У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН Луис Мекензи, члан Председништва БиХ Ејуп Ганић, а безбедну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.
Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитница, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.
Колону је напало око 2.000 наоружаних људи и извrшило масакр.
По окончању рата у БиХ, ЦЈБ Српско Сарајево је 25. маја 1996. поднио прву кривичну пријаву против девет особа, коју је 27. априла 2005. МУП Републике Српске допунио и проширио на 15 осумњичених.
Истрагу о злочинима над припадницима ЈНА у Сарајеву водило је и Војно тужилаштво ЈНА (касније ВЈ), али када су војна тужилаштва укинута предмет је преузело Специјално тужилаштво Србије за ратне злочине.
Српско Тужилаштво је прво  предмет проследило Тужилаштву БиХ које је 2003. покренуло истрагу, али није никада подигло ниједну оптужницу. Зато је крајем 2008. Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду проширило истрагу, а 29. децембра 2010. расписало међународне потернице за 19 особа из БиХ.
Страни члан Тужилаштва БиХ, Џуд Романо, донeо је 17. јануара 2012. наредбу о обустављању истраге у "случају Добровољачка" против 14 лица, међу којима и Ејупа Ганића, Заима Бацковића и генерала Армије БиХ Јована Дивјака.
Оганизација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске покренула је акцију изградње споменика у Добровољачкој улици, али још није комплетирала потребну документацију.
РТРС