Батерије у паметним телефонима данас су засигурно њихова највећа болна тачка.
Иако се за не тако блиску будућност најављују одређени револуционарни помаци, доминантна технологија данас је литијумска. Уз те се батерије, иначе, и даље вежу одређени митови. За разлику од никал-кадмијевих батерија из прошлости, није их потребно калибрирати, тестирати, празнити ни пунити до краја, али свеједно имају својих специфичности (да не спомињемо да су прилично запаљиве у одређеним условима).
Литијумске батерије имају и свој век трајања, који је негде између три и пет година, а већина произвођача телефона наводи да њихове батерије могу да издрже између 300 и 500 циклуса пуњења (један циклус је једно пуњење од 0 до 100 посто). То све је, међутим, на папиру, у пракси се чешће догађа да до деградације долази већ после две године, а нека истраживања показала су да батерије пропадају већ после 100 циклуса пуњења. После тога више неће моћи држати свој пуни капацитет, него ће пасти на 80-ак одсто.
Када пунити батерију?
Правило са литијумским батеријама је да би било идеално када би већину времена могле бити на око 50 одсто напуњености. Када падну испод 50 одсто, мало их допуните, али пробајте их не пунити сасвим до 100 одсто. Иако се неће догодити апсолутно ништа ако то радите - па ни ако то радите редовно - за што боље здравље батерије и дужи век трајања боље је не ићи сасвим до краја. Такође, пробајте да не пуштате батерију да падне испод 20 одсто. Често се поставља питање треба ли пустити батерију да падне на нулу пре него што се напуни - не треба. То правило вредило је за батерије на бази никла, које су имале такозвани “меморијски ефект”.
Што је меморијски ефект?
Меморијски ефект је теза да батерије “забораве” на капацитет који се не користи редовно. На пример, ако учестало батерију пуните када падне на 20 одсто и пустите је да оде до 80 одсто, теорија каже да ће батерија напросто заборавити на преосталих 40 одсто (оних од 0 до 20 и од 80 до 100 посто). То је, отприлике, било тачно за никал-метал-хидридне и никал-кадмијеве батерије, али оне се у модерним телефонима (и осталим уређајима) више готово уопште не користе. Дакле, код литијумских батерија треба радити баш супротно: допуњавати их током дана и не пуштати их да оду на 0 и до 100 посто.
Што је mAh?
mAh је стандардизована ознака за капацитет батерије и исказује га у милиампер сатима (miliamperе hour). То просто значи да ако имате батерију капацитета 1000 мАх, она ће моћи на један сат струјом служити потрошачу којем треба 1000 милиампера (mA), односно један Ампер (А). Ако има капацитет од 5000 mAh, исти ће такав потрошач моћи да ради пет сати. Волтажа се, пак, исказује у Волтима (V) и односи се на степен потрошње. Најједноставније поређење било би са резервоаром у аутомобилу. Волтажа у том случају показује колико се горива троши, а mAh се односи на капацитет резервоара. Што већи резервоар, то ће дуже неки уређај радити.
Када пунити батерију до краја?
Експерти препоручују да се направи цели циклус пуњења – дакле од 0 до 100 посто – једном месечно. То ће рекалибрирати батерију, нешто као ресетовање рачунара. Исто вреди и за таблете и преносне рачунаре.
Смем ли оставити телефон на пуњачу преко ноћи?
Наравно. Премда би, дакле, било боље ископчати га из струје на око 80 одсто, телефон је довољно паметан да сам престане да се пуни када дође до 100 посто. Међутим, можда није згорег у тим ситуацијама извадити уређај из заштитне маске, ако је имате, јер се литијумске батерије загревају.
Има ли опасности у брзом пуњењу?
Многи савремени телефони, понајвише flagship модели, данас долазе са неком технологијом брзог пуњења. Иако врло практично, јер често у само 15-ак минута напуни батерију до пола, брзо пуњење није баш најбоље за батерију јер може довести до смањења капацитета. Брзо пуњење зато понекад води до још снажнијег загревања, а екстремне температуре нису добре за здравље батерије (ни високе ни ниске). Тачније, испод 0 Целзијевих степени количина струје је смањена, док се изнад, рецимо, 45 степени количина чак и повећава, али се тада драматично убрзава и деградација батерија. Зато, телефоне никад не треба држати на сунчевој светлости.
Сме ли се користити било који пуњач?
Ако је могуће, користите пуњач који је дошао сa уређајем, јер ће сигурно имати потребну волтажу и остале карактеристике. Ако већ користите неки други пуњач, пробајте наћи неки који је истог произвођача као вашег телефона. Ако пуните уређај из рачунара, преко USB кабла, пуниће се отприлике упола спорије него ако га укопчате у зидну утичницу са адаптером који је дошао уз телефон. То се догађа зато што USB 2.0 прикључак пружа само 0.5 ампера (А) струје, док већина пуњача пружа 1А, а неки су већ кадри давати и 2 ампера.
Спремање на дужи период
Ако знате да батерију нећете користити неко дуже време, напуните је на око 40 до 50 одсто, никако је немојте оставити празну. Ако је оставите потпуно празну и тако остане врло дуго, постоји могућност да више неће уопште моћи држати напон. Имајте у виду да литијумске батерије угашене губе између 5 и 10 одсто месечно па пробајте да их редовно надопуњавате.
Како продужити трајање батерије у једном дану?
Врло једноставно – ограничите сав хардвер и софтвер који гута много струје. Наравно и нажалост, то значи да остајете без већине карактеристика које паметне телефоне чине паметнима. Кораци помоћу којих се може извући више енергије из једног пуњења су: смањење светлости екрана, који је један од највећих потрошача; користите Wi-Fi мрежу уместо 4Г када год је то могуће; потпуно угасите пренос података и GSM мрежу; гледајте што мање видеосадржаја; упалите штедљиви начин рада, какав имају сви савремени телефони; искључите локацијске услуге; искључите Bluetooth, NFC; укључите Airplane Mode, који ће погасити већину великих потрошача.
Данас
Ауторска права Радио Оаза 2026