Прилози

Вучић ће морати да бира између сопствене срамоте и опстанка на власти, а не би му била првина, и одласка. Тад ћемо сазнати и цену његове главе

Ако још неко није схватио да серија злослутних и добро циљаних порука српског председника Александра Вучића, од којих последња треба да га аболира од потенцијалног губитка Косова, има за циљ сваљивање одговорности на грађане и спасавање сопствене главе – тешко да му ико може помоћи да разуме ствари. Ова последња, у којој тврди да ће Косово у будућности добити независност и суверенитет на целој територији, али не зато што он хоће да га призна, већ зато што није прошло решење (разграничење) које је он нудио, посебно је безобзирна, јер је формацијски конципирана да грађане учини таоцима стратегије која подразумева пуку куповину времена до коначног тренутка истине. А Вучић је за подршку Запада обећао много - надајући се, а сва је прилика да ће та обећања испуњавати - страхујући. Отежавајућа околност за њега је то што та тактика има свој рок трајања, а у овом случају он је драматично скраћен.

И још рече председник да су му откинули главу, јер су нападали предлог о разграничењу са Албанцима, који нису чули, и упита се како су могли да нападају нешто што нису чули? Према сопственом признању, тај предлог изнео је у Бриселу октобра прошле године. Само што га није ни изнео ни разложио грађанима, опозицији или недајбоже парламенту Србије… Коме год да је може бити намеравао. А што се тиче главе, ако је већ метафорично откинута, не мора даље да брине.

Батерије у паметним телефонима данас су засигурно њихова највећа болна тачка.

Иако се за не тако блиску будућност најављују одређени револуционарни помаци, доминантна технологија данас је литијумска. Уз те се батерије, иначе, и даље вежу одређени митови. За разлику од никал-кадмијевих батерија из прошлости, није их потребно калибрирати, тестирати, празнити ни пунити до краја, али свеједно имају својих специфичности (да не спомињемо да су прилично запаљиве у одређеним условима).

Литијумске батерије имају и свој век трајања, који је негде између три и пет година, а већина произвођача телефона наводи да њихове батерије могу да издрже између 300 и 500 циклуса пуњења (један циклус је једно пуњење од 0 до 100 посто). То све је, међутим, на папиру, у пракси се чешће догађа да до деградације долази већ после две године, а нека истраживања показала су да батерије пропадају већ после 100 циклуса пуњења. После тога више неће моћи држати свој пуни капацитет, него ће пасти на 80-ак одсто.

Када пунити батерију?

Правило са литијумским батеријама је да би било идеално када би већину времена могле бити на око 50 одсто напуњености. Када падну испод 50 одсто, мало их допуните, али пробајте их не пунити сасвим до 100 одсто. Иако се неће догодити апсолутно ништа ако то радите - па ни ако то радите редовно - за што боље здравље батерије и дужи век трајања боље је не ићи сасвим до краја. Такође, пробајте да не пуштате батерију да падне испод 20 одсто. Често се поставља питање треба ли пустити батерију да падне на нулу пре него што се напуни - не треба. То правило вредило је за батерије на бази никла, које су имале такозвани “меморијски ефект”.

Странчарење и политику оставити по страни

У Доњој Градини код Козарске Дубице одржава се централна манифестација поводом обележавања Дана сећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Душан Ристић каже да је у дурштвима која показују емпатију недопустиво да се одржавају одвојене комеморације.

"Ако не можемо сви заједно да дођемо дотле да на том месту оставимо сваку политику, странчарење, осим људског саосећања, ако манипулишемо бројевима, карактером логора, то није било радни логор, то је био логор смрти, место за истребљење Срба, Јевреја и Рома али и хрватских антифашиста", каже Ристић.

На питање зашто је то тако, Ристић каже због тога што у нашим јавним дискурсима доминира политка, а не наука или људско осећање.

"Јасеновац је пример за то. Јесновац је парадигма страдања недужних. То је највеће стратиште страдања цивила у читавој историји овог поднебља".

Додаје да је у Хрватској присутна релативизација Јасеновца и да је тренутни државни врх много осетљивији на Блајбург него на оно што се дешавало у Јасеновцу.

"Ниједно друштво не може свој идентите темељити на злочину и не сме, као што Немачка не баштини период нацистичке Немачке као део своје државности, Италија не баштини део фашистичке Италије као део своје државности, то не би требало да чини ни савремена држава Хрватска".

Сматра и да је проблематичан став председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић да жели самостално оде у Јасеновац.

После изјаве министра одбране Александра Вулина да би Србија, цитирамо, "требало што пре да се разграничи са Шиптарима", председник Србије Александар Вучић каже да је његова идеја о разграничењу пропала као и да ће то скупо коштати Србију. Вучић поново није прецизирао, која је то конкретно његова идеја пропала.

Идеја разграничења дефинитивно је сахрањена, потврдио је и председник Србије Александар Вучић и рекао да се за независно Косово залажу и Ангела Меркел и Рада Трајковић.

"Ја се не залажем за независно Косово у њиховим границама, али су моје идеје пропале зато што је наш народ мислио другачије и највећи део света је мислио другачије и ја сам то разумео. То ће скупо коштати наш народ, не сада, али за једно 20, 30 година када се о томе буде размишљало. Од тога нема ништа, јер за то није био нико сем неколико храбрих и рационалних људи који су добро разумели српске интересе", изјавио је Вучић.

Н1: Која је то ваша идеја за који није био нико?

Вучић: "Па та идеја о којој говорим све време, о коначном успостављању компромисне границе између Срба и Албанаца".

Нисам успео да, каже Вучић, објасним људима да је од емоција важнија будућност и понавља да је претходна власт потписала да Србија никада не буде даље од Јариња и Брњака.

Н1: Ко је потписао тај документ о Јарињу и Брњаку?

Вучић каже: "Борко Стефановић".

Н1: Или Ивица Дачић?

Вучић: Не, не, Борко Стефановић 2011. године.

Непостојање државне језичке политике наноси озбиљну штету српским националним интересима, упозорава Одбор за стандардизацију српског језика

Крајње је време да се у Србији утврди језичка политика као значајан елеменат укупне националне и државне политике, истакнуто је на 21. пленарној седници Одбора за стандардизацију српског језика, одржаној крајем марта у САНУ. Одбор је, речено је, на својим научним конференцијама елаборирао проблематику из домена утврђивања и спровођења језичке политике, која се, међутим, утврђује и спроводи искључиво у сарадњи струке и државе. Непостојање државне језичке политике наноси озбиљну штету српским националним интересима; данас је већ озбиљно угрожен статус српског језика, а и положај ћирилице је недозвољено лош.

На седници је поднесен предлог Извештаја о раду Одбора за 2018. и предложен план рада за 2019. годину, а такође именовани су потпредседник и заменик секретара Одбора. Према речима Срете Танасића, председника Одбора, на седници је закључено да је потребно подржати и подстаћи рад комисија на изради започетих или планираних библиографија, што је наведено као значајан задатак у плану рада Одбора непосредно по његовом оснивању. Констатовано је да Одбор има добру сарадњу с Министарством културе и информисања Републике Србије и да се залаже за такву сарадњу и са другим министарствима и државним институцијама на пословима који се тичу српског језика.

Патријарх српски Иринеј упутио је поводом предстојећег Васкрса у Посланици позвао да по угледу на Христа „загрлимо једини друге, не само оне који нас воле већ и непријатеље наше и опростимо им као што је Господ нама опростио грехе наше, рекавши: 'Оче, опрости им јер не знају шта чине'”.

Патријарх српски је позвао вернике да се у години у којој српска Црква слави свој велики јубилеј, осам векова аутокефалности, молимо за пуноћу српског народа, који живи у отаџбини и у расејању.

Такође, позвао је вернике да се радују Васкрсењу Христовом и да у љубави и слози чувају јединство свете Цркве, да никада своје личне или било чије земаљске интересе не претпостављају интересу Цркве Христове, али ни свеопштем људском добру.

„Са посебним милосрђем се данас молимо Васкрсломе Христу Богу да се, заступништвом Светога Саве, светога цара Лазара и свих светих из рода нашега, врате мир и слобода на наше распето Косово и Метохију, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су највеће српске светиње, бисери православне духовности, српске културе и свеукупне хришћанске и светске духовне баштине”, поручио је патријарх Иринеј.

Поручио је и да разноврсна и безбројна разочарања, туга и незадовољство обузимају наше душе. Свуда око нас, указао је, влада неправда и мржња, а истина се релативизује.

„Људе врлинског живота клеветају и прогоне. То се одвија не само на личном и локалном плану него и у глобалним размерама. Сведоци смо да се данас у целом свету основне хришћанске вредности потискују у други план, а човечанству се негде предлажу, а негде намећу не само хришћанству туђи него и њему потпуно супротни системи вредности”, навео је патријарх у Васкршњој посланици.

Апелациони суд у Београду правоснажно је одлучио да српски премијер за време окупације у Другом светском рату Милан Недић не може да буде рехабилитован, тако да он остаје „ратни злочинац”, а његовим наследницима неће моћи да буде враћена конфискована имовина.

Овом одлуком Апелациони суд је као неосновану одбио жалбу пуномоћника Недићевих потомака и потврдио првостепено решење Вишег суда у Београду из јула прошле године ком је одбијен захтев за рехабилитацију Милана Недића. Првостепеним решењем Вишег суда од 11. јула 2018. године као неоснован је одбијен захтев предлагача за рехабилитацију покојног Недића. Крајем августа жалбу на ово решење поднео је пуномоћник подносилаца захтева за рехабилитацију, адвокат Зоран Живановић. Виши суд у Београду је одбио захтев за рехабилитацију којим је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ, којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права.

Апелаицони суд у детаљном образложењу је одлуке, која је објављена његовом сајту, навео да је првостепени суд правилно закључио да се нису стекли услови за рехабилитацију Милана Недића - председника Владе, коју је поставио окупатор Србије, након капитулације Краљевине Југославије и њеног распада које је уследило услед непријатељског напада Немачке оружаном силом, а у међународним оквирима признату Владу окупатор је нагнао у изгнанство заједно са владајућим монархом.

„Дакле, лице чија се рехабилитација тражи је од стране окупатора постављена за председника Владе која је за време манадата помагала окупатору, не само у експлоатацији добара државе и радне снаге, већ у прогону свих оних грађана Србије, који се нису сврставали на страну окупатора или нису делили његова политичка или идеолошка убеђења или се нису придржавали окупационих прописа, а о чему сведочи низ докумената”, подсећа Апелациони суд.

Из дефицита у суфицит за четири године

Министар финансија Вик Федели изнео је протекле седмице нови онтаријски буџет, за који је рекао да је разуман и одговоран. Пре свега, истакао је да дефицит наставља да се смањује, да ће за 2019/20. годину износити 10,3 милијарде долара, а да би у фискалној 2023/24. години требало да се стигне до суфицита од 300 милиона долара.

Дефицит се смањује због повећања пореских прихода из дохотка грађана и трговине, уштеда због смањеног броја службеника у јавном сектору, где на место две хиљаде пензионисаних нису запослени нови, планова за уштеде у наредне три године у правосуђу, високом образовању и сектору социјалне службе.

Родитељи деце до седам година моћи ће да остваре пореске олакшице до шест хиљада долара, они са децом од 7-16, могли да добију олакшицу до 3.750 долара, док они са приходима преко 150 хиљада долара не би имали олакшице.

Буџетом је по први пут предвиђено да општине дозволе испијање алкохола на јавним местима, попут паркова, а у баровима ће се пиће точити сваког дана у недељи од девет ујутро.

Готово сва министарства ће бити погођена скраћивањем буџета. За здравство је предвиђено увећање од тек девет одсто током наредних пет година, док ће у истом периоду образовање добити свега 1,3 одсто. Буџет Министарства за староседелачка питања биће упола мањи од досадашњег, а за животну средину мањи за трећину.

Посебно ће бити погођена организација за пружање правне помоћи, Легал аид, будући да је влада повукла 133 милиона и нагласила да они више неће моћи да користе провинцијске фондове за случајеве са имигрантима и избеглицама.

Постоји толико ствари због којих би човек требало да се радује и буде срећан. На пример! Још једно јутро смо се пробудили и дочекали га живи у Србији.

Зар то није довољно? Уосталом… Дошло је пролеће, предивни млади изданци лишћа, испупели су и унели мало колорита у ово сивило којим смо свакодневно окружени. Птице поново цвркућу раздрагано, тражећи дрво на које би слетеле и засрале густо паркиране аутомобиле. Какав зајеб! Уколико пронађу макар један жбун, могле би да сматрају да су за данас довољно постигле. Сви знамо ко је крив за то. Вечити замениче градоначелника!

Елем! Сунчеви зраци се предивно преламају и падају на гомилу смећа, које као омања острва плутају Савом и Дунавом. Призори нестварни и предивни, као да су истргнуте странице романа Хермана Мелвила.

Ако причамо о стварима које нас испуњавају, онда би главни догађај или круна свега било данашње окупљање васцеле Србије у Београду. Митинг или такмичење „чија је пиша већа“, требало би макар по најавама које круже по кулоарима да буде спектакуларна најава нечег до сада невиђеног на овим просторима. Што је јако тешко, јер смо, а причам из искуства, готово видели све, осим овакве екипе на власти која има жељу да без неке преке потребе потроши новац нас пореских обвезника, на циркус, уместо на гладне и болесне.

Народ, који ће председник свих грађана који су гласали за напредну странку, окупити у четири после подне у строгом центру града, некада познатијем као Београд, требало би да стави тачку на протесте нас фашиста, домаћих издајника и страних плаћеника. Кад кажем „страних плаћеника“, не рачунају се они који раде у страним компанијама код инвеститора, које је лично његова прстоспојеност довела.

Ову јефтину, чуј мене јефтину, прескупу и гротескну представу није режирао Љубомир Драшкић, није је чак написао ни Алфред Жари, али некако ме неодољиво подсећа на оригинално дело и самог Краља Ибија.

Да дамо прилику и онима који вичу „уа“, јер ово је демократија - поручио је бивши председник Републике и лидер СДС Борис Тадић, пошто се попео на бину испред Дома Народне скупштине, на суботњем протесту „Сви као један“.

Међутим, та порука само је додатно испровоцирала окупљене, па су звиждуци постали јачи.

„Вама који звиждите, молим вас само за мало пажње, јер ово је важан тренутак да бисмо извршили какву-такву промену у Србији“, рекао је бивши председник. Тадић је остао на бини и одржао први говор на великом митингу опозиције од када је 2012. године у другом кругу председничких избора изгубио од Томислава Николића (СНС). Како је Тадићев говор одмицао, смањивао се и ниво негодовања демонстраната. Тадић са бине није испраћен аплаузом, али није било ни отвореног исказивања незадовољства, као у тренутку када је стао пред окупљене грађане.

Политиколог Цвијетин Миливојевић сматра да би за Бориса Тадића и његову даљу политичку каријеру било много боље да је на частан начин отишао из Демократске странке, пошто је изгубио председничке изборе и пошто није успео да формира владу.

- Са друге стране, реално гледајући, када упоредите Бориса Тадића, као председника Републике са данашњом влашћу у Србији, већина грађана може са жалом да се сећа тих времена. То је био врло демократски период у односу на оно што данас гледамо. Звиждуци су такође део бављења политиком, то није ништа ненормално. Ипак, чињеница да га опозициона јавност на неки начин ипак прихвата, говори да постоји жал за временима од пре седам година - наводи Миливојевић. Према његовом мишљењу, Демократска странка, то јест Борис Тадић и његови најближи сарадници, директни су кривци јер, не само да су „породили“ СНС, већ су је крстили, дали легитимитет и преименовали у такозвану „европску странку“.