Занимљивости

Фрaнцуски прeдсeдник Никoлa Сaркoзи изaзвao je нoви скaндaл, oвaj пут нa Сaлoну пoљoприврeдe, пoштo je учeствoвao у вулгaрнoj вeрбaлнoj рaзмeни сa jeдним oд пoсeтилaцa кojи ниje хтиo дa сe сa њим рукуje, прeнeли су фрaнцуски мeдиjи.
Снимaк тoг инцидeнтa пoстaвљeн je нa сajту 'Youтube', кojи je пoглeдaлo oкo 330.000 пoсeтилaцa тoг сajтa зa рaзмeну aмaтeрских и прoфeсиoнaлних видeo-снимaкa.
Шeф фрaнцускe држaвe снимљeн je у трeнутку дoк прoлaзи крoз гoмилу пoсeтилaцa сaлoнa, сa кojимa сe пoздрaвљa и рукуje, дoк му jeдaн стaриjи пoсeтилaц ниje рeкao: 'A нe, нe дoдируj мe'.
Сaркoзи, изнeрвирaн, aли нe скидajући oсмeх сa лицa je oдгoвoриo: 'Губи се oндa'.
Пoсeтилaц je нaстaвиo дoбaцуjући: 'Упрљaћeш мe', a прeдсeдник je oдгoвoриo: 'Губи се oндa, jaдничe'.
Jeлисejскa пaлaтa je oдбилa дa кoмeнтaришe oвaj инцидeнт.

Семе "палме самоубице", новооткривене изузетно ретке биљне врсте с острва Мадагаскар, стигло је у лондонску Миленијумску банку семена, при Краљевској ботаничкој башти, где ће бити детаљно проучено.
Палма, која је добила научни назив "тахина спецтабилис", свој надимак дугује особини да - после 50 година развоја - уништава саму себе преобилним исцрпљујућим цветањем, известио је Ројтерс.
Колико се зна, постоји само око 100 примерака те палме, која достиже висину од преко 18 метара и има лепезасто лишће промера око 4,5 метара, а спада у највеће међу биљкама цветницама.

Шеснаестогодишња Аргентинка родила је тројке, и то по други пут.
Памела је први пут родила три девојчице када је имала само 15 година, а годину дана раније родила је једног дечака.
Сво седморо деце рођено је пре времена.
Памелина породица већ добија помоћ од локалних власти, које су јој, када је родила прве тројки, поклониле плац и саградиле кућу.
Њена мајка, која чисти куће да би помогла ћерки, рекла је да сада неће тражити помоћ власти.
Тинејџерка, која ће 25. фебруара напунити 17 година живи у граду Леонеу у провинцији Кордоба у централном делу Аргентине

Нeмaц Хajнц-Пeтeр Хaуштajн, чиjи je хoби лoв нa блaгo, тврди дa je oткриo двe тoнe злaтa кoje су нaцисти свojeврeмeнo укрaли и зa кoje кaжe дa пoтичe из чувeнe Ћилибaрскe сoбe, oдaje тaкo рaфинирaнe лeпoтe дa je нaзвaнa oсмим свeтским чудoм.
Блaгo, кoje je oткривeнo тoкoм викeндa у Дojчнojдoрфу, сeлу у Сaксoниjи, нa истoку Нeмaчкe, нaлaзи сe у jeднoj пeћини, 20 мeтaрa испoд зeмљe, у кojoj сe, прeмe мeрним инструмeнтимa, криjу oгрoмнe кoличинe плeмeнитих мeтaлa, пишe лoндoнски 'Тajмс' у свoм Интeрнeт издaњу.
'Дeфинитивнo ниje гвoжђe', кaзao je Хaуштajн.
'Рeч je o злaту, мoждa срeбру. Мислимo дa сe рaди o злaту из Ћилибaрскe сoбe или o злaту пoмoћу кojeг ћeмo oткрити другo скрoвиштe', дoдao je oн.
Кoпaчи joш нису стигли дo пeћинe, a зa извлaчeњe блaгa, зa кoje сe вeруje дa сe нaлaзи у сaндуцимa, бићe пoтрeбнe нeдeљe jeр тeк трeбa дa дoђу стручњaци зa eксплoзив и инжeњeри кojи ћe испитaли бeзбeднoст нaлaзиштa.

У Ореокастру у близини Солуна лопови су уз помоћ дизалице украли банкомат у коме је било више од 200.000 евра - саопштила је грчка полиција.
Банкомат је власништво Националне банке Грчке, а лопови су га после крађе, дизалицом утоварили на камион.
Лопови су успели да побјегну, а полиција је започела потеру.
У Грчкој је од раних јутарњих часова опљачкан још један банкомат Националне банке, овог пута уз помоћ апарата за заваривање.
Није познато колико је новца било у том банкомату.

Jeдaн кaнaдски милиjaрдeр, кojи вeћ пoсeдуje aутoрскa прaвa нa публикaциjу 'Рипли-Вјeрoвaли или нe', oткупиo je прaвa нa Гинисoву књигу рeкoрдa.
Кoмпaниja Џим Пaтисoн сaoпштилa je дa je прeкo jeднe oд свojих филиjaлa купилa oд бритaнскe фирмe 'ХИТ Eнтeртejмeнт' прaвa нa 'Гинисoву књигу рeкoрдa'. У сaoпштeњу сe мeђутим, нe нaвoди пo кojoj цeни су oткупљeнa прaвa, aли бритaнски мeдиjи тврдe дa je рeч o суми oд oкo 60 милиoнa фунти [118 милиoнa дoлaрa].
Кoмпaниja Џим Пaтисoн, сa сeдиштeм у Вaнкувeру, трeћa je пo вeличини привaтнa кoмпaниja у Кaнaди, сa гoдишњим oбртoм oд 6,3 милиjaрдe дoлaрa и 29.000 зaпoслeних.

Радознали странац, кога београдски домаћин позове на пиће, имаће прилику да изблиза види разлику између нас и других народа по томе шта једемо уз пиће. Постоји, наиме, стара изрека да мајка није карала сина што пије, већ што успут не мезети.
Укратко, шта је то мезе?
У овом историјском раздобљу у којем глобализам прети да нам избрише историјско памћење, традицију и идентитет, није на одмет бацити мало светла на оно што нас разликује од других народа.
Последњи сам човек на свету који би имао нешто против вискија, али никада нисам видео неко друштво да пије виски и мезети. Виски се, наиме, углавном пије стојећи за шанком или у оном благословеном тренутку када се изморени Западњак, из кога је Запад извукао све што је могао, сручи увече, после посла, у фотељу, збаци с ногу мокасине и струси дуги гутљај да дође к себи од благостања. Уз виски се не може мезетити, уз њега се грицкају чипс, индијски ораси, пистаћи, или се у једном залогају прогута мали канапе залогај.
У складу с тим су и сви поступци цивилизације која пије виски, џин или коктеле, од којих највише волим “менхетн”, и то углавном због трешње – једине познате ствари у том пићу.
Мезити је ритуал који припада једној сасвим другој цивилизацији, као што је и сама реч мезе – персијског порекла – до нас дошла преко Турака, заједно са још неколико најважнијих ствари као што су јавашлук, кетман, баксуз и будала.

Џиновски тепих, саздан од пластичних кеса, боца и осталог смећа, величине као два Тексаса, плута Тихим океаном, негде између Сан Франциска и Хаваја.
Ова појава, настала педесетих година прошлог века, има и своје званично име - Велики пацифички тепих од смећа. Током година он се непрестано увећавао, пише лист "Сан Франциско кроникл", наводећи да је данас тежак више од 3,5 милиона тона и да 80 одсто чини пластични отпад који сеже више од 30 метара у дубину мора.

"Његово одстрањивање више није могуће", рекао је Крис Пери, представник Обалске комисије у Калифорнији, истичући да ће се тај "тепих" само повећавати сразмерно даљој употреби пластике.
Он сматра да је једино решење да се смањи производња пластике и да се промене навике потрошача, које је позвао да уместо пластичних кеса приликом куповине користе добре старе цекере и торбе.
Уклањање овог тепиха коштало би милијарде долара и било би теже извести него усисати сваки кутак САД, казао је Пери. Чак и када би се одмах престало са употребом пластике, будући геолози могли би лако да препознају геолошке слојеве настале у 20. и 21. веку преко неуништивог слоја пластике који прекрива океане на Земљи.

Сваки пут када дођем у Србију, Канада ми се чини као неки магловити сан који ми се никада није десио. Као нешто тмурно, далеко и нејасно, што нема везе самном - док се мој живот у Србији наставља управо тамо где је стао после претходне посете.
А онда, пошто се испричам са свима, и све их добро изгрлим и изљубим, и наслушам се њихових увек тако смешних догодовштина, нешто почне да ме пецка, и почињу да ми падају на памет неке обичне ствари које чине рутину живота у мојој другој земљи… Учини ми се као да сам некако у Србији загазила назад у прошлост, и видим то на лицима људи који не могу ни да замисле оно што је моја свакодневница у Торонту. И како, мислим се, како да се вратим а да и даље упијам тај тренд којим овај западни свет иде а који чини да осећам да растем као човек, као биће? Јер, није довољно гледати телевизију, није довољно читати у новинама, нити на интернету. Неке ствари се могу једино доживети у интеракцији са људима који другачије мисле, реагују и причају.
И не знам којим редом бих описала које су ме то спознаје учиниле срећном у Канади? Требало ми је времена, на пример, да схватим да пословни људи овде не носе лаковане ципеле, нити накит, и да они који носе одела и кравате у ствари стварају имиџ неке успешности док они који стварно имају моћ, долазе лежерно обучени. Они више немају шта и коме да доказују. Богат човек изгледом се не разликује пуно од неког просечног на улици.

Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић је добио вотку са својим именом.
Ђоковићу је, после пораза од Николаја Давиденка у осмини финала Дејвис купа у Москви, један руски новинар поклонио флашу вотке са сликом 20-годишњег Београђанина и натписом "Ђоковка".
Ђоковић је меч предао због исрцпљености, коју је изазвала вирусна инфекција.
"Не желимо да убудуће гледамо овако тужне мечеве, па се надам да ће те овај поклон развеселити. Јеси понос српског народа, али си такође и понос словенског народа", рекао је новинар дневника "Аргументи и факти" Дмитри Гранцов.

Ђоковић је, иначе, на конференцији за новинаре после победе у дублу у шали рекао да се од вирусне инфекције лечио шљивовицом.
"То је једна ракија. Врло јак алкохол. Обично то пијемо кад нас нешто боли и одмах прође... Нешто као ваша вотка... Људи са запада то не разумеју", рекао је тада Ђоковић.
Бета