После протеривања Чеку је, не откривајући где се налази, медијима изјавио да потерница Србије има политичку, а не правну позадину, али и да наша земља од 1999. године нема надлежности на Косову.

Готово идентична ситуација одиграла се и крајем јуна 2003. године, приликом хапшења Хашима Тачија, лидера Демократске партије Косова. Иако је српска потерница за њим била на снази, Тачи је само неколико часова касније, пуштен на слободу.

Тачи се већ готово две деценије налази на потерници коју је по наредби Окружног суда у Приштини за њим расписао тамошњи СУП. У документу тужилаштва, наводи се да је Тачи, познат под надимком Змија, припадник терористичке банде албанских сепаратиста, командант такозване Политичке дирекције главног штаба ОВК и учесник више терористичких напада на припаднике полиције у Глоговцу због чега је пред Окружним судом у Приштини у одсуству осуђен на десет година затвора.

Захтеви српских правосудних органа нису поштовани ни у случајевима тражења екстрадиције Бошњака због ратних злочина почињених над српским становништвом у Босни и Херцеговини. 

Памтимо случај Ејупа Ганића, ратног члана Председништва БиХ, ухапшеног на лондонском аеродрому „Хитроу” почетком марта 2010. године по потерници коју је Србија расписала за њим због ратних злочина. Десет дана касније пуштен је из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије. Седам месеци касније лондонски суд је после двонедељне расправе одбио да изручи Ганића Србији. Образлажући одлуку, суд је навео да постоје докази да би суђење Ганићу у Србији било политички мотивисано.

На захтев Тужилаштва за ратне злочине, Виши суд у Београду покренуо је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због сумње да је непосредно, заједно са другим особама, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из Босне и Херцеговине, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву – војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Решењем о спровођењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дела – ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.

Ни ратни командант Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице Насер Орић није изручен Србији по захтеву за екстрадицију. Ухапшен је 10. јуна 2015. године у швајцарском Берну, после чега му је одређен двонедељни притвор. Одлуком швајцарских власти, испоручен је Босни и Херцеговини.

Тужилаштво за ратне злочине 4. августа 2011. године, на основу кривичне пријаве МУП-а Србије, поднело је захтев за спровођење истраге истражном судији Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду против Насера Орића и још четири особе због сумње да су 12. јула 1992. године починили ратни злочин против цивилног становништва у месту Залазје, Доњи Поточари, општина Сребреница.

Насеру Орићу и другим осумњиченима ставља се на терет да су том приликом убили деветоро цивила српске националности.

Мирослава Дерикоњић, Политика