант 204. ловачко авијацијског пука Миленко Павловић извукао је млађег колегу пилота из авиона и полетео ка НАТО авионима који су бомбардовали Ваљево. Летео је право у смрт желећи да прекине бесмислено жртвовање својих колега који су у полуисправним авионима били немоћни да се суспротставе бројнијем и технички надмоћнијем непријатељу.
Рат је пуковника Миленка Павловића затекао на месту команданта 204. ловачко авијацијског пука. Тада се само 14 авиона МиГ 29 могло супротставити НАТО авијацији са 600 најсавременијих летилица. Са упола мањим дометом радара и три пута мањим дометом ракета наши пилоти били су немоћни. Ипак, сви су беспоговорно изврашавали задатке.
Првог дана бомбардовања катапултирала су се из погођених авиона два пилота. Два дана касније, 26. марта изнад Бијељине погинуо је мајор Зоран Радосављевић. Потом, по наређењу Команде ратног ваздухопловства у сусрет непријатељским формацијама полетео је само један Миг 29. У полуисправном стању постајали су лака мета.  Пуковник Миленко Павловић занао је да сваки лет носи такав ризик.

Тридесет четири година од Титове смрти
Доживотни председник СФР Југославије Јосип Броз Тито, преминуо је на данашњи дан 1980. године у болници у Љубљани. Поштоваоци лика и дела Јосипа Броза Тита, одали су данас пошту полагањем венаца на његов гроб у Кући цвећа. Меморијални центар "Јосип Броз Тито" обележио је 34. годишњицу његове смрти.
За личност Јосипа Броза веже се доста контроверзи - једни га сматрају неприкосновеним лидером и радо се сећају тог времена, док га други осуђују због тоталитарног начина владања и његовања култа личности.
На његовој сахрани у Београду, 8.маја 1980. године, присуствовало је више од 200 високих званичника из 127 земаља.
Тито се на челу Југославије био пуних 35 година и имао је велики углед у свету, а био је и један од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.
У унутрашњој политици оставио је устројство које се се на крају показало као неодрживо - Устав из 1974. године, а специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерешив проблем када се распао Савез комуниста Југославије.

Данас се навршавају 22 године од када је извршен ратни злочин над припадницима ЈНА у бившој Добровољачкој улици у Сарајеву. У оружаним нападима на припаднике ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја убијена су 42, рањена 73, a заробљено 215 лица.
Обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици, у Сарајеву почиње служењем парастоса за погинуле у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима.
Припадници војних и паравојних формација БиХ напали су 2. маја 1992. године Дом ЈНА у Сарајеву и још неколико војних пунктова у граду и убили најмање три припадника ЈНА.
Као одговор на нападе на војне пунктове, припадници ЈНА су на сарајевском аеродрому задржали председника ратног Председништва БиХ, Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредседника Владе, Златка Лагумџије и ћерке враћао са мировних преговора у Лисабону.
Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбедној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом паравојних снаге у Сарајеву.

Парастосом у цркви Светог Марка у Београду обележена 19. годишњица страдања Срба у акцији хрватских снага на подручје западне Славоније познатој као "Бљесак"
У акцији "Бљесак" је 1. и 2. маја 1995. убијено 283 Срба из западне Славоније, а протерано најмање 15.000 људи.
Парастосу није присуствовао нико од званичника Србије, а представници више удружења породица несталих и погинулих положили су у Ташмајданском парку венац на спомен плочу страдалим Србима.
Председник Документационог центра Веритас Саво Штрбац рекао је новинарима испред цркве Светог Марка да су и данас, 19. година након те акције, на делу двоструки аршини и да се поставља питање ко одлучује о томе чије су жртве више, а чије мање вредне.
"Испада да српске жртве нису вредне", казао је Штрбац говорећи о судским поступцима који су вођени за ратне злочине над Србима у Хрватској, Босни и Херцеговини, као и на Косову. Према његовој оцени, за те злочине су пред домаћим али и судом у Хагу изрицане углавном ослобађајуће пресуде, а тамо где је и било осуђујућих, те пресуде су биле минималне и "увреда су за жртве".

Широм света обележава се Међународни празник рада у знак сећања на око 40.000 радника Чикага који су 1886. године ступили у штрајк захтевајући боље услове рада.
Међународни празник рада, 1.мај је установљен у знак сећања на тај дан 1886. године, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до 1. маја 1886. године. Као одговор тим захтевима уследила је репресија, и у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Седморица синдикалних активиста осуђени су на смрт.
Други конгрес Радничке интернационале, одлучио је да се од 1890. године 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.
Први мај у Србији први пут је обележен 1893. године протестним скуповима у Београду.

Патријарх српски Иринеј уручио је данас орден Светог цара Констатина Леониду Решетњикову због љубави према СПЦ и српском роду наручито показану несебичним залагањем и трудом на продубљивању и јачању односа између српског и руског народа.
Патријарх је истакао да се Орден цара Константина, највеће одликовање СПЦ, додељује заслужним установама и личностима, међу које спада и пријатељ српског народа Леонид Решетњиков.
''Решетњиков је одан својој вери и својој цркви, вери православној и због тога је одликован, такође, високим одликовањем своје цркве'', рекао је патријарх додајући да Решетњиков ради на зближавању српског и руског народа и на учвршћивању веза. Указујући да је Решетњиков велики пријатељ српског народа, патријарх је рекао да је  Решетњиков био службеник у Београду и да одлично зна српски језик. Према његовим речима, Решетњиков, који је обављао важну дужност у руској привреди, у установи која је директно под председником Владимиром Путином, је везан за Београд јер му се ту родила и једна кћерка.