Здрав живот

У зимским данима сува шљива је многоструко корисна због своје хранљиве вредности. Оно по чему се сува шљива истиче је висок садржај гвожђа (100 грама сувих шљива садржи четири милиграма гвожђа). Овом количином се може подмирити трећина укупних дневних потреба организма за гвожђем. Однос калцијума и фосфора у сувим шљивама је правилан што омогућава боље искоришћавање и гвожђа и калцијума и фосфора. Суве шљиве се зато препоручују у лечењу анемије и за правилан раст и развој деце. Сува шљива је позната и по садржају калијума (100 грама садржи око 850 милиграма калијума), док натријума садржи веома мало, па је подесна за исхрану болесника којима је ограничена употреба кухињске соли (болести срца и бубрега).
Од посебног значаја је висок садржај витамина А. Сто грама сувих шљива може да подмири пола дневних потреба организма за овим витамином. Из ових података може се закључити да би сува шљива морала што чешће да се нађе у нашем јеловнику.
Можете направити, на пример, десертне куглице са сувим шљивама. За ове куглице је потребно: три беланцета, 100 грама шећера, сок од једног лимуна, 150 грама сувих шљива, 75 грама сувог грожђа, 150 грама ораха

Приближава се Нова година, Божић и остали празници, па није на одмет да се подсетимо чега се треба припазити уколико се пије превише алкохолних пића.
Главни састојак алкохолних пића је етил-алкохол или етанол, који се у организму разлаже на ацеталдехид, одговоран за главобољу, повраћање и сирћетну киселину.
Ако се алкохол консумира у већој количини, он делује на све системе у организму у трајању до 24 сата. Доводи до ширења крвних судова мозга, што изазива јаку главобољу. Такође утиче на централну ендокрину жлезду хипофизу, која лучи неприкладну количину различитих хормона, што доводи до поремећеног сна, сна који није ни дубок ни освежавајући. Стимулише и централни нервни систем, доводећи до јаког знојења, дрхтања и појачане осетљивости на светло, звук и додир.

Састојци:
    * 4 мања плава патлиџана
    * 100 грама пиринча
    * по један корен шаргарепе и целера
    * 2 парадајза
    * бибер, со, уље
    * мајоран

Начин припреме:
Патлиџане опрати, исећи уздуж на половине, издубити средину, посолити и оставити да се оцеде. На уљу продинстати исецкану средину патлиџана, ољуштен и исецкан парадајз, изрендану шаргарепу и целер. Затим додати пиринач, со, бибер и мајоран, динстати још неколико минута, па овом масом пунити полутке патлиџана. Поређати у суд за печење, прелити уљем и испећи у рерни.

Рeзултaти истрaживaњa jaпaнскoг Министaрствa здрaвљa пoкaзaли су дa рeдoвнo кoнзумирaњe зeлeнoг чaja зaустaвљa рaзвoj рaкa прoстaтe. Истрaживaњe je спрoвoдjeнo у тoку 12 гoдинa нa узoрку oд 50.000 мушкaрaцa, стaрoсти измeђу 40 и 69 гoдинa, сa читaвe тeритoриje Jaпaнa.
Oсoбe кoje пиjу мaњe oд jeднe шoљe зeлeнoг чaja днeвнo излoжeниje су oпaснoсти дa oбoлe oд рaкa прoстaтe лoкaлизoвaнoг вaн прoстaтичнe злeздe, нaвoди сe у истрaживaњу. Oпaснoст oд рaзвoja тe врстe рaкa смaњeнa je дрaстичнo мeђу мушкaрaцимa кojи су пили днeвнo вишe oд пeт шoљa зeлeнoг чaja, дoк je тaj прoцeнaт биo скoрo двoструкo вeћи мeђу мушкaрцимa кojи су днeвнo кoнзумирaли мaњe oд jeднe шoљe тoг чaja.
Рeдoвнo кoнзумирaњe зeлeнoг чaja ниje имaлo утицaja нa рaзвoj рaкa лoкaлизoвaнoг у прoстaтичнoj жлeзди.
Нaучници кojи су спрoвeли истрaживaњe дoшли су дo зaкључкa дa супстaнцa кaтeхин кoja сe нaлaзи у зeлeнoм чajу мoжe дa нeутрaлишe aгeнсe кojи пoдстичу рaзвoj рaкa прoстaтe у oргaнизму.

Детаљно чишћење куће често може да буде узрок појаве астме, сматрају британски стручњаци. Узрок болести је употреба средстава за чишћење у спреју и освеживача ваздуха који, чак и када се користе само једном недељно, повећавају ризик од оболевања.
Стручњацима је одавно познато да средства за чишћење могу да узрокују проблеме са дисањем код особа које већ болују од астме. Међутим, ризик од оболевања расте са учесталошћу коришћења и врстом средства за чишћење, показало је истраживање којим је било обухваћено 3.500 особа. Најопаснији су освеживачи ваздуха и средства за чишћење намештаја и стакла. Експозиција овим хемикалијама је одговорна за настанак око 15 одсто случајева асме код одраслих особа. У просеку ризик од оболевања је већи за 30-50 одсто код особа које су редовно изложене дејству хемикалија.
Стручњаци верују да поменуте хемикалије садрже одређене иритансе који неповољно делују код особа које имају предиспозицију да добију астму. С друге стране, произвођачи средстава за чишћење нас уверавају да су њихови производи безбедни за употребу. Даља истраживања то треба да потврде.
Ј. М.

Руку на срце, наука је пажњу на бели лук усмерила тек однедавно. А што се тиче његових лековитих својстава, она су позната и призната још из времена градње египатских пирамида. Још тада су га Египћани користили, не само у исхрани, већ и у верским обредима, па су главице белог лука направљене од глине стављали у Тутанкамонов гроб, а несебично су га делили и робовима трудећи се да и они остану што дуже здрави.
Хипократ, отац савремене медицине, употребљавао је пару добијену кувањем белог лука за лечење грлића материце.
У средњем веку монаси су жвакали бели лук верујући да ће се тако заштитити од куге.
У оба светска рата, када антибиотици још нису били доступни, лекари су бели лук користили за дезинфекцију рана и спречавање гангрене. Совјетска војска се толико ослањала на њега да је постао познат као „руски пеницилин”.
Иако су и у нашем народу већ одавно позната и цењена његова лековита својства, последњих година имамо све више научних сазнања, спознаја и објективних података да је бели лук веома користан за здравље срца и крвних судова, па се с разлогом сматра корисним у снижавању холестерола у крви, обарању високог крвног притиска и спречавању преурањене артеросклерозе.

Ноћ уочи напорног радног дана може да изазове несаницу. И иначе, ако у кревет одлазите а да нисте завршили све обавезе које вас очекују наредног дана, тешко да ћете мирно и брзо заспати. Ово је медицински проблем развијених земаља и читави тимови стручњака раде на изналажењу начина који ће заузетим људима омогућити мирно спавање и тако неопходан одмор. Америчка академија медицине спавања изнела је научни став везан за неке тешкоће са спавањем које муче пословни свет.
Чак и када људи одлазе у кревет у пристојно време могу лежати будни у њему размишљајући о својој „to do list”, и обавезама које их чекају наредног дана. Оно што лекари из ове угледне америчке установе саветују састоји се у следећем:
„Не носите листу обавеза за сутра са собом у кревет. Уколико правите такву листу, онда је саставите у касно послеподне, знатно пре одласка на спавање, проверите све ставке и спакујте у роковник. Затим избришите из главе сутрашње обавезе и полако се припремајте за спавање,” саветује др Ралф Донеј, шеф медицине сна у Центру за поремећај спавања у Калифорнији. Он још каже да се може десити да упркос готовој листи обавеза човек у кревету настави да размишља о ономе што мора да уради, а то је узрок за несаницу. У том случају, најбоље је поступити на следећи начин:

Да постоји веза између здравља и светлости потврђују најновија истраживања доктора Ричарда Хобдеја, са Универзитета западне Енглеске. Др Хобдеј напомиње да се човечанство све више бави активностима које се одвијају у затвореним просторима, па нас тако зграде стално „штите” од дневног светла. Он је објаснио да се из дана у дан појављује све више питања у вези са лишавањем радника дневног светла и утицаја који то има на њихово здравље.
Ова тема је окупирала и стручњаке другог „Daylight” симпозијума компаније „Велукс”, који је одржан почетком маја ове године у шпанском граду Билбао у музеју „Гугенхајм”, где су се окупиле архитекте и инжењери из читавог света и разговарали о томе како у процесу планирања пројекта изградње пословних зграда и зграда јавних институција треба обезбедити довољну количину дневне светлости за будуће објекте.
Доктор Хобдеј је приказао неколико суштинских примера у којима дневно светло има важну улогу за здравље људи:

Човеков живот, здравље и тајна дуговечности предмет су бројних истраживања. Одувек је човека највише занимало колико дуго и како квалитетно ће живети. Један од могућих одговора нуди се у студији харвардских научника, објављеној у часопису „Cell“. Резултати њихове студије сугеришу да је за овај феномен кључна молекуларна реакција на стрес изазван ограниченим уносом калорија. Иако је прва асоцијација на стрес нешто лоше, у овом случају није тако. Овде та реакција доприноси очувању кључних функција ћелија па тако организму олакшава борбу против болести повезаних са старењем, објашњава се у чланку о овој студији.
Лабораторијски експерименти на људским ћелијама показали су да смањење уноса калорија, уз одржавање потребног нивоа храњивих материја, покреће ланчану реакцију у митохондријама која доводи до повећања нивоа коензима по имену NAD.
То доводи до повећане активности ензима чију производњу контролишу гени SIRT3 и SIRT4.

Престижни канадски дневни лист „The Globe and Mail“ објавио је 12. октобра 2007. године на насловној страни чланак аутора Андре Пикара (Andre Picard) о повлачењу лекова против кашља и прехладе за децу, из апотека у Канади и Сједињеним Америчким Државама. Разлог за такву одлуку јесте чињеница да је код деце лако долазило до случајног предозирања леком које је могло да доведе и до смртног исхода. Овом одлуком обухваћени су лекови за децу који се издају на лекарски рецепт и они који су у слободној продаји, као тyленол, бенилин у виду сирупа или капљица за нос, или диметап.
Др Мајкл Ридер (Michael Rieder), начелник клиничке фармакологије дечје болнице у Лондону и Западном Онтарију у Канади – истиче да је најбољи начин лечења мале деце од прехладе и кашља давање пуно течности и евентуално неког лека за снижавање повишене температуре. Он каже да лекови против кашља и прехладе на децу немају позитиван ефекат и сматра да родитељи пре употребе ових лекова треба да се упитају да ли то раде да би се деца осећала боље, или пак да би се боље осећали они, родитељи