Са три факултета (Правни, Филозофски и Технички), Велика школа је смештена у зграду коју је један од најпознатијих Срба тога доба, Миша Анастасијевић, поклонио свом отечеству, где је данас Ректорат. 

Доношењем првог Закона о Универзитету 1905. године, Велика школа је проглашена за Универзитет у Београду. Законом донетим исте године зајамчена је аутономија универзитета и прокламовано да су наставници "слободни у излагању". 

Од установе са 20 студената, колико их је било 1808. године, Универзитет у Београду израстао је 1905. године у високошколску установу од три факултета, са 34 наставника и 788 студената. 

Године 1920. основана су још три нова факултета, Медицински, Богословски и Пољопривредни, а у међувремену и остале установе. 

Универзитет је прекинуо рад 1941. године, када је земља окупирана немачке војске, а после ослобођења, под окриљем београдског Универзитета образовали су се универзитети у Новом Саду, Нишу, Приштини, Крагујевцу... С правом се може констатовати да је УБ био "алма матер" готово свих универзитета на подручју Србије, Црне Горе, БиХ, Македоније. 

Од краја педесетих година организоване су постдипломске студије за стицање академског назива магистра наука, који је од 1966. године постао предуслов за пријављивање докторске дисертације. 

Универзитет је данас у чланству Европске и Међународне асоцијације универзитета, а укључио се и у различите облике међууниверзитетске сарадње. Руководсто ове установе поручује да је УБ спреман да задржи и унапреди позицију водеће високошколске установе у региону, адаптирајући се изазовима новог времена, истовремено чувајући вредности у својој традицији, због чега је и препознатљив као национални бренд.

Танјуг