Састојци:
* 250 грама сочива
* 250 грама мешаног коренастог поврћа
* 250 грама ситно сецканог црног лука
* 250 ml сока од парадаjза
* 5-6 ченова сецканог белог лука
* со и бибер по укусу
Начин припреме
Сочиво опрати, налити 2 литра воде, ставити исецкано поврће, поклопити и кувати тридесетак минута. Пред крај посолити, додати бибер и налити парадаjз. Кад "баци" још два три кључа, јело је готово. Ко воли да буде гушће, може да размути две кашике брашна и пусти да мало ври.
Време припреме: 45 минута.
Весна Ђокић, Београд
Један осмогодишњи дечак из Бразила положио је пријемни испит за Правни факултет, али му није дозвољен упис пошто није завршио средњу школу, пренела је бразилска штампа. Жоао Виктор Портелиња из Гојаније, 200 километара од Бразилије, положио је прошле седмице пријемни испит за упис на Правни факултет Универзитета Паулиста, пише дневник „Корејо бразилиенсе”. Његови родитељи одмах су платили школарину како би могао да почне да похађа предавања, али је управа универзитета одбила да га прими, уз аргумент да није завршио средњу школу. „Желим да учим право на универзитету.
Желим да будем федерални судија. Ето то сам одлучио”, казао је дечак бразилском дневнику. Његова мајка оценила је да дечак није натпросечно интелигентан, већ да живи у амбијенту у којем се подстичу учење и дискусије. „Он је нормално дете које је увек учествовало у нашим дискусијама, интересују га актуелни догађаји и увек је окружен одраслима”, испричала је дечакова мајка.
Бета
Мушкaрци кojи дeлe кућнe пoслoвe сa свojим изaбрaницaмa пoбoљшaвajу склaд унутaр вeзe и мoгли би дa имajу испуњeниjи сeксуaлни живoт, нaвoди сe у jeднoм aмeричкoм истрaживaњу.
'Штo мушкaрци вишe oбaвљajу кућнe пoслoвe, тo су жeнe срeћниje', oбjaсниo je Фрaнс прeсу Скoт Кoлтрejн , сoциoлoг нa унивeрзитeту Ривeрсajд у Кaлифoрниjи, кoaутoр студиje.
Кaдa мушкaрци рaдe вишe пoслoвa у кући, жeнe тo схвaтajу кao jeднaкoст и зaдoвoљниje су брaчним живoтoм, a сaмим тим брaчни пaр сe рeђe сукoбљaвa, нaвoди сe у извeштajу.
Психoлoг Сaвeтa сaврeмeних пoрoдицa Џoшуa Кoлмaн oцeниo je дa je пoдeлa кућних пoслoвa пoвeзaнa сa 'вишим нивooм испуњeнoсти у брaку', a 'пoнeкaд и сa вишe сeксуaлних oднoсa'. 'Жeнe кaжу дa их мужeви сeксуaлнo вишe привлaчe и дa их вишe вoлe кaдa и oни oбaвљajу пoслoвe у кући', oбjaсниo je Кoлмaн.
На северозападу Сирије младожења се развео од будуће супруге на њиховој прослави венчања, јер га је млада увредила песмом о "магаренцету".
До инцидента је дошло у сиријском граду Латакији када је млада одабрала за први плес, да отпева песму "Волим те, моје мало магаре". Певајући песму жена је мужа неколико пута назвала "магаретом", упозоравајући присутне да ће се он љутити ако то неко други учини.
Међутим, младожењи ова шала није била смешна. Он је затражио да се промени песма што је музичар одбио, јер је то био младин специјални захтев.
Изнервирани младожења је узео микрофон и три пута узвикнуо "талак", што значи разводим се од тебе.
Према закону сунитских муслимана, муж може да се разведе са речју талак и прекид брака ступа на снагу одмах после изговарања речи.
Планови и скице кућа архитекте Божидара Петровића представљени су, током фебруара, на изложби у Сирогојну - етно насељу на падинама планине Златибор у југозападној Србији.
Изложба насловљена “Кућа је наша велика суштина” хронолошки је приказ Петровићевог професионалног рада, током којег је аутентична функционална и естетска решења српских неимара из прошлих времена користио као инспирацију за пројектовање савремених стамбених објеката. Његове идеје и стваралаштво представљамо у КУЛТУРНОЈ ПАНОРАМИ, коју је за вас припремио Слободан Живановић.
“Начин и облици градње у једном народу и једној култури нису случајни. Они су кристализација вековних искустава и најдубљих душевних импулса... Кућа у суштини јесте, а у времену иза нас је и била, један од најрепрезентативнијих душевних израза људи одређеног поднебља”. Ово су речи реномираног представника српске архитектуре из друге половине 20. века Божидара Петровића. Овај архитекта и некадашњи професор београдског Архитектонског факултета познат је по настојању да традиционалну српску и балканску архитектуру пренесе у модерну епоху тј. живот данашњег човека. Љубав према селу и природи, истраживање баштине народног градитељства, с тежиштем на регионалне карактеристике и квалитете, у основи су стваралаштва овог аутора, рођеног 1922. године у селу Дићи, на обронцима планине Рудник.
Aмeрикaнaц кojи je хтеo дa узмe бoлoвaњe пo свaку цeну, oтишao je тoликo дaлeкo дa je приjaтeљa зaмoлиo дa гa пиштoљeм гaђa у рaмe, сaoпштилa je пoлициja у мeсту Пaскo, у сaвeзнoj држaви Вaшингтoн.
Кaд je први пут рaзгoвaрao сa пoлицajцимa, Дaниjeл Кук им je рeкao дa je пoгoђeн хицeм из вoзилa кoje je прoлaзилo пoрeд њeгa дoк je џoгирao.
Дeтeктиви су лoкaлнoj стaници испричaли дa je Кук кaсниje признao дa je зaмoлиo приjaтeљa дa гa рaни, кaкo нeкo врeмe нe би мoрao дa идe нa пoсao и дa би избeгao тeст нa дрoгу.
На помен чаја се у нашим крајевима углавном помисли на болест и на оно што су заправо биљни напици (такозвани чајеви од камилице, нане и слично). У Јапану је чај нешто сасвим друго - а шта, можете јако лепо да научите из "Књиге о чају" Какуза Окакуре.
По наслову ове књижице могло би се помислити да ћете ту наћи различите рецепте за спремање чајева, или можда детаљно упутство о чајној церемонији. Међутим, на осамдесетак страна овог дела наћи ћете нешто много драгоценије: животну филозофију једне нама необичне културе представљену преко приче о чају.
"Књига о чају" између увода преводиоца и белешке о писцу садржи седам поглавља. У првом од њих, "Шољица човечности", аутор нас позива да одбацимо стереотипна виђења о култури овог или оног народа и да отворимо ум према другачијем од себе, не нужно ни бољем ни лошијем, само другачијем. Прича нам о сукобу источњачке и западњачке мисли, о међусобним неспоразумима, о грешкама које чине и једна и друга страна, некритички се ругајући ономе што не разуме. Укратко нас упознаје са ширењем чаја у западњачке земље и преко целог света и убацује понеки детаљ о источњачкој култури, филозофији и веровањима.
„Проучавајући музику, човек разуме принцип управљања и тако је у потпуности спреман да буде владар. Музика успоставља хармонију међу звуцима једне земље”. (Конфучије, 551–479. године пре Христа, а не како су комунисти избегавајући помен на Христа измислили израз „пре и после нове ере”.)
Не уважавајући сопствене законе хармоније, на којима почива друштво у решавању горућих проблема,увучени смо у дисхармонију света, у силу као једино мерило јачих.
Постали смо дисхармонична земља лелека, убистава, беде, криминала, саморазарања и политичара одвојених косовским параваном и глувом собом у којој се не чује вапај лоше живућег народа. Наметнули су нам земљу у којој рачуница виси наглавачке, па је тако седам одсто бирачког тела веће од 49 или 52процента!? „Седамо одсто” поглавара дисхармонично дере грло изговарајући, очигледно туђе, препознатљиве реченице у намери да „мишеве” истера из рупе.
Да ли је то позив на дератизацију сопственог народа? Србија је земља у којој живи велики део недовољно просвећеног становништва погодног за манипулацију. Уместо просвете, профитабилнија је политика, а уместо памети погоднији је непросвећени полтрон на месту просвећености.
Фински и амерички научници остварили су напредак у разумевању биљних гена који би могао да доведе до развоја пољопривредних култура отпорних на сушу. Истраживачи кажу да су открили ген за контролу количине карбон диоксида коју биљке упијају и количину водене паре коју испуштају у атмосферу, преноси Би-Би-Си.
Ова информација могла би да буде важна за производњу хране и регулисање климатских промена, пошто биљке имају пресудну улогу у овим процесима.
Научници у Финској и Калифорнији објавили су у журналу "Природа" да су пронашли кључну генетску стазу која контролише отварање и затварње биљних пора. Они кажу да би сада могли да модификују биљке тако да оне наставе да упијају карбон диоксид, али да смање испуштање воде у атмосферу, па би тако могле дуже да опстану у веома сувим условима.
Професор Јако Кангасјарви са Универзитета у Хелсинкију изјавио је да ће проћи још неколико година пре објављивања рада, али да је начињен први корак.
Полицијски пси у немачком граду Дизелдорфу добиће ципеле које ће штитити њихове шапе од разбијеног стакла и других опасних предмета када су на 'дужности'. Поломљено стакло, одбачене игле које користе наркомани и други оштри предмети на које наилазимо опасни су за наше псе, објаснио је представник локалне полиције.
Ципеле од плаве синтетичке гуме, инспирисане сличним које се користе у САД, коштаће 30 евра по пару, а постојаће у величинама од XS до XXL, јављају агенције.
Тренутно око двадесетак паса локалне полицијске бригаде учи да хода и ради у новим ципелама како би били спремни за полицијску параду идућег месеца.
За сада не показују превелико одушевљење, али се очекује да се после неколико седмица обуке, прилагоде раду и кретању у ципела.
Ауторска права Радио Оаза 2026