Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Данас се прославља Видовдан, велики празник Српске православне цркве и значајан датум у српској историји, који се налази и у календару државних празника, али се празнује радно. Од краја 19. века овај дан се обележава у знак сећања на Кнеза Лазара и јунаке који су погинули у Косовском боју на Видовдан 1389. године. Сам назив потекао је, по једном веровању, од Светог Вида, мученика са Сицилије који је још као дечак стекао исцелитељску моћ, а по другом од бога Световида који се сматра и врховним божанством старе српске вере.

Видовдан је, без сумње, најважнији датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета Срба. То што су се некада давно али и касније на овај датум, намерно или случајно, одиграле многе битке, атентати, изручења, успони и падови, само је појачало мит о Видовдану.

Видовдан је непокретни црквени празник који увек пада 28. јуна, а на тај датум се кроз српску историју, случајно или намерно, десило много битних догађаја. Видовдани су били поводи за остваривање политичких интереса, учвршћивање власти, али и за припремано „доказивање моћи” међу светским силама. Шта се све у прошлости догодило на Видовдан?

Косовска битка

Основну базу Видовдана чини бој на Косовском пољу, који се догодио недалеко од Приштине 28. јуна, по старом календару 15.јуна, 1389. године.

Српска војска, под водством Цара Лазара, Вука Бранковића, Милоша Обилића и многих других савезника суочила се са османлијском војском коју је водио Мурат Први и његови синови Бајазит Први и Јакуб. Узрок конфликта је била офанзива од стране Османлија на хришћанска царстава на полуострву Балкану.

У овој бици погинули су кнез Лазар, владар Моравске Србије, и турски султан Мурат, кога је убио Милош Обилић. Бој се завршио без „победе“, јер су обе стране изгубиле своје вође, међутим Косовски бој је означио огромно слабљење тадашње Србије. Бој на Косову се у српској историји тумачи као болан губитак територије од Османлија, крај средњовековне Србије и разлог 500 година Османлијске владавине на Балкану (ово је са историјске стране непотпуно, али уствари овакво тумачење Косовског боја је централни смисао мита о Косову, Видовдану, али се може рећи и колективне трауме једног народа).

У старим, прекосовским црквеним календарима 28/15 јун се празновао као св. Вид (Вити) и пророк Амос. Одатле у народу одомаћен назив Видовдан. Био је родом са Сицилије, живео је у време цара Диоклецијана. Пострадао као дечак за име Христово. Поштован међу Словенима, једна рука му се налази у Прагу. У Словенији има 76 храмова њему посвећених. На Западу су га за патрона узели лекари, котлари, пивари, глумци, глувонеми.

Српског кнеза Лазара Хребељановића историчари сматрају дародавацем, заштитником и миљеником Цркве. Православна црква га је прогласила за свеца неколико година после Косовског боја а Видовдан је посвећен светој успомени на њега.

На овај исти дан  Српска православна црква помиње и све мученике српске, од Косова до данас, који су живот свој дали на разне начине за православну веру.

Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. Тога дана у српским храмовима се служи и парастос свим војницима палим на бојном пољу, за „крст часни и слободу златну“. Како је у току Петровски пост, и овог дана се не мрси.

Видовдан, у ствари описује прошли и болан догађај, а сећање или доживљавање истог деле скоро сви у српском народу. Ове колективне трауме се преносе из генерације на генерације како би се сачувала заједничка опомена на један догађај и да он као такав не буде заборављен.

У сваком случају, косовски мит је српском народу годинама служио као подстицај за стварање слободе, а Видовдан је током протеклих шест столећа задржао место најсветијег датума српске историје.

Историјски значај Видовдана

Случајно, судбински или намерно може се приметити да су се најзначајнији историјски датуми код Срба десили управо 28. јуна, на Видовдан. Покушаћемо да овo тврђење поткрепимо подсећањем на неке чињенице.

– 28. јуна 1878. је започела расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу.

- 28. јуна потписана је судбоносна Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске 1881. године. Овим документом Србија је постала зависна од Аустрије, али је од ње добила и међународно признање да постане краљевина.

- 28. јуна 1913. почео је Други балкански рат који је вођен између Бугарске са једне и Србије, Црне Горе, Грчке и Турске са друге стране. Исход рата је учинио Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустроугарску и на тај начин индиректно дао важан повод за Први светски рат.

- 28. јуна 1914. године док су се широм Србије одржавале видовданске свечаности, у Сарајеву су одјекнули пуцњи који су променили ток историје. Они су уједно били и повод да тачно месец дана касније Аустроугарска објави рат Србији. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан, покушао да испроцира „непослушне“ Србе у тадашњој Аустроугарској.

– 28.06. 1919. потписан је Версајски споразум којим се рат завршио. Версајски споразум је назив за мировни уговор закључен у Версају између Антанте и Немачке.

– 28.06. 1921. краљ Александар Први Карађорђевић донео је Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

– 28.06.1948. године, на састанку у Букурешту, Комунистичка партија Југославије раскинула је односе са земљама комунистичког блока.

– 28. јуна 1989, у оквиру прославе 600. годишњице Боја на Косову у Србији тадашњи председник југословенске Републике Србије, Слободан Милошевић, држао је историјски говор на Косову, на Газиместану. Тачно 12 година после тога, Милошевић је изручен суду у Хагу. Сам догађај није био толико шокантан, колико датум изручивања.

Причу о Видовдану као судбоносном датуму за Србе комплетира датум 28.06. 2006. када је Црна Гора, после мајског референдумског отцепљења од Србије, постала независна чланица Уједињених нација што је уједно значило дефинитивни распад последњег дела бивше Југославије.

Када је српска покрајина Косово и Метохија почела да изражава жељу за независношћу 1999. године, дошло је до оживљавања мита о Видовдану и наравно да су се вратила и заједничка сећања српског народа, то јест стара колективна траума али итекако веома жива унутар народа. Утицај и важност Видовдана нису се смањили током протеклих векова и до дана данашњег усмерава многе друштвене и политичке околности. Кроз целу историју Косово је било и јесте веома болна тема, која ће утицати на историју Балкана и Европе још дуже времена.

На темељу Видовдана изграђени су идеали једног народа, што је заправо етика хришћанске културе: правда и човечност, самопожртвовање и страдање, покајање и праштање, трпељивост и великодушност.

Блиц