Човеков живот, здравље и тајна дуговечности предмет су бројних истраживања. Одувек је човека највише занимало колико дуго и како квалитетно ће живети. Један од могућих одговора нуди се у студији харвардских научника, објављеној у часопису „Cell“. Резултати њихове студије сугеришу да је за овај феномен кључна молекуларна реакција на стрес изазван ограниченим уносом калорија. Иако је прва асоцијација на стрес нешто лоше, у овом случају није тако. Овде та реакција доприноси очувању кључних функција ћелија па тако организму олакшава борбу против болести повезаних са старењем, објашњава се у чланку о овој студији.
Лабораторијски експерименти на људским ћелијама показали су да смањење уноса калорија, уз одржавање потребног нивоа храњивих материја, покреће ланчану реакцију у митохондријама која доводи до повећања нивоа коензима по имену NAD.
То доводи до повећане активности ензима чију производњу контролишу гени SIRT3 и SIRT4.