Јуче и данас

Срећан рођендан Хабловом космичком телескопском спектрографу (STIS - Space Telescope Imaging Spectrograph)! Фебруара месеца, далеке 1997, астронаути су за време друге мисије Хабла поставили тај инструмент на чувени телескоп.

Тај ефикасни инструмент обједињује камеру и спектрограф који разлаже светло на саставне делове - боје, односно различите таласне дужине - обезбеђујући „отисак прста" сваког посматраног објекта. Ти подаци нам говоре о температури објекта, његовом хемијском саставу, густини, покретима.

Спектрографска посматрања откривају и промене на небеским објектима, како се космос развија. СТИС (STIS - Space Telescope Imaging Spectrograph) био је такође пионир на пољу слика великог контраста - реч је о вештини хватања објеката слабог сјаја, као што су планете, на пример, поред објеката који су веома сјајни, као на пример звезде око којих оне круже. Уређај је осетљив на широк опсег таласних дужина светла, од ултраљубичастог, преко видљивог, до скоро инфрацрвеног спектра. СТИС је на дневни ред поставио велики број различитих астрономских тема. Следи листа која свакако није потпуна.

Одређивање масе црних рупа у центру галаксија

Астрономи користе СТИС како би спровели истраживање на више од 30 галаксија у којима трагају за масивним црним рупама у њиховом средишту. 

На данашњи дан пре 100 година, први пут је на неком носачу звука, забележена џез музика. Снимио га је „Диксиленд џез бенд“.

Нумера Livery Stable Blues, коју су написали Реј Лопез и Алчиде Нуњез, трајала је тачно три мунута и 10 секунди.

„Диксиленд џез бенд“, основан 1916. године, имао је пет чланова. Плочa, коју је издала дискографска кућа „Виктор“ 7. марта, постала је велики хит омогућивши џезу, који је тада као музички стил постојао искључиво у Њу Орлеансу и околини, да постане глобално популаран.

Убрзо по издању прве плоче, бенд мења име у „Ориџинал Диксиленд џез бенд“. Били су први џез бенд који је икада наступао у Европи, те 1918. године.

Били су активни до 1925. године, снимили бројне композиције које ће касније постати џез стандарди. Накратко су се окупили 1936. године.

За све то време објавили су више од 50 плоча са више од 100 нумера. Једна од познатијих коју су написали, била је Tiger Rag.

РТС

Једина оружана побуна на територијама које су биле окупиране трупама Централних сила у Европи започела је двадесетих дана фебруара 1917, и трајала око једног месеца. Устанку је претходила и следовала герила, а обухватио је територију Топличког округа - Косанички, Прокупачки, Јабланички и Добрички срез, и источне и средње пределе Копаоника.

У јесен 1915. године уследио је нови напад трупа Централних сила на Краљевину Србију, којима је командовао немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Српска војска је била принуђена на одступање преко Албаније и Црне Горе, до обала Јадранског мора.

Србија је била окупирана и подељена. Аустроугарска војна власт образовала је Војно-генерални гувернеман у Србији, са седиштем у Београду. Бугари су оформили две војно-инспекцијске области: Мораву, са седиштем у Нишу, и Македонију, са седиштем у Скопљу.

Окупирани становници Србије, они обични, мали људи који су на својој кожи осећали последице губитка независности и слободе, ипак су се надали бољој будућности. Наду у ратни преокрет нису могли угушити ни бруталност, строгост ни перфидност Бугара, Аустријанаца и Мађара.

Путовање кроз време је могуће, сматра научник Андреј Канањин. Времеплов ће вероватно ускоро бити направљен, а чак и обични смртници ће моћи њиме да путују.

Никаква посебна припрема неће бити потребна, каже руски научник у интервјуу за Спутњик. За сад, тврди Андреј Канањин, путовање у будућност је могуће, што је више пута и експериментално потврђено. Принцип преласка у будућност је једноставан; неопходно је само направити летелицу, односно летећи апарат који може да се креће брзином светлости.

- Ако полетите на оваквој летелици, мање времена ће протећи него кад сте на Земљи. То је важно, како бисте могли да одредите колико далеко у будућност желите да одете - објашњава научник.

Фактички испада да овако описани времеплов јесте нека врста свемирског брода, а путовање кроз време је уствари пут без повратка.

- Али људи би хтели да се врате! И ту настаје проблем. Савремена наука тврди да је повратак у прошлост немогућ. Нарушавање хронологије, односно историје какву ми познајемо, могло би да доведе до фаталних промена у том историјском току, односно до временских парадокса - упозорава Канањин.

Најпознатији је "парадокс деда", односно мисаони експеримент којим се доказује да је у ствари немогуће путовати кроз време. 

На данашњи датум, 20. фебруара 1860. године, изашао је први број „Данице“. Књижевни часопис имао је значајну улогу у развоју уметничког реализма.

Десетодневни часопис „Даница" излазио је у Новом Саду од 20. фебруара 1860. до 20. августа 1872. године.

Прекид у излажењу часописа трајао је од августа 1871. до маја 1872. године.

„Даница" је књижевни часопис српског романтизма.

Покретач и први уредник био је правник, публициста и књижевник Ђорђе Поповић.

Добио је надимак Даничар по имену часописа.

За часопис су писали Јаков Игњатовић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Владислав Каћански, Јован Илић, Љубомир Ненадовић.

„Даница" је имала значајну улогу у развоју националног и уметничког реализма (посебно поетског израза), као и у окупљању и организовaњу Уједињене омладине српске (1866).

Последњих девет бројева часописа уређивао је Ђорђе Рајковић.

Маја Стојановић, РТС

„Априла 1916. стигли смо у Одесу. Наша поворка искићена заставама и војнички постројена, упутила се кроз град до штаба Српског добровољачког одреда у улицу Баљшаја Арнаутскаја. После ужасне сибирске зиме, у Одеси нас је дочекало дивно и топло пролеће. Народ руски нас је свуда у пролазу поздрављао и узвикивао: „Да здравствујут Серби, героји“, јер је овде већ било око 8.000 српских добровољаца”, пише у мемоарима Панчевац Светислав Света Радуловић, тада млади банкарски чиновник описујући делић свог дугог ратног пута руским фронтом од Иљева, Вороњежа и Уфе до логора у Сибиру и придруживању добровољачким јединицама, које су се обучавале на обали Црног мора.

Светислав Света Радуловић је, треба рећи, био једно од осморо деце панчевачког свештеника Душана Радуловића и мајке Јелене, из угледне фамилије Бикар.

Растао је и васпитаван у породици чија је глава протојереј овдашњи такође био страдалник већ од првих дана Великог рата.

Ухапшен и интерниран најпре у румунски Арад, потом у Пешту, а по ослобођењу иако озбиљно нарушеног здравља, активан у добротворним, просветним и хуманим друштвима.

Као члан Народног већа, протојереј Радуловић је био и у депутацији код краља да изјави присаједињење Војводине мајци Србији.  
Двадесетогодишњи Света је тог априла за собом имао готово две године ратовања и заробљеничког стажа на руском фронту. 

За 12 мртвих Срба без правде већ 16 година

Парастосом у Цркви Свете Петке у Лапљем Селу обележено 16 година од минирања аутобуса "Ниш-експреса" у Ливадицама, када је погинуло 12, а повређено 43 Срба. Злочин, један од најтежих по доласку међународне заједнице на КиМ, догодио се када је први од шест аутобуса са расељеним Србима у пратњи Кфора, кренувши на задушнице, нагазио на експлозив постављен у пропусту испод пута.

Гордана Ђорић, једна од преживелих путница из аутобуса, у нам је рекла да никад неће заборавити породицу која је седела одмах иза возача: са мајком Снежаном (27) и оцем Небојшом (29) био је и двогодишњи Данило, који је освојио симпатије свих путника. Сви су настрадали.

- Чињеница да 16 година међународне организације и привремене институције самоуправе у Приштини нису у стању да пронађу и казне налогодавце и извршиоце напада на аутобус "Ниш-експреса" код Подујева обесмишљава сваку причy о владавини права и демократије на Косову и Метохији - наводи се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

В. Новости

УНИШТЕНИ ПАНОИ СА ИМЕНИМА СТРАДАЛИХ СА КИМ: Од зида плача до зида срама 

Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару. 

Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму.

Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.

Навршило се 116 година од смрти првог нововековног краља Србије Милана Обреновића, који је владао од 1868. до 1889. године.

Тим поводом, сутра ће у Манастиру Крушедол на Фрушкој Гори бити организована државна церемонија у оквиру које ће помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милан Поповић положити венац на гроб краља Милана и одати му почаст, саопштено је из Владе Србије.

Краљ Милан Обреновић био је унук Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша Обреновића.

Током његове владавине вођено је више ослободилачких ратова, а Србија је стекла међународно признање одлукама Берлинског конгреса од 13. јула 1878. године.

Милан Обреновић је 1876. године, у време када је Србија још била кнежевина, објавио рат Османском царству, али је неспремна српска војска поражена у Првом српско-турском рату.

Више успеха кнез Милан имао је у Другом српско-турском рату, после чега је Србији на Берлинском конгресу 1878. године призната независност, а у њен састав ушли су Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ.

Краљ Милан се у спољној политици ослањао на Аустроугарску, од које је добио подршку за проглашење Краљевине Србије 1882. године.

Жупанијски суд у Загребу, који је надлежан за пресуде из времена комунизма, одлучиваће о ревизији поступка против Филипа Лукаса, дугогодишњег председника Матице хрватске, који се сматра заговорником усташке државе, а који је пре 72 године у одсуству осуђен на смрт стрељањем.

Рехабилитацију је затражило загребачко удружење "У име обитељи" на иницијативу винковачког огранка Матице хрватске.

Загребачки "Јутарњи лист" пише да се, каква год била пресуда, после дуготрајног заборава опет отвара прича о једној од најистакнутијих особа Хрватске између два рата, која је прешла пут од заговорника јужнословенског уједињења, до писца панегирика Анти Павелићу.

Јутарњи пише да је ово друга иницијатива за рехабилитацију особа које су југословенске власти осудиле због сарадње са руководством Независне Државе Хрватске.

У јуну 2016, Жупанијски суд у Загребу је у целости поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. по којој је проглашен кривим да је сарађивао са италијанским и немачким окупатором, као и усташким режимом у НДХ, за насилно покатоличавање православаца, за помагање усташком режиму, али и непријатељску пропаганду по завршетку рата.

Лукас је био председник Матице хрватске од 1928. до 1945. године, и то је најдуже вођење ове институције. Између 1920. и 1945. године био је професор економске географије на Економско-комерцијалној високој школи у Загребу, која је данашњи Економски факултет.