Јуче и данас

У ноћи између 29. и 30. априла навршава се 15 година од рушења телевизијског и телекомуникационог торња на Авали, који је погођен с неколико пројектила испаљених из НАТО авиона. Срушен је, како бележе хроничари, 37. дана од почетка НАТО агресије на бившу СРЈ, у пролеће 1999. године.
Објекат импозантних димензија и архитектонске вредности, чија је висина била 204 метра, чим је изграђен постао је један од препознатљивих симбола Београда.
Градња Авалског торња на основу пројекта архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, започела је 1961. године, завршена 1964, а за посетиоце је отворен 1965. године.
Торањ је постављен на три „ноге”, што симболизује троножац, српску старинску дрвене столицу, које су зглобно ослоњене на бетонске темеље укопане у стену.
Уклањање остатака срушеног торња обављено је средином 2005. године, а градња је почела десетак месеци касније. Антенски стуб торња је четвороугаони, висине око 68 метара и тежине 68 тона.

У Грубишном Пољу данас је служен парастос за 504 Србина, који су 26. и 27. априла 1941. године похапшени и депортовани у комплекс усташког логора Јадовно. Парастос је служен у храму Светог Георгија, а онда је стотинак присутних положило венце на бившој железничкој станици одакле су усташе депортовале у логоре похапшене Србе.
Венце су положиле делегације Завичајног удружења "Билогора" из Београда, Српског националног вијећа, удружења антифашиста произашлих из хрватског домовинског рата, српских националних мањина и антифашиста.
У предвечерје 26. априла 1941. године под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремају "ђурђевдански устанак", на иницијативу тамошњег жупника Петра Сивјановића, из Загреба је у Грубишно Поље возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са шефом загребачке усташке полиције Ивицом Шарићем и Еугеном – Дидом Кватерником.
У договору са тамошњим усташким "логорником", адвокатом Лујом Стахуљаком и "предстојником" Зориславом Микићем, у ноћи између 26. и 27. априла у својим домовима похапшена су 504 православна Србина.

...сада урла због Крима
У тренутку када поједини позивају на оружану интервенцију Запада у Сирији, француски лист „Фигаро” (Le Figaro) подсећа на „кобне ефекте које је по Србе имало прибегавање Сједињених Америчких Држава и Европске уније албанској герили у Југославији”.
Уз подсећање да су САД и ЕУ у марту 1999. године отпочеле бомбардовање Југославије да би спречиле „геноцид” на Косову, „Фигаро” наводи да је НАТО у борби против југословенске војске, при том делујући без резолуције УН, позвао у помоћ локалну албанску герилу - Ослободилачку војску Косова (ОВК).
„ОВК, коју је до 1998. године амерички Стејт департмент сврставао у категорију 'терористичке организације' и која се финансирала углавном путем трговине дрогом, ођедном је постала савезница”, пише аутор текста, уз опаску да су у Вашингтону тада цинично говорили да циљ оправдава средства.
„На крају крајева, у неко друго време и на неком другом месту, Америка би можда склопила пакт и са Бин Ладеном не би ли се изборила са руским чудовиштем...”, констатује аутор чланка. У тексту се наводи да су, после тромесечног рата 1999, када су пребројаване жртве, неки шапатом признали да су размере српске репресије на Косову „мало преувеличане”, али су потом прешли на друге ствари.

Поводом 199 година од Другог српског устанка против Турака, данас jе у Такову код Горњег Милановца одржана централна државна церемонија одавања почасти устаницима.
У Такову крај Горњег Милановца налази се меморијални комплекс посвећен догађајима из 1815. године, када је Милош Обреновић, после богослужења у цркви-брвнари на празник Цвети, позвао окупљене угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу започету 1804. године под Карађорђем.
Тиме је почео знаменити Други српски устанак, који је водио коначном крају турске власти на овим просторима.
После двомесечних борби, Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.
Вештим дипломатским преговорима, Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза. Он је, мирним путем, 15 година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру туског царства и своју власт у Србији, да би Хатишерифом од 1830. године Србији била призната аутономија.

Централну комеморативну свечаност посвећену Дану сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату одржана је данас на локалитету нацистичког логора смрти Старо сајмиште код Београда.
Председник техничке Владе Србије Ивица Дачић поручио је да Србија и данас, као неодвојиви део свог постојања, гаји антифашистичку традицију, сећајући се жртава које је положила у Другом светском рату и прихвативши улогу фактора мира и стабилности на западном Балкану.
Дачић је, на централној комеморативној свечаности посвећеној Дану сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свјетском рату, истакао да су бројне жртве тог рата последица идеологија нертолеранције и мржња и опомена коју морамо да усвојимо како се слични трагични догађаји не би дешавали и у нашем веку.
"Идеја уније европских држава настала је као производ победе над фашизмом и најзначајнији је мировни пројекат у историји нашег континента. Управо следећи антифашистичке вредности Србија чини крупне кораке ка евроинтеграцијама", рекао је Дачић, подсетивши да је Србија у прошлости умела да одреди своје место на међународној сцени, тако што је у миру градила заједнички прогрес, а у рату била на страни бораца против фашизма.

Свештенство Српске православне цркве служило је данас код спомен-обележја у Бијелом Потоку код Бањалуке парастос невиним Србима страдалим у усташком покољу на Васкрс, 5. априла 1942. године.
Председник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава "Бијели Поток" Бранко Милинковић истакао је да је у усташком походу побијен искључиво невин народ, 54 жртве, међу којима је био и његов једногодишњи брат Урош, коме су усташе одсекле главу.
"Жртве су убијане ножевима и маљевима да се прави што мање буке. Једна група усташа дошла је у Бијели Поток из Дебељака, а друга преко Понира, тако да народ није имао где да бежи", испричао је Милинковић новинарима. Он је додао да се о овом злочину ћутало 60 година, да би се тек пре 13 година, захваљујући граду Бањалука и СУБНОР-у подигло спомен-обележје, код којег се сваке године, другог дана Васкрса, служи помен.
"За овај злочин нико никад није одговарао, нити ће одговарати, иако се зна да су злочин починиле наше комшије из оближњег села Дебељаци. Али, оно што нас још више вређа јесте чињеница да за убијање невиних жртава, потомци злочинаца никад нису упутили извињење", напоменуо је Милинковић.

Хришћанске цркве прослављају Васкрс - највећи хришћански празник, којим се слави васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вере.
Празник Васкрсења Христовог данас славе сви хришћани света заједно, по процени - око 2,5 милијарде.
Васкрс се слави три дана, током којих се православци поздрављају са "Христос васкрсе", уз отпоздрављање "Ваистину васкрсе".
Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару СПЦ, најстарији је хришћански празник и празнује се још од првих времена хришћанства.
За Васкрс се прва молитва служи пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут после Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења оглашавају прва звона.
Васкршњим обредима претходи уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики петак изнета пред олтар и коју верници целивају у дане највеће хришћанске жалости.
Пут спасења људском роду
Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

СПЦ је данас на истој позицији као целокупно српско друштво, у трагању, па је и њој потребно својеврсно преосмишљавање, сматра свештеник Вукашин Милићевић.
Свештеник цркве Свети Васлије Острошки и асистент на Богословском факултету је гостујући у "Кажипрсту" рекао да се то пре свега односи на друштвено деловање.
Улога цркве је на многим местима, сматра Милићевић, а једно од њих је кључно за извор целокупне кризе у нашем друштву, а то је проблем образовања. Како каже, у решавање треба да се укључе сви.
"Питајте данас децу зашто уче то што уче. Нисам сигуран какав би одговор био. Сигуран сам да не знају зашто иду у школу, зашто се образују. То поље образовања је место где СПЦ треба да буде ангажована, заједно са свим друштвеним чиниоцима, другим верским заједницама, цивилним сектором. Стање у образовању је генератор проблема и ту сви треба да сарађују", каже он.
На питање зашто црква и православље многима служе као изговор и штит за нападе на друге и другачије, Милићевић одговара:

Туристички водичи по Београду у својим презентацијама помињу податак да је Београд светска престоница која је највише пута разарана у историји света.
Нећемо ићи у далеку прошлост већ од Христовог рођења, када је Београд под влашћу варварског племена Синги.
91 г. Сингидунум је римски војни логор са IV Флавијевом легијом.
441. Хуни руше Сингидунум.
после 450. Сингидунум је под влашћу Сармата.
око 470. Источни Готи протерују Сармате из града.
488. Гепиди освајају Сингидунум.
504. Готи заузимају град , али мировним уговором…
510. … град припадне Византији.
535. Византијски цар Јустинијан I обнавља Сингидунум.
584. Авари освајају и разарају антички Сингидунум.
592. Византија га је повратила.
596. Авари руше бедеме града, али је византијска војска задржала град.
око 630. Словени освајају Сингидунум.
827. Бугари преузимају власт над тврђавом.
878. Јавља се град са словенски именом – БЕОГРАД.

Одлуком Вишег суда у Београду данас је рехабилитована краљица Марија Карађорђевић, а указ из 1947. године којим јој је одузето држављанстрво и конфискована имовина, проглашен је ништваним у делу који се односи на краљицу Марију.
Суд је на данашњем рочисту у Палати правде у Београду оценио да је Указом Председништва Президијума Федеративне Народне Републике Југославије краљици Марији из политичких и идеолошких разлога била лишена људских права као што су право на глас, имовинину, и држављанство.
Захтев за рехабилитацију краљице Марије Карађорђевић октобра 2013. године поденели су потомци принца Томислава и принца Андреја Карађорђевића - принцезе Лавинија и Катарина, као и принчеви Димитрије и Михајло.
Принц Владимир: Исправљена неправда према Карађорђевићима
Принц Владимир Карађорђевић поздравио је данас рехабилитацију краљице Марије Карађорђевић, оценивши да је исправљена историјска неправда према тој породици.