Јуче и данас

Свети архијерејски синод Српске православне цркве одлучио је на јучерашњој проширеној седници да покрене црквеносудски поступак против поглавара канонски непризнате македонске православне цркве (МПЦ), архиепископа Стефана (Вељановског).

Како је наведено у саопштењу Синода, поступак против архиепископа Стефана је покренут „због упорног остајања у расколу, нехришћанског учешћа у прогону aрхиепископа Јована, канонског поглавара aутономне Охридске архиепископије, и његовог свештенства, монаштва и верног народа, као и читавог низа других антиканонских активности”. Против архиепископа Стефана, како сазнајемо, биће подигнута оптужница, а СПЦ ће формирати црквени суд састављен од дванаест архијереја.

У МПЦ, коју не признаје ниједна православна помесна црква, архиепископ Стефан је први по одговорности и његова је дужност била да реши статус своје цркве, да је врати у јединство са осталим православним црквама, али он то није учинио и зато се против њега води црквеносудски поступак, каже наш саговорник из врха СПЦ који није желео да му наводимо име. 

Праунука Степе Степановића Ивана Лучић каже да је њен прадеда, који је са својим војницима поразио аустроугарску војску на Церу, био скроман човек који се никада није одвајао од своје војске.

Ивана Лучић из Београда, лекарка у пензији, рекла је да је једини захтев њеног деде по пензионисању био да на поклон добије кобилу Вилу.

"Прадеда је био скроман, народски човек. Знате ону његову чувену изреку - 'из народа сам потекао, са народом сам стално'", рекла је за Танјуг праунука Степе Степановића. Она је, уочи свечаности обележавања 100 година од Церске битке у Текеришу, истакла да се Степановић није одвајао од своје војске, у неким специјалним шаторима, већ да је увек био уз народ.

"Када је отишао у пензију највише је волео да оде у Чачак, где је у миру и тишини радио у својој баштици и шетао. Волео је Мораву и бедем на реци и то се кроз наше генерације преносило", истакла је Лучић.

Говорећи о свом прадеди, истакла је да Степа Степановић није дозволио да се убије његова кобила Вила. Како каже, иако је ослепела, Вила је надживела Степановића и испратила га у погробној поворци на вечни починак.

Данас се навршава три деценије од смрти легендарног писца, песника, новинара и афористичара Душка Радовића. У то име, подсетимо се свега што је радио. И насмејмо се поново његовим афоризмима...

Душко Радовић је био главни уредник "Пионирских новина", уредник Програма за децу Радио Београда, уредник програма за децу телевизије Београд, уредник листа "Полетарац", новинар "Борбе", уредник Студија Б...Ништа посебно, рекао би неко. Али рећи да је нечији посао било и наше детињство, е то је сигурно нешто!

Учили смо азбуку уз емисију "На слово на слово", читали "Полетарац" и будили се уз његово "добро јутро Београде" које нам је желео са таласа радио Београда уз песму "У рану зору". У оквиру ове емисије смо увек знали да ли да због гужве кренемо Бранковим мостом на посао, али и када би родитељи требало да туку своју децу, односно да ли је лако навијати за Партизан. 

Подсетите се неких од његових најбољих афоризама посвећених клинцима, мушко-женским односима и Партизану...

На данашњи дан пре 73 године усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша - мушкараца, жена и деце.

На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава, подсетио је председник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић.

"Згрожене монструозношћу злочина, бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти", каже Басташић.

Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније.

"Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату клања. Ноћ уочи католичког празника Велике Госпе, злочинци су у ували Слана на острву Пагу поклали преостале заточенике, мушкарце жене и децу", подсећа Басташић. Он каже да су усташки злочинци сутрадан ујутро, 15. августа, довршили крвави пир, после чега су се, пијани и крвавих униформи, прикључили процесији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града. 

Полагањем венаца и одавањем почасти обележена је 208. годишњица Боја на Мишару, једне од најзначајнијих победа српских устаника, предвођених вождом Карађорђем, над јединицама Османског царства.

После помена Карађорђу и устаницима, приређен је уметнички програм "Табориште" који су извели глумци Шабачког позоришта. Организовано је разгледање музејске поставке "Бој на Мишару" и отворена изложба слика 16. сазива Мишарске колоније у галерији Дома културе Мишар.

Битка на Мишару је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске на брду Мишар код Шапца од 13. - 15. августа 1806. године. Ова битка је једна од највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка и представља моменат у којем је постало јасно да су Срби спремни да иду до краја, до коначног ослобођења од вековног ропства. 

После битке код Делиграда, непосредно после битке на Мишару, Порта је прихватила услове мира које су Срби тражили преко свог посредника Петра Ичка. Он је у Цариград отишао пре великих битака на Делиграду и Мишару. После пораза, Порта је била приморана да учини уступке Србима. Прихваћени су услови примирја. Српски устаници су их одбацили али Ичков мир није остао мртво слово на папиру. 

Сутра се навршава 11 година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу, на Косову и Метохији, а за тај злочин нико још није одговарао.

И поред награде од милион евра и обећања представника УНМИК-а да ће, како су рекли, преврнути сваки камен да нађе убице, за злочин над недужном децом до данас нико није одговарао.

Из Еулекса поручују да иако су затворили случај због недостатка доказа, да постоји могућност да истрагу обнове ако буде нових сазнања и апелују на грађане да им доставе било коју информацију коју имају о трагичном случају из 2003. године.

Портпаролка Еулекса Драгана Николић Соломон изјавила је Танјугу да је тужилац Канцеларије специјалног тужилаштва Косова (КСТК) затворио овај случај јер истрага полиције није довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених али да ће КСТК поново отворити случај уколико се појаве нове информације.

„Било која званично обустављена истрага у сваком тренутку може бити поново отворена уколико се тужиоцу ставе на располагање нове информације које би потенцијално могле да покрену истрагу,„- навела је она. 

У Пребиловцима код Чапљине данас ће бити обележене 73 године од страдања више од 4.000 Срба из долине Неретве које су побиле усташе у Другом светском рату.

Само у Пребиловцима је 6. августа 1941. године убијено 826 мештана овог села, највише жена и деце, па бачено у Шурманачку јаму код Међугорја.

Епископ захумско-херцеговачки Григорије и епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије служиће у Пребиловцима свету архијерејску литургију у славу Светих пребиловачких новомученика. Обиљежавању ће присуствовати министар просвете и културе Горан Мутабџија.

Председник УО Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура рекао је да ће се на тај начин молитвено обележити 73 године од страдања српског народа доње Херцеговине у геноциду НДХ током Другог светског рата. Појаснио је да се од ове године Светим пребиловачким новомученицима, који су канонизовани као светитељи на овогодишњем Светом архијереском сабору СПЦ, не служе парастоси као другим покојницима.

"У Храму Васкрсења Христовог, који се обнавља у Пребиловцима, Свету архијерску литургију у славу новомученика пребиловачких служиће херцеговачке владике Григорије и Атанасије, са бројним свештенством и ђаконима", рекао је Јахура. 

Подизањем хрватске заставе и читањем имена погинулих у акцији Олуји на книнској тврђави у присуству државног врха почело је данас преподне обележавање "Дана побједе и домовинске захвалности" и 19 године од акције "Олуја".

Међу присутним су председник Хрватске Иво Јосиповић, председник Сабора Јосип Леко, председник Владе Зоран Милановић, начелник Главног штаба ОС генерал Драго Ловрић, прва потпредседница Владе Весна Пусић и други чланови Владе и друге званице.

Колинда Грабар Китаровић дочекана је аплаузом на Тргу Анте Старчевића, а на помен премијера Зорана Милановића чули су се звиждуци.

Книнска црквена звона огласила су се у 9 сати и 43 минуте, означивши тачно време када су на данашњи дан пре 19 година хрватске снаге ушле у Книн. После подизања заставе на тврђави, Книн је прелетело пет МИГ-ова, од којих су четири недавно били на ремонту у Украјини.

Уследило је полагање венаца и паљење свећа испред споменика на Тргу Анте Старчевића, где ће бити одржана и централна прослава на којој се очекују говори Иве Јосиповића, Јосипа Леке и Зорана Милановића, као и председника шибенско книнске жупанијске Хвидре Ивана Вукића. 

Србија, сећајући се Првог светског рата, одаје почаст жртвама борбе за право једне мале земље да постоји слободно међу народима, каже Александар Карађорђевић.

Принц Александар Карађорђевић данас је, у ауторском тексту поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, истакао да Србија сећајући се тог догађаја не слави ратну победу у глобалном конфликту, већ одаје почаст жртвама борбе за право једне мале земље да постоји слободно међу народима.

"Српски народ и Србија су добро упознали рат као стање духа и као цену која се мора платити да би се опстало и живело достојно слободних људи и заједнице којом управљају право и правда! Наши преци су платили ту велику цену, и ми ни сто година нисмо заборавили ни њихову жртву, ни пример којим су нас задужили", поручио је принц Александар, чији је прадеда Петар Први Карађорђевић био краљ Србије у тренутку избијања рата. 

Принц Александар је констатовао да данас нова времена и нови односи снага мењају сећање, мерила и односе у свету, али да за грађане Србије свест о слободи, праву и правди, иако стари и древни појмови, нису изгубили своју вредност.  

Сутра се навршава 19 година од почетка хрватске војне акције „Олуја” која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.

У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију „Олуја” којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.

Акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на самопрокламовану Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.

У операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника. 
Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.

Власти у Србији су избегличке колоне упућивале у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово.