Јуче и данас

У Спомен парку Иванковац код Ћуприје, на локалитету „Шанчеви на Иванковцу”, данас је одржана централна манифестације поводом 211. годишњице Боја на Иванковцу и прве победе српских устаника над регуланом турском цараском војском, коју је предводио Хафиш паша.

Свечаност је почела поменом погинулим устаницима и државним почастима, интонирањем националне химне, полагањем венаца Министарства рада, делегације Војске Србије и Министарства одбране, општине Ћуприја и невладиних организација, на споменик вођи устаника Миленку Стојковићу, који је рад академског вајара Милорада Митровића.

Бој на Иванковцу, који се одиграо на данашњи дан 1805. године, по оцени историчара „представља једну од најзначајнијих и највећих победа Карађорђевих устаника, предвођених Миленком Стојковићем, у читавом раздобљу Првог српског устанка”.

„То је, истовремено блистав пример тактички добро осмишљне и остварене војне операције. Остваривши победу у знаменитом боју на Иванковцу, српски устаници пружили су пример безмерне хранрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације током читава два наредна столећа”, записали  су историчари.

Ђаци генерације 17 палилулских основних школа отпутовали су данас на наградно путовање на Крф у оквиру пројекта ''Стопама наших предака'', које заједнички организују Српска православна црква и Градска општина Палилула.

Уз ђаке генерације са Палилуле на Крф су отпутовали и ђаци који су били најбоље пласирани на конкурсу Светосавског звонца у оквиру литерарних ликовних, музичких и видео радова на тему ''Породица'', затим најбољи ђаци из веронауке из Републике Српске, Федерације БиХ и Црне Горе, као и ђаци генерације основних школа са територије општина Стара Пазова.

Ђаке су на Крф испратили патријарх српски Иринеј и председник Градске општине Палилула Александар Јовичић, а претходно је у Саборној цркви одржан молебан за њихов пут који је служио патријарх.

''Стопама наших предака је пројекат који траје од 2012. године са благословом патријарха Иринеја и до сада је са нама ишло више од 200 деце, а ове године водимо нових 46 најбољих ђака из читавог региона - Републике Српске, Федерације БиХ, Црне Горе и Србије, а иду и деца из Руске школе која функционише при амбасади Русије у Београду'', рекао је вођа пројекта и члан редакције Светосавско звонце Димитрије Стикић.

После Јохане Меркус, холандске принцезе која је због своје блиставе улоге у Херцеговачком устанку 1875. године ушла и у народну легенду (барјактар Бојана), још једна Холанђанка се на частан начин, као хероина, уписала у српску историју. Јени Лигтенберг, апотекарка из холандског места Херхуго вард (код Амстердама), храбро је отишла 1993. у њој непознате Пале и провела близу три године у тамошњој ратној болници „Коран”.

Посветила се бризи о рањеницима, набављала лекове и санитетски материјал, предусретљиво преносила богато апотекарско искуство. Била је задивљена херојством, хуманошћу и етиком српских лекара. Помагала је колико је могла. Несебично и пожртвовано. Њу је болела патња српског народа, а још више лицемерност представника међународне заједнице који су манипулисали жртвама и слали у свет нетачну и извитоперену слику ратне стварности, ширећи мржњу према Србима.

Све време на Палама госпођа Лигтенберг је водила дневник, из дана у дан бележи запажања о људима и догађајима, о потресним призорима страдања и војника и цивила, о свему што је чинило сурову ратну свакодневицу. „Срби имају огромну снагу воље, мало или никако се не жале, добро се прилагођавају својој судбини и притом остају ведри” – стоји у једном дневничком запису.

Амерички публициста и истраживач рада Хашког трибунала Енди Вилкоксон у својој студији "Хашки суд ослободио Слободана Милошевића за ратне злочине у БиХ 10 година прекасно" наводи да 10 година после смрти бившег председника Србије они признају да није крив, а после свега Трибунал није учинио ништа да објави чињеницу да не постоји Милошевићева кривица за умешаност у "удружени злочиначки подухват".

Вилкоксон каже да је Милошевић проглашен невиним у пресуди бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, али је та истина, иако на видном месту, изнесена у "шуми страна" за коју је Веће Хашког суда претпоставило да је нико неће тражити. Он је за "Вечерње новости" рекао да је истина о улози некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића у конфликту у БиХ дефинисана у 1.303 одељка на 2.590 страница обимно написане пресуде Караџићу.

Вилкоксон сматра да Србија сада, пошто је оглашена невином за рат у БиХ, има право да постави низ питања у УН - зашто су јој уведене економске санкције мимо сваког правног основа, зашто су Срби сатанизовани од 1992. године и, на крају крајева, зашто су бомбардовани."
У најмању руку ваши правници треба да ишчитају пресуду Караџићу и уверен сам да ће наћи исто што и ја", каже он.

Вилкоксон је у својој студији таксативно изнео налазе суда у пресуди Караџићу из којих произилази да Милошевић, против којег су најтеже оптужбе, укуључујући и оптужбе за геноцид биле у вези са БиХ, није учествовао у удруженом злочиначком подухвату у БиХ и да је чинио све да спречи рат. 

Да ли Сарајево филм фестивал, служи промоцији филма или бошњачке политике?

Пошто је Анђелина Џоли направила филм о рату у БиХ по укусу само једне стране, у Сарајеву се, чини се, надају да би по истом рецепту могли да искористе и холивудског глумца Роберта Де Нира, који је био главна звезда Фестивала. Де Ниро је већ био у обиласку такозваног тунела спаса, па је упознат са причама о гранатирању Сарајева.

Роберт Де Ниро је можда дошао да отвори филмски фестивал, али се по већ незаобилазној традицији, морао да упозна и са Сарајевском "причом о рату". Глумац је проведен кроз такозвани тунел спаса. Бацање Срба са стена у Казанима и злочини у касарни Виктор Бубањ, су му прећутани. "Планули" су и коментари на порталима, а многи се надају да ће и Де Ниро, као и Анђелина Џоли, о страдању Бошњака да направи филм.

Да таква пропаганда успева, доказ је Данис Тановић који је симпатије целог света према бошњачким жртвама добио и тако што је у филму фалсификовао чињенице и српске жртве приказао као Бошњачке, кажу у Савезу Логораша Републике Српске.

- Тако је режисер Данис Тановић добио Оскара популарности за свој филм у којем је користио наше жртве и патње - рекао је Дукић.

У Музеју града на новосадској Петроварадинској тврђави отворена је изложба историчара Синише Јокића поводом 300 година од Битке код Петроварадина у којој су се сукобиле војске Отоманског царства и Хабзбуршка монархија. Јокић тврди да је победа Хабзбурга у овој бици "подигла" Нови Сад, ослободила Београд, северну Србију, Банат и Посавину.

"После неколико векова све те земље су ушле у састав хришћанске државе Хабзбуршке монархије. Та битка је заувек спречила продор Османске империје и показала да је Петроварадинска тврђава гарант мира, чувар Новог Сада и целог региона, као и централне Европе", рекао је Јокић посетиоцима изложбе. Он је додао да је битка код Петроварадина показала генијалну војничку способност хабзбуршког војсковође принца Еугена Савојског.

"Савојски је предводио устројену војску хришћанске царске армије и Срба, који су у бици учествовали као граничари и шајкаши. Ти Срби су вековима крварили не би ли ослободили српску земљу и вратили је у хришћанске оквире", нагласио је Јокић.

Петроварадинска битка представља једну од највећих и најзначајнијих битака на овим просторима, у којој је са обе стране учествовало 300.000 војника.

Посетиоци изложбе могу да виде пушке, мачеве, буздоване, топове, који су се користили у бици у којој је животе изгубило више од 9.000 војника.

У Топчидерском парку у Београду данас је полагањем венаца и цвећа обележена годишњица смрти швајцарског хуманисте и криминолога Арчибалда Рајса.

После полагања венаца председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић рекао је да је веома значајно што је држава донела одлуку да се у оквиру обележавања сећања на Први светски рат уврсти и датум смрти Арчибалда Рајса.

"Као Београђанин могу да кажем да ми је част што смо имали таквог суграђанина. Мало је људу који су исказали такву љубав и припадништву једном народу. За тако кратко време успео је боље него ико да нас опише у својим књигама и свом приватном тестаменту. Описао је све наше мане, које и дан данас нама штете", рекао је Никодијевић новинарима. Он је указао на историјску улогу Арчибалда Рајса, који је дошао у Србију у најтеже време за српски народ 2014. године на позив Владе у Србију.

"И ширио пре свега истину о злочиним и зверствима која су починили Аустроугарска, Немачка и Бугарска војска над недужним цивилним станвништвом. Успео је да разбије сву ту пропаганду коју је ширила Аустроугарска о Србима као дивљем и злочиначком народу, на чему смо му неизмерно захвални", казао је Никодијевић. Он је указао да је веома битно да Србија има такве пријатеље у свету. 
Представник Савез удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године рекао је да је Арчибалд Рајс синоним љубави и пријатељства других народа и појединаца према Србији и њеном народу.

Полагањем венаца на споменик мајору Михаилу Илићу и погинулима на Јаворском ратишту и у Калипољској бици 1876. године, као и свечаним програмом на месту на коме је та битка почела пре 140 година, Србија је обележила значајан јубилеј из историје борби за слободу и уједињење, наводи се у саопштењу Министарства одбране Србије.

Венце су на костурницу и споменик положили начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић у својству изасланика главног покровитеља обележавања јубилеја, председника Србије Томислава Николића, али и председници општина Ивањице и Нове Вароши. Венце су положили и представници неколико удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. године, представници хуманитарне организације ''Стара Рашка'', Равногорски покрет Ивањице, Удружење ''Српски домаћин'' и представници основне школе ''Мајор Илић'' из Ужица.

''Моја је лична и војничка част што сам у прилици да на овом историјском месту, попришту велике битке и несебичне жртве за слободу, одам пошту јунацима чије је дело уткано у традицију Војске Србије коју чувамо и којом се поносимо'', рекао је Диковић. Он је пренео поруку председника Николића који је истакао да је ''Први српско - турски рат, 1876. године, био борба Давида и Голијата, рат мале и лоше припремљене Србије против моћне и добро наоружане Турске''.

Јапан је данас обележио 71 годину од бацања атомске бомбе на Хирошиму, а први човек тог града позвао је свет да се уједини у напору за забрану нуклеарног оружја.

Ове године, редовна церемонија одржана је неколико месеци пошто је Барак Обама био први председник САД посетио Хирошиму и одао почаст жртвама тог америчког оружја.

Око 50.000 ученика комеморације, укључујући премијера Шинзо Абеа и представнике више од 90 страних држава, одржало је минут ћутања у оном тренутку када је 6. августа 1945. године, атомска бомба пала на град, пренио је АФП.

Градоначелник Хирошиме Казуми Матсуи позвао је свет да, "уједињен и са жаром", предузме акцију за укидање атомског оружја, "тог крајњег облика нечовечности".

Премијер Абе је поновио да ће се Јапан и даље залагати за уклањење атомског оружја у свијету.

У бомбардовању Хирошиме страдало је 140.000 људи, неки одмах, а неки касније од последица повреда или радијације. Три дана доцније, на исти начин је животе изгубило око 70.000 људи у Нагасакију

Многи у Јапану сматрају да је то био ратни злочин, како због саме разорне природе атомског оружја, тако и због тога што су мета били цивили.

Српска православна црква и њени верници славе Светог Илију. Присутан је у Старом и Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком.

Празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије кога све хришћанске цркве везују за прошлост и будућност хришћанске цркве и спасења човечанства, српска православна црква и њени верници обележавају 2. августа.

Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанаком нове вере и новим Христовим доласком.

Према предању свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.

Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља - ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.