Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дечачки снови и стварност

2020.07.25

Проблем са председниковим дечачким сновима је у томе што је прва лекција у сваком спорту фер-плеј, а он је показао да за ту витешку дисциплину нема ни афинитет ни предиспозиције

Усред експлозије грађанског незадовољства, продужене репресије система због седмодневних протеста широм Србије, док још љубичасте маснице од пендрека нису избледеле, а прекршајни судови штанцују пресуде о тридесетодневном притвору младим демонстрантима почетницима, председник Србије се огласио на Инстаграму: „По други пут у животу сам постао студент, овога пута - Високе спортске школе струковних студија @sportskaizdravstvena, у жељи да постанем кошаркашки тренер за клинце. Не бисте веровали колико сам срећан што после много година крећем у остварење дечачких снова.“ Истина, најавио је председник тај куриозитет још пре извесног времена, али нема сумње да је прецизно изабрао тајминг објаве - после пристиглих најновијих резултата истраживања јавног мњења који му снове могу учинити спокојним и после повлачења са улица куљајућег беса грађана у распону од Не дамо Кошутњак до Не дамо Косово. Као да се њима обратио: Стрпите се, брзо ћу се ја повући. Али и првацима политичких странака: Ви ми не можете ништа, сам ћу да одлучим кад ћу да се повучем. А његови партијски другови, након ове објаве, нашли су се на појачаном посматрању - коме ће се насмешити брк. 

И док друштвене мреже горе од коментара, док грађани заједљиво закључују како се председник изгледа враћа на почетно подешавање, па можда из другог покушаја успе да изађе на прави пут а да не иде преко Карловца, Карлобага и Вировитице - једна од функција ове објаве је испуњена - померање пажње и пражњење беса је у току. Али прави цинизам лежи у пројекцији његових дечачких снова, у томе чиме би у будућности да се бави председник, који је Србији, како сам каже, изградио све путеве, аеродроме, болнице и фабрике које има, јер је пре њега била у цивилизацијском каменом добу. 

Без великих прохтева, скромно и посвећено тренирао би, каже, кошаркашки подмладак неког локалног клуба. Проблем је, међутим, у томе што је прва лекција у сваком спорту фер-плеј, а председник Вучић је већ доказао да за ту витешку дисциплину нема ни афинитет ни предиспозицијe. Фер-плеј значи поштовање правила, судија и противника. Он увек претпоставља да се у борби не служи нечасним средствима, да се не вара, да се до победе не долази ниским ударцима и насилним средствима, да се према противнику односи с уважавањем, да се побеђени не вређа и не сатире и да се чува његово као и своје достојанство. Подразумева, наравно, уважавање ставова судија, без претњи њиховом интегритету и кад су њихове оцене строге. Штавише, смисао фер-плеја је да ојача судију у сваком од нас, ако за то имамо морални капацитет. 

И - где у том опису проналазимо нашег председника? Који су то супериорни резултати његовог текућег и минулог рада из области поштене игре који га квалификују за тренера наше деце, оног који ће их подучавати витешким правилима игре? И где је српска стварност у тим невиним сновима председника? Згужвана и дистопична слика у којој су мржња, понижавање, дисквалификације, подметања, напади на политичке противнике, основни алати владајуће политике која добија убрзање у покушају да сатре све који јој се супротставе - било да се ради о лидерима опозиционих странака, интелектуалцима који критички мисле или медијима који извештавају изван диригованог очекивања. Показала је протеклих дана и како може да користи и полицију и батинаше и параполицију и преке судове да би застрашила грађане који јој се супротстављају. Тако да уместо елементарних и минималних правила демократског друштва имамо спектар насиља које преплављује социјални и политички пејзаж и претећи мења перспективу ове земље. Враћајући нас поново у оно време кад је опозиција тражила свој глас на улицама, кад су институције система постајале места апсолутне самовоље власти, а Србија друштво мржње и насиља.

Надреално је да председник машта о својим дечачким сновима баш у тренутку кад европски парламентарци разматрају могућност писања извештаја, по угледу на онај Рајнхарда Прибеа о Македонији из 2015, о катастрофалном стању људских права и медијских слобода у Србији.

Буђење председникових дечачких снова усред сурове стварности коју баш он обликује показује да смо у много већем проблему него што се то чини на први поглед.

НиН, Весна Малишић

Ауторска права Радио Оаза 2026