"Шеф државе нема право на приватне ставове он репрезентује државу. Уколико шеф једне државе долази приватно на највеће стратиште онда то шаље поруку релативизације и планске збуњености. У том смислу ово што се дешава у Хрватској када је Јасеновац у питању и оживљавање усташтва, све треба да нас забрине и нас у региону и грађане Хрватске. Ми у региону смо као спојени судови, један екстремизам изазива други".

За данашње обележавање каже да ће говори бити онакви какви се и очекују, али каже да би волео да види представника Србије код каменог цвета.

"Ниједан представник Србије није присуствовао комеморацији у Јасеновцу од 1945. до данас. Мислим да је нама место код кеменог цвета, као што је и у Градини, јер тај цвет симболизује патњу људи".

Говорећи о самом логору Јасеновац, Ристић је рекао да оно што су логораши тамо доживели је незамисливо једној здравој особи, нагласивши да су то били бестијални начини мучења и убистава.

"Наша успомена на Јасеновац је доминантно политичка и математичка. Јасеновац користимо за препуцавања, сви заједно манипулишемо жртвама. Навео бих као званичан податак Музеја жртава геноцида, наше референтне институције, до сада је идентификовано око 85.000 жртава логора смрти. То је најмањи могући број и он ће се повећавати како процес буде трајао, процена броја жртава у логору Јасеновац је између 122 и 130 хиљада. Ту бројку од 700 хиљада изнела је прва поратна комисија и то је била претпоставка. Као што је била претпоставка да је на територији Југославије у Другом светском рету страдало милион и 706 хиљада људи. Када је рађен попис средином шездесетих обустављен је јер се није могло доћи до броја од милион и онда се схватило да та бројка није тачна".

Ристић је нагласио да је данас недопустив усташки поздрав "за дом спремн" јер представља релативизацију и оживљавање усташтва у делу хрватског друштва и политичке елите.

"То није традиционални поздрав то је усташки поздрав. То би као да Ангела Меркел каже да је примерено користити поздрав хајл Хитлер, када се обележавају догађаји из Другог светског рата. То је за сваку осуду и не води ничему што је добро. Државност ниједне джраве се не сме заснивати на злочинима над цивилима, један злочин производи други, једна мржњу другу".

Стефан Станковић, H1 Погледајте РАЗГОВОР