Јуче и данас

На данашњи дан пре 155 година у Вршцу је рођен један од највећих српских уметника и представник академског реализма Павле Паја Јовановић
Овај уметник је веома рано испољио сликарски таленат. Прво ликовно образовање стекао је у свом граду, а као младић - студент отишао је у Беч где је дипломирао на Бечкој академији умјетности.
Јовановићеве слике су се веома добро продавале у Лондону и 1883. прелази тамо да живи и ради. Добра продаја му је омогућила дуга путовања по Европи и Африци.
Године 1888. изабран је за члана Српске краљевске академије, а његова дела добијају многе награде и призната су широм света, а излагана су у Бечу и у Берлину.
Од 1895. посвећује се изради историјских композиција, као што је Сеоба Срба, Проглашење Душановог законика, Таковски устанак, Мачевање, Кићење невесте...
Овај уметник, инспирисан српском историјом, захваљујући изузетно богатом опусу, нарочито делима са темама из народног живота, сценама из патријархалног живота и оних са историјском тематиком снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу, али и на родољубље народа.
Готово свака српска кућа је имала неку његову репродукцију са темом из српске историје или из народног живота.

Свеци су нешто највеће што смо добило као дар од Бога и што има један народ, казао је јуче на свечаности у манастиру Ћелије српски патријарх Иринеј
Колико је међу народном цењен свети отац Јустин Поповић (1894–1979) најбоље је потврдила јучерашња светковина преноса његових моштију у нову цркву на простору порте манастира Ћелије. Неколико хиљада верника, свештеника и грађана стигло је на ово свето место из свих крајева земље, али и са Свете горе, из Грчке, Русије, Кипра, Швајцарске, Немачке, Црне Горе, Републике Српске до Америке. Свету архијерејску литургију уз овај велики чин служили су патријарх српски Иринеј и епископ Епархије ваљевске Милутин, уз саслужење бројних епископа и свештенства.
И пре канонизовања у свеца, професор догматике, филозоф православља, мислилац, саветник и добротвор аве Јустин је био уважаван и поштован како у круговима СПЦ-а тако и међу верницима и интелектуалцима. Једино се није допадао комунистичкој власти због које је управо у келијама манастира Ћелије у кањону реке Градац био у изолацији пуних 30 година.

Музичари Југославије окупљени у пројекту „Ју рок мисија” прикупили 1985. године 426.000 долара за помоћ гладнима у Африци
Дејвид Боуви, Пол Макартни, Пол Велер, Стинг, Џорџ Мајкл, Фил Колинс, чланови група „Ју-ту”, „Дјуран дјуран” само су неке од звезда британске музичке сцене које су Боб Гелдоф и Миџ Јур окупили у пројекат „Band Aid” и у новембру 1984. снимили добротворни сингл „Do They Know It’s Christmas?”, под паролом „Нахранимо свет”. Утицај и успех који је остварила ова песма, чији је приход ишао за помоћ гладнима у Африци, нарочито Етиопији, понукао је Мајкла Џексона, Лајонела Ричија и Квинсија Џонса да, уз помоћ Тине Тарнер, Дајане Рос, Бруса Спрингстина, Стивија Вондера и других утицајних америчких извођача, дају свој допринос кроз сингл „We are the World”. Већ у мају 1985. врсни југословенски музичари, окупљени у „Ју рок мисију”, укључили су се у глобалну борбу против глади снимивши сингл „За милион година” и одржавши велики хуманитарни концерт на стадиону Црвене звезде, 15. јуна 1985, тик пред „Live Aid”.

Поглавар Спрске православне цркве патријарх Иринеј позвао је, приликом преношења земних остатака Јустина Поповића у нову цркву, вернике да следе пут Аве Јустина и владике Николаја Велимировића.
Патријарх је на светковини у манастиру Ћелије, код Ваљева, приликом преношења земних остатака Јустина Поповића у нову цркву, такође рекао како је Јустин присутан не само у Ћелијама и Србији већ широм Васељене, јер га поштују и у другим верама.
"Јустин је био свеобухватан човек, за неке тешко разумљив, за многе велики српски патриота", рекао је епископ бачки Иринеј (Буловић), преноси Бета.
Пред више хиљада верника из Србије, земаља региона, као и Грчке, Русије, Кипра и Грузије, литургију је служио патријарх Иринеј уз саслужење више од 20 владика СПЦ, као и помесних цркви из тих земаља, међу којима је био и архиепископ Руске заграничне цркве, архимандрит Марко.
Јустинове мошти, положене у кивот, привремено су враћене у стару манастирску цркву док се не ослика нова, триолтарна црква посвећена Светом Сави, Марији египћанки и Јустину филозофу, грађена по тестаменталном Јустиновом завештању.
Ава Јустин (Благоје Поповић) рођен је на Благовести, 7. априла 1894. године у Врању, а упокојио се у Ћелијама 1979, такође на Благовести.

Председник Србије Томислав Николић изјавио је на отварању научног скупа "Срби и Први светски рат" да се Србија и Срби данас за истину о Великом рату морају борити речима и делима и да не сму дозволити да им се због ћутања и равнодушности наметне кривица.
Он је обраћајући се еминентним учесницима скупа у Српској академији наука и уметности у Београду, међу којима је и председник Републике Српске Милорад Додик, поручио да ће Срби, уколико прихвате да завлада неистина о узроцима и кривцима за рат који је однио више од десет милиона људских живота да се ставе у раван са оним који су истински криви.
"Тврдим да су ћутање и равнодушност једнако саучешће у кривици као и њено прихватање. Да ли смо у том случају достојни потомци оних које су опевали највећи умови тог времена",упитао је Николић. Он је нагласио да до помирења неће доћи негирањем кривице и устврдио да је Србија данас баш као и некада на раскршћу светских интереса и колач који велике силе желе међусобно да деле.

"Ако прихватимо да завлада неистина да би нама сутра можда било боље, како то да ставимо у раван са крвљу предака, која је натопила српске земље. Да ли ће мо онда бити једнако криви као они који су убијали наше претке и ту кривицу показивали и покушавају показати као правду", упитао се српски председник.

У региону Капандрити у близини Атине, дивна ствар се десила. Пре десет година, побожни пчелар по имену Исидорос Тиминис, помислио је да у једну од својих кошница постави икону Распеће Господа. Убрзо после тога, када је отворио кошницу, био је запањен, пчеле су показале толико поштовање и оданост икони, јер су је "извезле" у воску, а ипак оставиле откривено лице и тело Господа.
Од тада, сваког пролећа, он ставља у кошнице иконе Спаситеља, Богородице и Светитеља, а резултат је увек исти!

Данас се навршава 15 година од потписивања Војно-техничког споразума у Куманову, 9. јуна 1999. којим је, након 79 дана, окончано НАТО бомбардовање Србије.
У бомбардовању је погинуо најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 грађана, међу њима 2.700 деце. Десетак особа се и даље воде као нестали. Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара, док ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањени.
Последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати, а у Савету безбедности УН усвојена је Резолуцију 1244.
У јужну српску покрајину упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.
Одлука о агресији на СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Српска православна црква сутра ће да обележи празник Силаска Светог Духа на апостоле, који се прославља педесети дан по Васкрсу.
Овај празник познат је и као Духови, Педесетница или Тројице и увек се обележава десети дан по Вазнесењу Господњем.
Овај празник Српска православна црква слави и као један од највећих догађаја у хришћанству, забележен у Четворојеванђељу.
Сматра се да су, после догађаја у Јерусалиму, апостоле божанском силом надахнули Отац, Син и Дух Свети који се, како је записано, у облику пламених језика спустио на главе Христових ученика.
На Духове је Христос испунио обећање које је дао својим ученицима на дан Вазнесење када им је поручио да са Тавора крену у Јерусалим и ту сачекају док им се не јави Дух Свети који ће их крстити – али не водом, како је крштавао Јован Крститељ, већ огњем Божанским који ће им дати снагу да свим народима на њиховим језицима проповедају Јеванђеље.
У десети дан по Спасовдану, како је записано, зачула се хука налик на снажну олују изнад дома дванаесторице апостола, појавила се Богородица и народ је угледао јаку светлост и пламене језике како се спуштају на главе Христових ученика.

Немци су после окупације лагеровали у смедеревској тврђави више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута. Како је дошло до експлозије, ни дан данас није утврђено
Смедерево – Писак локомотиве на железничкој станици и црквена звона тачно у 14 сати и 14 минута, 5. јуна је по 73. пут зауставили су Смедерево на трен, у знак сећања на дан у коме је скоро читав град у неколико секунди сравњен са земљом. Тог 5. јуна 1941. године од експлозије муниције у Деспотовој тврђави страдало је више од половине грађана, а овај кобни датум црним словима је уписан у историју некадашње престонице као највећа трагедија у вишевековној прошлости.
Смедерево се више од седам деценија клања жртвама, али је тачан број пострадалих као и узрок разорне експлозије још увек мистерија. Процене и дан данас варирају. Све се своди на лицитирање да је погинуло између две и по и пет хиљада људи. Комисија за обнову Смедерева тада је обелоданила да је од 2.400 кућа у граду неоштећено остало само 25. Да је разорна моћ петојунске експлозије била незапамћена, говори податак да је у пречнику од десетак километара од тврђаве све сравњено до темеља. На месту експлозије остао је сабласни кратер дубок око девет, а пречника чак педесет метара. Хроничари бележе да се на град у трену сручило око четири хиљаде тона камена из зидина древне тврђаве.

Папа Фрања критиковао је брачне партнере који се због лагоднијег живота одлучују пре за кућне љубимце него за децу, наводећи како такве парове чека дуга и усамљеничка старост.
Папа је критиковао начин живота у коме је све подређено личном комфору, који данас преовладава, и који, према његовом мишљењу, наводи парове да се пре одлуче за држање љубимца него да имају децу.
“Овакав начин живота, који је актуелан већ десетак година, убеђује нас да је боље да немамо децу. Тако можете да истражујете свет, да путујете, да приуштите себи још једну вилу на селу. Можете да будете безбрижни”, казао је папа у специјалној миси служеној у Ватикану за петнаест парова који су венчани дуже од четврт века, а преноси Ватикански радио.
“Можда је и тако боље, свакако је комфорније када имате пса, две мачке и сву своју љубав пружате мачкама или псу”, наводи папа. “Али онда тај брак дође у позне године, испуњене горчином и усамљеношћу. Такав брак није плодан, не чини оно што је Исус учинио цркви, учинио ју је плодотворном.”