Окупљени народ, подстрекаван јеврејским првосвештеницима, затражио је слободу за Вараву, а осуду за Христа, речима: "Крв његова на нас и нашу децу".

Пилат је тако и одлучио, рекавши: "Осудили сте невиног". После тога је приступио ритуалном прању руку. Одатле потиче израз "прање руку" у значењу скидање одговорности са себе.

Осуђеног Христа војници су бичевали, ставили му на главу трнов венац и терали га да до брда Голгота носи крст, на којем је разапет.

Распетог Христа војници су проболи копљем између ребара, ставили му на уста сунђер натопљен сирћетом, а изнад главе плочу са натписом на хебрејском, грчком и латинском језику: "Исус Назарећанин, цар јудејски". За то време Исус је молио Бога да им опрости, речима: "Опрости им, Боже, јер не знају шта чине".

Света јеванђеља наводе да је Христос у "девети час дана", односно у три часа после подне испустио душу.

У моменту Христове смрти небо се потпуно помрачило, настала је невиђена олуја, гробови су се отворили, а стена на коју је стављен крст пукла је по неприродној линији.

Мртвог Христа скинули су са крста, умотали у погребно платно, сахранили у гробницу, на чији улаз је постављена велика камена плоча, а пред гробом су стражарили легионари.

Христова жртва и његова смрт на крсту је ради спирања греха целог људског рода и претходила највећем догађају - Васкрсу - којим је Богочовек победио смрт и вечну погибељ, као последице греха.

Пошто је Велики петак најтужнији дан у години, на тај дан звона не звоне, већ се служба означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу. Тог дана се служи служба – која се зове Царски часови, а увече се чита статија са изношењем плаштанице, опходом око храма и полагањем плаштанице - платна које симболизује страдалог Христа.

"Велики петак је радосна туга. То није очај, то није жал за покојним Исусом", каже професор Љубомир Стојановић са Богословског факултета у Београду.

"То је дан спасоносне радости, додаје он, и подсећа да на Велики петак Христос отвара врата раја и у њих уводи покајаног разбојника. Такође на крсту свемоћно узвикује: Оче опрости им, не знају шта чине! Тиме нама који се зовемо хришћани оставља идеал живота", каже професор Стојановић.

Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства. На тај дан се не служи литургија, осим ако су Благовести.

На Велики петак се пости. Обичај је да се на тај дан фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом, која симболизује Христову крв.

На Велики петак се не пева, не весели, а од Великог четвртка до Ускрса (недеље) када је, по веровању, Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер она су у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.

Агенције

Погледајте ВИДЕО