У Топчидерском парку у Београду данас је полагањем венаца и цвећа обележена годишњица смрти швајцарског хуманисте и криминолога Арчибалда Рајса.
После полагања венаца председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић рекао је да је веома значајно што је држава донела одлуку да се у оквиру обележавања сећања на Први светски рат уврсти и датум смрти Арчибалда Рајса.
"Као Београђанин могу да кажем да ми је част што смо имали таквог суграђанина. Мало је људу који су исказали такву љубав и припадништву једном народу. За тако кратко време успео је боље него ико да нас опише у својим књигама и свом приватном тестаменту. Описао је све наше мане, које и дан данас нама штете", рекао је Никодијевић новинарима. Он је указао на историјску улогу Арчибалда Рајса, који је дошао у Србију у најтеже време за српски народ 2014. године на позив Владе у Србију.
"И ширио пре свега истину о злочиним и зверствима која су починили Аустроугарска, Немачка и Бугарска војска над недужним цивилним станвништвом. Успео је да разбије сву ту пропаганду коју је ширила Аустроугарска о Србима као дивљем и злочиначком народу, на чему смо му неизмерно захвални", казао је Никодијевић. Он је указао да је веома битно да Србија има такве пријатеље у свету.
Представник Савез удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године рекао је да је Арчибалд Рајс синоним љубави и пријатељства других народа и појединаца према Србији и њеном народу.
"Споменик Рајсу опомиње - Србијо онолико колико имаш пријатеља у свету можеш бити и спокојна и сигурна", казао је он.
Поводом 87. годишњице смрти венце су на споменик Рајсу између остали положили и представници Министарства одбране, Полицијске академије, Шајцарске амбасаде, Општине Чукарица.
Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у месту Хехцберг у немачкој покрајини Бајден. Рајса је 1914. године српска влада позвала да испита масовне ратне злочине које су аустроугарске, немачке и бугарске трупе починиле над становништвом Србије. Период од 1914. до 1918. Рајс је са кратким прекидима провео са српском војском на Крфу, Солунском фронту и Кајмакчалану, прво као неутрални иследник, а потом као швајцарски добровољац српске војске.
Рајс се вратио у Београд са ослободиоцима 1. новембра 1918. године, а у послератном периоду (1918-1921), дао је оставку на професорско место у Лозани и дефинитивно се настанио у Београду, са жељом да учествује у изградњи новог живота у разореној Србији.
Бета
Ауторска права Радио Оаза 2026