Прилози

“Састао сам се са бившом председницом Косова, она је једна прилично срдачна дама, разговарали смо о оној ђубради у Србији, о њиховим ратним злочинима, посебно силовањима. Они су грозан народ.” Овим речима је Тим Бурчет, републиканац и члан Представничког дома Сједињених Америчких Држава описао Србе након састанка са бившом председницом Косова Атифетом Јахјагом.

Скандалозне увреде на рачун Србије Бурчет је поделио на друштвеној мрежи Твитер 30. априла, где је своје пратиоце путем видео записа обавестио о исходу састанка.

- Имао сам диван разговор са бившом председницом Косова, разговарали смо о ратним злочинима које су починили смећари Срби које нико не жели да приведе правди – написао је на овој друштвеној мрежи крајем априла након састанка Бурчет.

- Причали смо о страшним злочинима које су Срби учинили, посебно о гнусним силовањима и свим осталим ратним злочинима које су учинили тамо. Они су грозан народ, сви промишљамо како да их приведемо правди. По мени они немају ни мало храбрости, људи у Србији немају храбрости да реше ратне злочине, али се надам да ћемо их притиснути - истакао је он у видеу.

Који је разлог састанка ова два политичка субјекта ни данас после више од месец дана није познато.

Поред тога што на прилично поган начин описује Србе, Буржет пажњу светске јавности скреће на себе врло чудним идејама. Наиме, 1999. године нашао се у жижи јавности пошто је пропагирао легализацију коришћења животиња убијених на путу у исхрани. Он је своју прилично дискутабилну идеју правдао речима да је ово “здраворазумска ствар” и да не треба бацати храну. Он је чак отишао толико далеко да је једној породици у лошој материјалној ситуацији дао да користе месо јелена кога је усмртио својим возилом на путу. Због овога је био кажњен.

Најбогатијих 10 одсто домаћинстава САД поседовало је 2018. године 70 одсто укупног богатства домаћинстава, док су 1989. поседовали 60 посто богатства, што показује да је неједнакост већа него икада до сада, објавио је часопис MarketWatch.

Торстен Слок, главни економиста Дојче банке, на кога се позива часопис, преноси податке из извештаја Федералних резерви (ФЕД), америчке Централне банке, који показују да је богатство један посто најбогатијих домаћинстава САД у том периоду порасло са 23 посто на 32 процента.

Аналитичари ФЕД-а су притом утврдили како је разлог за раст богатства најбогатијих 10 посто то што је порастао део њихове имовине у том периоду са 55 на 64 посто, док се истовремено отприлике толико смањила, релативно гледано, имовина средње и више средње класе, односно оних домаћинстава који се по богатству налазе између 50. и 90. перцентила (један перцентил је један постотни бод). Слок истиче да је то делимично резултат експанзивне монетарне политике ФЕД-апосле финансијске кризе из 2008, захваљујући којој су расле цене некретнина и деоница у задњих десет година.

„Друга последица финансијске кризе јесте пад власништва домаћинстава над некретнинама и деоницама, а власништво над некретнинама представља највећи удео укупног богатства”, објаснио је Слок.

MarketWatch притом преноси податак према којем је у првом кварталу 2019. стопа власништва над стамбеним некретнинама према америчком Бироу за статистику, била на нивоу од 64,2 посто, док је просек 65,2 посто.

Акција као у Милошевићево време

Председник Вучић је два дана у Скупштини причао много али није рекао ништа ново. Говорио је доста о прошлости, ништа о томе шта је решење за које тражи јединствену подршку, мало се збунио око трајања и престанка Савезне Републике Југославије, извртао Резолуцију 1244, борио се против новог непостојећег противника Велике Албаније - а не против независности Косова, приземно прозивао политичке противнике, најчешће Раду Трајковић, и више пута злонамерно поновио неистину о мом позиву да се гласа за Гонђу Чауши, каже за Данас Марко Јакшић, бивши одборник Грађанске иницијативе СДП - Оливер Ивановић у СО Северна Митровица, коментаришући обраћање председника Србије о Косову и Метохији.

Према мишљењу нашег саговорника, Вучићево излагање је „потврдило да ни у у Скупштини, као ни у читавом српском друштву немамо искрени и прави дијалог о будућности Косова и Метохије и Срба на њему, већ да се све то претворило на монолог једног човека, који узгред очекује да га сви на слепо подрже и дају му бланко сагласност без икаквих резерви за нешто што нико не зна шта је“.

Коментаришући актуелне тензије на КиМ, изазване прекјучерашњим упадом РОСУ на север Косова, Јакшић констатује да је „акција специјалних јединица косовске полиције била све осим борбе против организованог криминала и корупције“.

- Прво, највећи број осумњичених су припадници полиције и они су могли бити приведени суптилније и без икакве медијске помпе, и поготово без фантомки и показивања дугих цеви и оклопних возила. Друго, и врло проблематично је било понашање тих јединица у Зубином Потоку, које би морало да алармира међународне представнике на Косову. Специјална полиција је прекорачила силу, и понашала се недопуштено насилно и агресивно и то само да би показала мишиће. Они су се сукобили са грађанима ове општине на неколико места, претукли и ухапсили неколико њих, оштетили покретну и непокретну имовину само да би демонстративно показали да су стигли до центра ове општине, а не да ухапсе неког осумњиченог, сматра он.

Тренутно на свету живи 705 милиона људи старијих од 65 година и око 680 милиона деце до четири године живота. Истраживање УН показало је да се животни век становника Земље продужио, али и да се не рађа довољно деце.

У Србији никада није живело мање становника него данас, подаци показују и то да они никад нису били старији. Просечна старост становништва је 43 године. 

"Србија се налази у самом врху у групи земаља са најстаријом старосном структуром становништва. Што се тиче података 2017. године рецимо удео популације старијих 65 и више година у Србији је био 19.63 одсто и за цела два процентна поена је повећан у односу на податак из 2011. године", рекла је Сања Јанкелић из сектора за статистику. 

Када су бројке из породилишта у питању, у Србији су прошле године рођене 64.894 бебе - само 160 више него пре три године, када је у матичне књиге рођених уписано најмање деце од почетка 20. века. Међутим, у половини земаља на свету и даље се не рађа довољно беба да би та друштва расла.

"Појединац мора наћи у себи мотив да кроз родитељски нагон и његово остваривање, кроз поправљање и лични допринос условима у којима ради, кроз веће задовољство у породици и на радном месту створи услове да нас буде више", истакла је министарка без портфеља задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

Податак да се у Јапану у једном дану купи више пелена за старе особе, него за бебе, показује да је ово глобални проблем. 

"Сва очекивања демографске пројекције о кретању становништва говоре да ће се овај тренд старења становништва наставити, односно да очекујемо и даље континуирани пораст удела старих од 65 и више година", додаје Сања Јанкелић. Истиче да демографско старење становништва има читав низ друштвено економских импликација, пре свега континуирани пораст броја пензионера.

Највећа лажна вест сa краја 20. века

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године, које је трајало 78 дана, храњено је медијским лажима са циљем усклађивања мњења западног становиштва са ставом власти главних држава, а главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО и најугледнији медији, пише француски Монд дипломатик.

Аутори Серж Алими и Пјер Рамбер истичу да неке од последица овог рата и даље имају тежину у међународном животу.

- У време првог рата од његовог настанка 1949. године, НАТО је одлучио да нападне државу која није претила ниједној држави чланици. Изговор је био хуманитарни мотив и деловао је без мандата УН. Такав преседан је послужио САД 2003. године у време инвазије на Ирак, такође потпомогнут кампањом масових дезинформација - истиче се у тексту Монд дипломатика који објављен у специјалом издању београдског Недељника.

Неколико година касније, проглашење "независности Косова" фебруара 2008. године поткопало је начело неповредивости граница. Русија се ослањала на ту независност када је августа 2008. признала признала Абхазију и Јужну Осетију, два подручја која су се одвојила од Грузије, онда је марта 2014. припојила Крим.

Аутори истичу да, будући да је рат на Косову водила већина "левичарских" влада и подржала већина конзервативних партија, није било смисла поново разматрати званичне фалсификације, а, "наравно, новинари који су опседнути лажним вестима радије их траже негде на другом месту". Подсећајући да је пре 20 година, почевши од 24. марта 1999. године, 13 држава чланица НАТО-а, укључујући САД, Француску и Немачку, бомбардовало СРЈ, у тексту се наводе речи тадашњег немачког министра одбране, социјалдемократе Рудолфа Шарпинга, да су Срби починили "геноцид" и "играли фудбал са одсеченим главама откинутим са лешева, кидали фетусе из трудница и пекли их". 

...са антикомунистима 1945.

У завршној фази Другог светског рата у Југославији, извршен је обрачун са антикомунистичким формацијама (и бројним цивилима) којe су се пред надирућим партизанима од јесени 1944. окупљале у Словенији и Аустрији. Главну улогу у ликвидацији ових људи одиграли су органи ОЗНЕ (Одељење за заштиту народа). Приликом спровођења масовних злочина и репресалија над пораженим снагама, ОЗНА се није руководила ирационалним осећањем мржње и освете, колико рационалном тежњом уклањања свих могућих противника у освајању власти. Непријатеље или претпостављене непријатеље једноставно је требало уклонити. Одмазда, као мотив, постојала је и на нижим нивоима власти. Извештавајући, на пример, о разлозима ликвидације домобранских официра и војника који су се одазвали амнестији коју је Тито прокламовао још 1944. године, ОЗНА, при 4. корпусу НОВЈ-а, 15. јануара 1945. наредила је да „без много скрупула треба ликвидирати све оне за које знамо да су нам непријатељи и који ће сутра бити против нас”.

Масовне ликвидације поражених снага карактеристичне су за многе земље на крају Другог светског рата. Историчари који се тиме баве истичу како ономе коме припада ратна слава припада и стид због нехуманих и нечовечних дела која су починили над незаштићеним људима, вођени, наводно, „вишим циљевима”. У југословенском случају, у питању је била смишљена и добро организована политика уништења „класног непријатеља”, „издајника народа”, односно, сузбијања било какве идеје о неком отпору „новом поретку” у Југославији. 
Да су југословенске власти врло добро знале шта раде, показује тек неколико сачуваних докумената. Посредно знамо да је Александар Ранковић већ 18. маја 1945. донео наредбу о потреби одстрањивања и разарања гробова немачких и других окупаторских војника „и њихових сарадника” како би се избрисао сваки траг о њима. 

Када станем испред плоче где су написане речи Светог кнеза Лазара, запитам се - да се данас пробуди, да ли би поново био спреман да дам свој живот у бици на Косову пољу, као што је то урадио 1389? Да ли смо ми достојни њихове жртве, каже у интервјуу за Спутњик славни одбојкаш Владимир Грбић.

Један од најбољих одбојкаша са ових простора свих времена открио је за Спутњик како се игра одбојка са трибина против Руса на Олимпијади, у каквом му је сећању остала сезона коју је провео у клубу Динамо у Москви, али и због чега је у Јапану 1998. на Светском првенству после поведе над репрезентацијом Америке у камеру изговорио "кога ће ови да бомбардују".

- Морам да се вратим две године раније. Кад смо освојили бронзану медаљу у Америци, вратили смо се назад и дочекало нас је пола милиона људи на Тргу републике. Док смо се пробијали кроз масу ка бини, зауставила ме је једна бака са осамдесет и кусур година и рекла ми је:

"Сине, хвала ти на свему, сад могу да умрем". Ја сам у том тренутку у ствари поносан. Тада сам схватио колико наше играње за репрезентацију значи народу, колико су убијени у појам и колико сваки успех да се осете поносни, важни, јесте у ствари нешто што њима даје енергију и живот. Ја сам свестан у том тренутку колико је та порука њима била важна да се осете јаки. Моја шала, као моја шала постала је нешто што су људи понављали данима, нешто што се вртило на Си-Ен-Ен-у, наравно са преводом, и нешто што се касније обистинило - објашњава члан одбојкашке Куће славних.

У мају 1992. године, у два мучка напада муслиманских војних и паравојних снага на припаднике ЈНА, који су део били тада још јединствених оружаних снага Југославије, убијено је стотинак војника и много више њих је рањено. Први од ова два злочина извршен је 3. и 4. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву, а други једанаест дана касније на Брчанској Малти у Тузли. У оба случаја, изрежирани напади на колоне ЈНА, које су се мирно и по договору повлачиле из два града у БиХ, извршени су из заседе, а завршени су стравичним крвопролићем. У Добровољачкој је убијено 42 војника, а на Брчанској Малти њих 59. Рањених је било на десетине.

Иако је од страдања припадника ЈНА, међу којима је било највише младића, прошло пуних 27 година, за злочине почињене над њима, премда о томе постоји гомила доказа, још увек није нико одговарао. Истраге у оба случаја обуставили су страни тужиоци у случају „Тузланска колона” још 2009, а за Добровољачку три године касније. У фебруару прошле године Уставни суд БиХ прихватио је апелације породица жртава  злочина у Добровољачкој и наредио Тужилаштву БиХ да „у року од три месеца одлучи о приговорима на обустављање истраге”, на шта та правосудна институција и даље ћути.

Поводом обележавања 27. годишњице напада на војнике ЈНА у Тузли, организованом јуче у Бијељини, председник Народне скупштине Републике Српске (РС) Недељко Чубриловић поручио је да РС, њене институције и органи „никада неће одустати” од утврђивања истине о нападима на невине војнике ЈНА у Тузли и Сарајеву, као ни од процесуирања одговорних за ратне злочине почињене над српским народом у БиХ.

„Жалосно је то да ни 27 година после овог злочина никоме још није пресуђено, као што је случај и са нападом на колону ЈНА у повлачењу у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је на Сабору Српске православне цркве (СПЦ) "изнео све своје бриге" које је патријарх Иринеј, како је рекао, добро разумео.

"Патријарх је одлично разумео као што ја разумем његову бригу и његове муке, да неко мора да доноси и не лаке, рекао бих, тешке овоземаљске одлуке....Један владика је рекао - шта год да урадиш, бићеш крив", рекао је Вучић након што је присуствовао седници Сабора СПЦ у Патријаршији у Београду. Како је рекао, "наше је да наставимо да се боримо, да извучемо максимум, да не пристајемо на уцене и да не дајемо оно што нити је наше право, нити можемо да га дамо било коме".

"Црква има право на своје ставове, иако они некада нису исти као наши, важно је да их чујемо, јер је Црква помагала наш народ свуда где је он био угрожен, па и на Косову и Метохији", рекао је Вучић и додао да је састанак трајао више од два и по сата.

Сабор га је, каже, обавестио о својим бригама и о различитим ставовима о појединим питањима.

"И то је једино што могу да кажем", изјавио је председник Србије, додајући да је патријарх Иринеј "показао велику одговорност".

Патријарх: Вучић се јуначки бори за Србију и Косово

Патријарх Иринеј изјавио је да "сви виде да се Вучић јуначки бори за државу, народ и Косово" и да је то његов и став Сабора.

"Молимо се Богу да му да снагу да улогу председника државе одигра на најкориснији начин", рекао је патијарх Иринеј. Говорећи о томе што су разговарали, поглавар СПЦ рекао је да су "највише времена посветили Косову". 
"Нећемо одустати од борбе за Косово", рекао је патријарх Иринеј наводећи да је неизвесно како ће се то питање решити. Поглавар СПЦ оценио је да "борба коју водимо за Косово зависи и од ситуације у свету" и од "оних који подржавају нас, али и од оних који подржавају другу страну".

Ћутите о једној истини

Никада ни за један злочин, ни за једно убиство, ни за једну смрт било кога и било где нисам био ни оптужен, ни суђен ни осуђен, рекао је генерал у пензији Владимир Лазаревић за портал intermagazin.rs, коментаришући што су поједини медији и стране дипломате "дочекали на нож" то што је на Дан победе предводио поворку нишког "Бемртног пука".

- Нека је на част тим људима који себе зову новинарима и редакцијама и медијима који су објавили као сензацију да је наводни ратни злочинац био на челу поворке нишког "Бесмртног пука" - рекао је Лазаревић за Политику. Он је истакао да је био хашки оптуженик, касније и хашки осуђеник, и да је првобитно осуђен на 15 година, а онда му је казна затвора смањена на 14 година због командне одговорности током збивања на Космету.

- Мени је на терет стављена одговорност што наводно нисам, како је образложено, спречио протеривање албанског становниства са Косова и Метохије. То је једина истина - рекао је Лазаревић.

Према његовим речима, још је занимљивије што су тенденциозне констатације медија који су антисрпски настројени, једва дочекали појединци из дипломатских представништава баш оних држава које су извршиле 1999. године агресију на Савезну Републику Југославију.

- Замислите која је то дрскост да такви дипломатски представници себи дозволе да кажу како је срамота што сам ја био на челу "Бесмртног пука". А и дан данас, после 20 година ћуте о јединој истини - да су баш њихове државе извршиле највећи злочин у 20. веку, злочин над цивилним становништвом нашег народа, пошто војнички никако нису могли да нас победе и савладају, а да за тај злочин никада и никоме нису пуне две деценије одговарале - рекао је Лазаревић.

intermagazin.rs