Он је казао да Србија мора да утиче да се холивудска слика о Србима као "лошим момцима" поправи, оцењујући да је добар потез у том правцу контратужба у спору са Хрватском пред Међународним судом правде у Хагу.
"Каква год била пресуда Међународног суда, постигли смо циљ да изнесемо наше доказе и чињенице", истакао је Штрбац, наводећи да су контратужбом Србије обухваћене акције "Бљесак", "Олуја", "Масленица", "Медачки џеп" и "Миљевачки плато".
Међу убијеним Србима је било 57 жена и деветоро деце. Ово су подаци докумантационо-информативног центра "Веритас", док према подацима Хрватског хелсиншког одбора, убијено је између 83 и 100 српских цивила, а обе невладине организације истичу да нико из хрватске војске или полиције није процесуиран за ратне злочине у "Бљеску".
У дводневној операцији "Бљесак", која је почела 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска преузела је контролу над западном Славонијом.
Према подацима Хрватског хелсиншког одбора, 1. и 2. маја 1995. године, у акцији "Блесак" убијено је између 83 и 100 српских цивила.
Више од 160 познатих гробних места у западној Славонији још нису ексхумирани, а процес идентификације погинулих споро тече.
Последња ексхумација је обављена децембра прошле године на Медицинског факултета у Загребу, када су идентификовани посмртни остаци 17 Срба убијених у "Бљеску" и у претходним хрватским војним акцијама на подручје западне Славоније од 1991. до 1995. године. У том периоду из западне Славоније протерано је више десетина хиљада Срба.
У акцији "Бљесак", која је трајала 1. и 2. маја 1995. године, у тај део западне Славоније, која је била у саставу Републике Српске Крајине, односно сектора Запад под заштитом снага УН, ушло је 16.000 припадника хрватских снага.
Према подацима организације за људска права "Хјуман рајтс воч", након "Бљеска" ухапшено је 1.500 Срба, а од њих су многи тада били одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару.
Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", за злочине у "Бљеску" и оне почетком деведесетих година на подручју западне Славоније, нико од хрватских руководилаца није одговарао.
Против команданта треће гардијске бригаде Хрватске војске Младена Круљца, 2005. године је поднета кривична пријава, али оптужница није подигнута, а он је накнадно унапређен у чин генерала.
Две невладине организације из Хрватске - Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум поднеле су 2012. године кривичну пријаву против починилаца ратних злочина над заробљеницима након операције "Бљесак".
Пријава је поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима неколико градова, али пре свега у Вараждину где је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.
Према наводима две НВО, постоје бројне изјаве о поступцима над заробљеним Србима, али и о коректном поступку појединаца. Иако је малтретирања заробљеника било и у спортској дворани у Бјеловару, она нису била тако изражено као у Вараждину.
Због ратних злочина у "Бљеску", Хашко тужилаштво је дуго припремало оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана, који је, у међувремену, умро 1999. године.
Поводм 19 година од акције "Бјесак", Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије издаје затражило је од надлежних органа Хрватске "процесуирање злочина над невиним српским цивилима". Истиче и да " слављење акције Бљесак од стране званичне Хрватске, без осуде злочина и без процесуирања почињених злочинаца, није пут ка суочавању с прошлошћу и успостављању нормалних односа између хрватског и српског народа, који је потребан и једнима и другима".
То удружење у саопштењу истиче и да "породице несталих изражавају незадовољство спорим ексхумацијама идентификацијама српских жртава у Хрватској".
У западну Славонију се, 18 година после "Бљеска", вратило тек око 1.500 Срба, углавном старије особе. Ту је велики број кућа и остала имовина протераних дата избеглим Хрватима из Босне и Херцеговине.
Само два месеца после "Бљеска", почетком августа 1995, Хрватска је спровела војно-полицијску акција "Олуја", у два сектора под заштитом УН, а према подацима "Веритаса", убијено и нестало 1.922 Срба из некадашње Републике Српске Крајине. Од тог броја 1.192 били су цивили.
Извор: Б92, Бета